Svet
19.04.2024. 08:09
Svet
01.05.2024. 14:05
Boško Vukčević
(Ne)moguća atomska bomba
Hoće li Iran promeniti nuklearnu doktrinu
Posle napada Izraela na Iran iz Teherana su počeli da stižu signali da bi mogao da promeni svoju nuklearnu doktrinu i umesto samo u mirnodopske svrhe, nuklearnu energiju upotrebi i za proizvodnju atomske bombe.
Komandant iranskih snaga za obezbeđenje nuklearnih centara Ahmed Hak Talab poručio je da će Iran odgovoriti istom merom u slučaju izraelskog napada na nuklearna postrojenja u Iranu.
“Identifikovani su nuklearni centri cionističkog neprijatelja i sve potrebne informacije o svim ciljevima“, rekao je Hak Talab.
Dodao je da je Iran od samog početka bio spreman da se suprotstavi pretnjama Izraela.
“Zahvaljujući upotrebi planova pasivne odbrane, kao i najsavremenijeg naoružanja i raspršenosti nuklearnih objekata širom Irana, spremni smo da se suprotstavimo svakoj pretnji Izraela našim nuklearnim postrojenjima“, rekao je iranski zvaničnik.
Prema njegovim rečima, Iran je raketnim napadom na Izrael primorao ovu zemlju da iskoristi maksimalne resurse za odbijanje napada, a da Iran pritom nije upotrebio svoje najjače oružje poput projektila “Khorramshahr“, “Sejil“, “Haj Qassem“, “Khaybarshkan“ i “Hypersonic 2“.
On je istakao i da bi Iran mogao da preispita svoju “nuklearnu doktrinu“.
“Preispitivanje naše nuklearne doktrine i politike... koje su prethodno saopštene, potpuno je moguće“, rekao je Hak Talab, preneo je Rojters.
Ipak, kada je ova doktrina u pitanju, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ima poslednju reč u vezi s nuklearnim programom Teherana.
Hamnei je više puta govorio da Teheran nikad nije težio izgradnji ili upotrebi nuklearnog oružja, što njegova religija i zabranjuje.
Iran, inače, još od 1974. godine i ugovora i saradnje sa Francuskom o izgradnji nekoliko nuklearnih elektrana i postrojenja za obogaćivanje uranijuma, koju je tadašnji iranski lider Reza Pahlavi debelo platio dolarima dobijenim od proizvodnje nafte, eksploatiše nuklearnu energiju u civilne svrhe. Pouzdano se zna i da od svrgavanja Reze Pahlavija i dolaska na vlast ajatolaha Homeinija i proglašenja Islamske Republike Iran 1979. godine ova zemlja nastoji da ovlada tehnologijama i tehnikama proizvodnje nuklearnog oružja.
Prema izveštaju inspektora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) iz februara 2023. godine, u Iranu je pronađen uranijum obogaćen do 84 odsto. To je dvadeset puta više nego što je dozvoljeno Atomskim sporazumom, ali je i zabrinjavajuće blizu vrednosti od 90 odsto koja je potrebna za proizvodnju atomske bombe.
Inače, Međunarodni atomski sporazum Iranu dozvoljava 3,67 odsto za civilnu upotrebu. Za dobijanje energije dovoljno je obogaćivanje uranijuma između tri i pet odsto. U nuklearnoj medicini koristi se vrednost do 20 odsto. U junu 2021. Iran je počeo da obogaćuje uranijum do 60 odsto.
Jedan general Vojnoobaveštajne službe Izraela potvrđuje da Iran može da dostigne čistoću uranijuma koji bi se koristio kao oružje, ali i dodaje da ova zemlja nije sposobna i nema tehnologiju da proizvede bojevu glavu koja bi služila kao nosač.
S druge strane, u trenutnoj situaciji dodatno zabrinjavaju dobri odnosi Rusije i Irana i stalno potenciranje da su dve zemlje razgovarale o izgledima za nastavak zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije za rešavanje spora oko iranskog nuklearnog programa.
Zvanično, Iran poriče da stremi pravljenju atomske bombe ili obogaćenju uranijuma većem od 60 odsto. Portparol iranske atomske agencije Behruz Kamalvandi izjavio je da postojanje čestica uranijuma koje su obogaćene više od 60 odsto ne znači da Iran obogaćuje iznad 60 odsto.
Prema rečima Darka Obradovića iz Centra za strateške analize, saradnja Ruske Federacije i Irana dugo predstavlja aktivnost za koju su zainteresovani Evropljani, Izraelci, petromonarhije, SAD i Kina.
Propast nuklearnog sporazuma
Sporazum,formalno poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije za rešavanje spora oko iranskog nuklearnog programa, nastao je 2015. godine i imao za cilj da obuzda iranske nuklearne ambicije, u zamenu za ublažavanje sankcija. Sporazum je propao kada su se SAD, pod predsednikom Donaldom Trampom, povukle 2018. godine, a napori da se oživi do sada su bili neuspešni.
“Ovoj saradnji izrazito pogoduje geografski položaj Irana i Rusije. Naime, dve države u potpunosti kontrolišu Kaspijsko more koje predstavlja direktnu vezu, dobro izolovanu i podložnu neometanoj razmeni i plovidbi. Nije realno očekivati da Kazahstan, Turkmenistan i Azerbejdžan mogu ugroziti prohodnost ovog plovnog puta“, objašnjava Obradović za “Ekspres“ dodajući da je ovo važno sa stanovišta neometane isporuke više od 300.000 granata, miliona komada municije, stotina raketa i zloglasnih dronova “šahed-136“.
“U ovom trenutku Iran je jedina regionalna sila koja neskriveno pomaže Rusiju u vojnom smislu. Sa stanovišta strateških odnosa kroz noviju istoriju Iran se oslanjao na Rusiju kao svog advokata po pitanju sankcija, nuklearnog programa i tehnološkog partnera, naročito u vojnoj tehnologiji. Notorna je činjenica da su i Rusija i Kina kršile međunarodne sankcije kada je u pitanju iranski raketni program“, podseća Obradović.
On ističe i da je zbog straha da bi Iran mogao da proizvede nuklearno oružje zvanično na bilo kakvu upotrebu nuklearne tehnologije u Iranu stavljena tačka 2003. godine.
“Od 2003. godine postavljalo se pitanje ruskog pozicioniranja po ovom pitanju, naročito u vojnoj sferi. Rusija je do agresije na Ukrajinu važila za neformalnog garanta kontrole iranskog nuklearnog programa i nije poznato da li je do tada potajno pomagala transfer tehnologija u oblasti istraživanja i razvoja. Agresija na Ukrajinu u potpunosti menja dinamiku odnosa dve države koje sve više nastupaju kao odbrambeni saveznici. Danas se Rusija nalazi u položaju u kome je Iran decenijama. Obe države su pod snažnim režimom međunarodnih sankcija“, ističe Obradović.
S druge strane, on naglašava da je Kina u poslovanju sa Iranom uvek vodila računa da ne povredi neke od najosetljivijih odredbi sankcija.
“Mnogi se pitaju zašto Rusija ne bi sada, kada tvrdi da ratuje sa celim Zapadom, pristupila proliferaciji nuklearne tehnologije Iranu. Dve države su čuvene po poricanju svojih postupaka i traženju ideološkog opravdanja. Dakle imaju motive, zajedničke protivnike, malo prijatelja i saveznika, sve izgleda kao savršen spoj“, kaže Obradović.
Analitičar Dragomir Anđelković smatra da Iran ima pravo da razvija nuklearni program u civilne svrhe, odnosno da koristi nuklearne tehnologije od zdravstva preko drugih civilnih grana u kojima se ona upotrebljava.
“Zapad stalno proziva Iran da namerava da zloupotrebljava nuklearnu energiju i istraživanja u ovoj oblasti, a niko ne postavlja pitanje kako je to Izrael postao nuklearna sila. Ni oni nemaju pravo da proizvode nuklearno oružje, a ceo svet zna da ga imaju“, kaže Anđelković za “Ekspres“ dodajući da Rusija ima puno pravo da razvija saradnju u svim oblastima nuklearne tehnologije pošto Zapad uvodi jednostrane sankcije i Iranu i Rusiji.
“Ovakav rasplet situacije samo može dovesti do tešnje saradnje dve zemlje. Prošla su vremena kada se Moskva obazirala na želje Vašingtona i Brisela i mislim da će ubuduće da postupa isključivo u svom interesu. To će se odraziti i na budućnost iranskog nuklearnog programa“, veruje Anđelković.
Darko Obradović objašnjava i da bi u slučaju da Rusija isporuči Iranu tehnologiju za proizvodnju nuklearnih bojevih glava posledice po stratešku bezbednost kompletnog MENA regiona bile nesagledive.
“Isporukom nuklearne tehnologije vojne ili civilne Rusija bi protiv sebe okrenula države OPEK-a koje su joj veoma važne, Tursku i Izrael. S druge strane, u ovom trenutku, Iran predstavlja najjaču raketnu – balističku silu u MENA regionu“, naglašava Obradović.
Dodaje da, ipak, ono što je opasno jeste da bi takva eskalacija ugrozila kineske ekonomske interese i plovne puteve. A za tako nešto Moskva nema odobrenje Pekinga.
“U rukama Pekinga nalazi se poslednji respektabilni ’prozor’ u svet koji Rusija ima. Odlukom da Rusiju prepusti Aziji, Putin je svoje poteze uslovio kineskim interesima u sveobuhvatnom smislu. Razmena nuklearne tehnologije i izolacija izotopa predstavlja tehničku stvar, dok uništenje i najmanjih pretpostavki za to Izrael posmatra kao najviši strateški interes od egzistencijalne važnosti. U ovom trenutku treba biti realan i konstatovati sledeće – Rusija može neometano, tajno ili javno da isporuči tehnologiju Teheranu, Rusija ne može da bude investitor i kreditor nuklearnih projekata, Teheran je zvanično odustao od vojne nuklearne tehnologije, Kina je egzistencijalno zainteresovana za stabilnost svojih ključnih plovnih puteva. Opasnost je što sve odluke u ovom trenutku zavise od država koje su parije, a na čijem čelu se nalaze lideri koji na međunarodne odnose gledaju sa aspekta ’ideološke’ bezbednosti“, zaključuje Obradović.
Svet
19.04.2024. 11:00
Ima li štete na iranskom NUKLEARNOM postrojenju
Komentari
