Biznis
31.03.2024. 18:20
Život
22.05.2024. 08:05
R.E.
Istraživanje
Konačno znamo kako su BUBAŠVABE OSVOJILE SVET
Da li vam se desilo da uključite svetlo tokom noći jer ste ustali zbog toaleta ili da popijete malo vode, i otkrili armiju smeđih insekata koji se nalaze ispod vašeg frižidera?
Uprkos svom imenu, bubašvabe naseljavaju sve kontinente osim Antarktika. U stvari, naučnici smatraju da je vrsta, Blattella Germanica, najrasprostranjenija od 4.600 vrsta bubašvaba na Zemlji.
Što je iznenađujuće, imajući u vidu da su ove životinje bile u suštini nepoznate u Evropi sve dok ih švedski biolog Carl Linaeus nije prvi put opisao 1767. gdine.
Kako je, svima najmanje omiljeni gost, postao globalna štetočina? Prema novoj studiji, odgovor je zapisan u DNK nemačkih bubašvaba.
Analizom genomskih markera 281 ovih insekata iz 17 zemalja širom šest kontinenata, kao i merenjem bliskosti životinje u srodstvu, naučnici su prvi put pratili brzi uspon i širenje nemačkih bubašvaba.
Svi znaci ukazuju na to da je vrsta evoluirala od azijske bubašvabe (Blattella Asahinai) pre oko 2.100 godina na području današnje Indije i Mjanmara, piše "National Geographic“.
Autostoperi u ljudskim plovilima
Kako je ova vrsta, očigledno, napustila divljinu da bi provela život u senci ljudi, bubašvabe su izgleda stigle na Bliski istok pre oko 1.200 godina – verovatno zbog povećane trgovine i vojnih kretanja u islamskim Omajadskim ili Abasidskim kalifatima, carstvima koja su se nekada protezala od severne Afrike do zapadne Azije.
Ove bubašvabe su doživele još jedan geografski skok kada su, pre oko 390 godina, kolonijalne aktivnosti učestale, a bubašvabe su našle put do Evrope, a kasnije i do ostatka sveta – zahvaljujući poboljšanju transporta, dosegu evropske trgovine i pojavljivanju grejanja u domaćinstvu, što omogućava insektima da prežive hladnoću.
"Bubašvaba ne može čak ni da leti“, kaže Kian Tang, evolucioni biolog Univerziteta Harvard i glavni autor studije objavljene 20. maja u "Proceedings of the National Academi of Sciences“. "Oni su ’stoperi’ u ljudskim plovilima širom sveta."
Ali, nije samo glupa sreća omogućila bubašvabama da uspeju.
Umesto toga, to je bila neuporediva sposobnost vrste da se prilagodi i evoluira – nešto što naučnici i danas pokušavaju da shvate, u nadi da ćemo jednog dana možda naučiti kako da zaustavimo marš bubašvaba širom planete.
Da biste stekli osećaj koliko su se nemačke bubašvabe promenile tokom poslednja dva milenijuma, sve što treba da uradite je da ih stavite rame uz rame sa njihovim najbližim živim rođakom, azijskom bubašvabom.
Genetika bubašvabe otkriva ljudske odnose kroz istoriju
Iako su ove dve vrste još uvek skoro identične, ne mogu se više razlikovati u ponašanju.
"Azijske bubašvabe lete ka izvorima svetlosti, dok nemačke bubašvabe jure dalje“, kaže Čo-Jang Li, urbani entomolog Univerziteta Kalifornije, Riversajd. Isto tako, ako bacite ove dve vrste u vazduh, azijske bubašvabe pružaju svoja krila, dok nemačke bubašvabe udaraju o tlo.
"Dugo smo sumnjali da je azijska bubašvaba, zapravo, predak nemačke bubašvabe, ali ovaj rad to prilično ’zakucava’“, kaže Li, koji nije bio povezan sa novom studijom. "Izuzetno je uzbudljivo."
Studija je, takođe, otkrila da genetika nemačkih bubašvaba odražava ljudske odnose.
Život
21.02.2023. 07:05
Da li ćemo uskoro početi da jedemo insekte?
Na primer, nemačke bubašvabe u Singapuru i Australiji su, zapravo, bliži srodnici rođacima u SAD nego nemačke bubašvabe u obližnjoj Indoneziji. Ovo je verovatno zato što su SAD istorijski imale više trgovine sa Singapurom i Australijom nego sa Indonezijom.
"To je prelep primer veze između ljudskih aktivnosti, trgovine, ratova, kolonizacije i širenja dobro prilagođenih kućnih štetočina“, rekao je koautor studije Kobi Šal, entomolog i stručnjak za bubašvabe na Državnom univerzitetu Severne Karoline.
"Izuzetno poštujem bubašvabe"
"Nemačke bubašvabe nadmašuju druge bubašvabe gde god da dođu“, kaže Tang i dodaje: "Jedan od razloga za uspeh ove vrste je brža reprodukcija od većine drugih vrsta bubašvaba, što omogućava životinjama da brzo razviju otpornost na pesticide“.
Ranija studija otrkiva da je nakon godina ishrane bubašvaba otrovom natopljenim glukozom, populacija koja je preživela dala novu rasu bubašvaba koje su u potpunosti odbacile slatkiše.
"To je jednostavno nezamislivo“, kaže Li. "Glukoza je tako važno metaboličko gorivo za sve organizme."
Li kaže da će on i njegove kolege raditi na novom jedinjenju protiv insekata koje još nije pušteno u komercijalnu upotrebu, ali dok ga testiraju na bubašvabama u laboratoriji, životinje su već postale otporne!
I to ga je, u kombinaciji sa čudima modernog transporta, dovelo do zaključk da ima vrlo malo nade da će ljudi uskoro pronaći način da se izbore sa najezdom bubašvaba.
"Ako me pitate da navedem jednu vrstu ili organizam koji najviše poštujem, to je verovatno nemačka bubašvaba“, kaže Li.
Život
21.02.2023. 07:05
Da li ćemo uskoro početi da jedemo insekte?
Život
13.05.2023. 10:44
Odakle toliko smrdibuba? Krive su klimatske promene
Komentari
