Sport
08.04.2022. 10:17
Sport
20.05.2022. 06:06
Zoran Šećerov
Košarka
Pešiću, sad imaš sve
Nikola Jokić, Vasilije Micić i Miloš Teodosić. Oni mogu što drugi ne mogu. Košarku igraju s osmehom i zadivljujućom empatijom. Za svoju i dušu drugih. Stručna košarkaška javnost i svetski mediji tvrde da baš njih trojica iz sezone u sezonu menjaju istoriju ove igre i pomeraju granice košarke. Naravno, svako na svoj način.
Zbog njih i onog što su darovali u sezoni 2020/21. FIBA je snimila čak i film. Naslov ove više nego intrigantne sportske priče je "Zemlja MVP-jeva“. Ovaj filmski zapis, složili su se mnogi, zapravo je bio nešto malo više od iskrenog komplimenta za Srbiju, geografsku odrednicu njihovog porekla i generalno zemlju košarke, ali i tri genijalca koji u košarku ugrađuju lični moto koji se svodi na htenje da "kad više ne možeš, tada daješ najviše“. I ono najbolje.
Svet ne pamti, košarkaška istorija takođe, da je jedna zemlja, u ovom slučaju Srbija, imala u istoj sezoni tri MVP-ja u tri najveća klupska takmičenja na svetu.
Oni koji su poverovali da je to maksimum individualnih dometa srpskih košarkaških asova, zvezdani trenutak i linija preko koje se dalje ne može, pokazalo se, nisu bili u pravu. Već u sezoni 2021/22. sva trojica su, opet svako na svoj način, potvrdili da nisu slučajno ono što jesu – najbolji među najboljima. Upravo zato su i jedan i drugi i treći neko bez koga igra Denvera, Efesa ili Virtusa ne bi bila toliko košarkaški moćna i plemenita koliko je trenutno.
O Nikoli Jokiću se trenutno priča i piše da je drugu sezonu zaredom MVP NBA lige. Siniša Savović, prvi Jokićev trener, otkriva.
"Uspeo je u i najjačoj ligi sveta na pravi način da spoji talenat sa lucidnošću. To je ta njegova dobitna kombinacija.“
Postoje i stvari koje Somborca čine različitim od drugih na košarkaškom terenu.
"On ima telo centra, šut beka, inteligenciju plejmejkera. Tu je i ta čudesna lucidnost. On gleda u jednom pravcu, ali loptu šalje na sasvim drugu stranu jer vidi tačno gde se ko nalazi. Zato su njegove asistencije toliko atraktivne. Njegova moć je i to što je odavno shvatio da je u igri pravo rešenje traženje rešenja. Krasi ga i hrabrost, on nema nikakav respekt prema protivniku bez obzira na ime. Pri tome igra opušteno i sve to deluje tako lagano, vojvođanski nestvarno smireno.“
To ko je i kolika je košarkaška gromada može da ilustruje i podatak da je od sada čudesni Somborac po broju MVP priznanja rame uz rame sa legendama NBA košarke poput Majkla Džordana, Lebrona Džejmsa, Vilta Čejmberlena, Lerija Birda, Karima Abdula Džabara i Janisa Adetokumba koji su takođe dva puta zaredom osvajali priznanje za najkorisnijeg igrača najbolje košarkaške lige sveta.
"Mnogo mi znači što je moje ime među onim velikanima koji su obeležili ovaj sport“, bez grama euforije i sasvim iskreno saopštio je američkim novinarima Nikola Jokić.
U glasanju 100 sportskih novinara dobio je 65 prvih mesta i 875 bodova i tako je ponovno proglašen najboljim. Ovog puta ispred Embida (26 prvih mesta, 706 bodova) i Adetokumba (devet prvih mesta, 595 bodova).
Činjenica je da su ovogodišnji Jokićevi statistički parametri sa parketa u sferi fantazije. Danas svi znaju da je uradio što drugi u istoriji NBA košarke nisu. Konkretno, u samo jednoj sezoni uspeo je da upiše 2000 poena, 1000 skokova i 500 asistencija. Njegovo ime je i na listi deset igrača sa najviše poena u sezoni 2021/22 (šesti), zatim i skokova (drugi) i naravno asistencija (osmi). U proteklih 50 godina to nikom nije pošlo za rukom.
"Nema nikakve sumnje da su Nikola Jokić i Luka Dončić najbolji evropski igrači koji su ikada igrali u NBA ligi. Oni menjaju način na koji se igra u najjačoj ligi na svetu. I konstantno napreduju. Svake godine unose nešto novo i to je ono što ih čini vrhunskim. A da je Nikola apsolutno zaslužio priznanje vidi se i po tome što mu je čestitao Džoel Embid, njegov najveći rival za to priznanje“, izgovorio je pre nekoliko dana pred beogradskim studentima selektor Srbije Svetislav Kari Pešić.
Vasilije Vasa Micić je lane objedinio dve MVP nagrade. Bio je prvo najkorisniji igrač Evrolige, a zatim i finala ovog takmičenja u kome je njegov Efes igrao sa Barselonom. Sezonu kasnije pripala mu je tradicionalna nagrada "Alfonso Ford“ kao najboljem strelcu Evrolige sa prosekom od 18,2 koša po utakmici. Bio je i prvi strelac TOP 8 faze evroligaškog takmičenja.
Za jednog pleja to je bez sumnje više nego sjajno ostvarenje. Ostalo je još da se dokaže u završnici, na Fajnal-foru koji se trenutno igra u njegovom Beogradu. Motiva je pregršt. Jedan od njih zove se i nepravda koja mu je naneta. Iako je najbolji strelac, za prošlogodišnjeg MVP-ja i ovogodišnjeg MVP-ja regularnog dela sezone Vasilija Micića nije bilo mesta u najboljih pet. Glasali su mediji, navijači, kapiteni i treneri klubova. U najboljoj petorici su Majk Džejms (Monako), Šejn Larkin (Efes), Saša Vezenkov (Olimpijakos), Nikola Mirotić (Barselona) i Edi Tavares (Real).
Sport
02.04.2022. 13:45
Svetislav Pešić o igranju NBA igrača za reprezentaciju Srbije
Kao košgeter, Micić je sa svojim prosekom (18,2 po utakmici) daleko ispred svih u toj petorci veličanstvenih: Džejms (16,2 poena, 3,2 skoka i 5,8 asistencija), Larkin (14,6 poena, 3 skoka i 5,3 asistencija) Vezenkov (13,7 poena, 5,8 skokova, 1 asistencija), Mirotić (13,7 poena 5,8 skokova, 1 asistencija) i Tavares (10,9 poena, 7,6 skokova i 1,7 blokada). Brojke, dakle, govore sasvim dovoljno, ali...
Navikao je na nepravde, u karijeri često nije imao ni sreće, bilo je i onih koji nisu verovali u njega i njegove košarkaške moći, do zvezda je stigao težim putem nego mnogi drugi. Na kraju su ga ipak stigla i zaslužena priznanja. Priča Miška Ražnatovića, njegovog menadžera, na najbolji način odslikava kroz šta je sve prošao ovaj košarkaš.
"On u jednom trenutku u Crvenoj zvezdi nije bio dovoljno dobar i njegova karijera je posle Mege i Bajerna bila u silaznoj putanji. Predložio sam da okrenemo novi list, da ode u neki manji klub gde će da ima veliku minutažu. Taj klub je bio Tofaš iz Burse. Napravili smo ugovor na dve godine uz mogućnost da Vasilije Micić napusti klub posle godinu dana uz simbolično obeštećenje od 50.000 evra. Ta izlazna klauzula ispostavila se kao odličan posao za Micića, a kao vrlo loša za klub. Micić je odigrao fenomenalno.“
Sport
01.10.2021. 06:15
Svetislav Pešić : Ponekad, pobeda nije sve, već je jedino što postoji
Sledeća stanica srpskog reprezentativca bila je Litvanija. I u Žalgirisu nisu baš puno verovali u ovog momka, ispostavilo se da su posle zbog ovakvog razmišljanja i te kako zažalili.
"Rekli su da nisu sigurni dovoljno da mu daju zatvoreni dvogodišnji ugovor. Potpisali smo ugovor i Micić je posle prve sezone mogao da ode za 100.000 dolara. Na kraju sezone Žalgiris je otišao na F4 i Žalgirisu je bilo krivo što nisu više verovali u njega. Poslali smo pismo, platili smo 100.000 dolara i krenuli smo dalje.“
U Efesu su prilikom potpisivanja ugovora takođe posumnjali u vanserijske moći Vase Micića.
"Potpisali smo dvogodišnji ugovor sa otkupnom klauzulom od 100.000 evra i desilo se isto! On je postao najbolji igrač u Evropi i njegova vrednost nije više bila ona koju je imao u ugovoru. Rekao sam da ćemo mi izaći iz ugovora ako njegovu cenu ne usklade sa Micićevom tržišnom cenom. Naravno, oni su to uradili, da ne govorimo o iznosima, ali solidan broj nula se tu pojavio“, otkrio je Ražnatović.
Vesti
29.09.2021. 14:41
"Mediji su pisali kako se udvaram Jokiću, svakom ću se udvarati"
Danas Efes ne bi bio Efes da u timu nema Vasilija Micića. Malo ko zna, međutim, da je Micićev san bio nešto sasvim drugo.
"Jedva sam čekao da zaigram sa Nikolom Jokićem. Meni je to bila jedna od najvećih radosti, da igram sa njim, i moram reći da je to nešto neverovatno, jedna potpuno druga dimenzija košarke. Ona lakoća sa kojom igra, koliki je to čovek, a kako sve to nekako elegantno radi na terenu… Spadam u grupu igrača koja na parketu pravi razliku igrajući na talenat, ali to što on ima, to je zaista neki drugi nivo“, priznao je javno Vasilije Micić.
Moguće je da će Micić kao jedan od najboljih u Evropi već koliko sutra nastaviti karijeru u NBA. Ipak, ova mogućnost je pod velikim upitnikom. Pitanje nije da li on može da igra tamo gde se igra najbolja košarka, već da li bi trebalo da se uopšte upušta u avanturu koja bi mogla da zaseni njegovu blistavu karijeru u Evropi.
I ovosezonska priča Miloša Teodosića, ne tako davno i zvanično najboljeg igrača Starog kontinenta (2016) takođe je bajkovita. Srpski mediji konstatovali su da nije ponovio uspeh iz prošle godine kada je bio MVP Evrokupa, ali i da ima velike zasluge u tome što je njegov saigrač Mam Žaite poneo to priznanje. Za veliki broj Žaiteovih koševa najzaslužniji je upravo srpski as kome je pripalo zvanje najboljeg asistenta Evrokupa u sezoni 2021/22. sa prosekom od 7,9 uspešnih dodavanja po meču.
Takođe, Teodosić je sa Virtusom osvojio Evrokup čime je ovaj slavni italijanski klub obezbedio mesto u Evroligi naredne sezone. Koliko je u svemu bio doprinos Teodosića čija lopta, pokazalo se još jednom, ima oči, potvrđuje i to što je poneo laskavu titulu MVP finala u kome je sa 21 košem briljirao u duelu sa Bursom, odnosno to što se njegovo ime našlo i u najboljoj petorci sezone u Evroligi. Sa njim i bez njega Virtus nije isti klub. Italijani znaju to da cene, priče o Teodosićevoj košarci počinju i završavaju se komplimentima. Evropa mu se odavno klanja. Između ostalog, i zato jer je plej čudesnih sposobnosti, momak koji je zahvaljujući svojoj genijalnosti sposoban da ako treba asistira i samom sebi.
Ima i onih koji se pitaju kad je toliko moćan zašto kao igrač nije uspeo u NBA. Koliko pitanje – toliki i odgovor. Onaj pravi ponudio je Miroljub Dugi Damjanović, proslavljeni srpski as i umetnička duša.
"On je otišao u NBA ligu u tridesetoj godini i tamo nije bio tretiran i posmatran kao najbolji evropski košarkaš, nego kao jedan od debitanata. Našao se u društvu momaka od 22-23 godine koji su stigli sa američkih koledža umirući od želje da se pokažu i dokažu i da zarade milione. A Teodosić je umirao u lepoti igre. Što se miliona tiče, zaradio ih je u Evropi, u Americi je za nepune dve godine dodao 12 novih, ali pare sigurno nisu bile njegov motiv.“
Skloni da svakom pronađu manu mediji su o Teu pisali i sledeće, ali su na kraju i iskreno konstatovali:
"On pije, puši, ne igra odbranu. Po tome nikad ne bi trebalo da bude igrač, ali...“
Osim umiranja u lepoti igre, ono što ove momke čini posebnim jeste i njihov karakter, vaspitanje i način života koji odudara od slika onih koji koračaju istim putem.
Amerikanci su se našli u čudu što Jokić nije imao vremena da drugo MVP priznaje u karijeri primi na blistavoj pozornici i u prisustvu zvanica koje bi bile srećnije od samog Jokića što su u prilici da prisustvuju takvom događaju. Jokić ih je silno razočarao odlukom da prvim avionom otputuje s porodicom u svoj Sombor. Posle su mediji preko bare uz puno poštovanje konstatovali da s obzirom na to da Džoker nije običan igrač, ni proglašenje za MVP-ja nije moglo biti obično. I nije bilo.
Dogodilo se u njegovom somborskom konjičkom klubu "Dream catcher“. Tamo su ga, preneli su mediji, sačekali ljudi koje mnogo voli i poštuje. Pre svih trener Denvera Majk Malon i predsednik košarkaških operacija tima iz Kolorada Tim Koneli. Bili su tu i član trenerskog tima Ognjen Stojaković, menadžer Miško Ražnatović i članovi Nikoline najuže porodice, otac i majka, supruga Natalija i ćerkica Ognjena. Oni znatiželjni delić ove atmosfere mogli su da vide i na Jokićevom instagramu. Fotografije u društvu tamburaša zaduženih za atmosferu uklopile su se u priču o liku najboljeg košarkaša sveta koji je na zabavu stigao u zaprezi koju je vukao konj.
Jokić se iz svog raja direktno javio i u program TNT televizije. Voditelj Erni Džonson je uz čestitke srpskom košarkašu uz osmeh izgovorio kako će morati u arhivi da proveri da li se ikada u istoriji NBA košarke dogodilo da se MVP nagrada dodeljuje ispred štale za konje u Srbiji, da bi onda Jokić uz osmeh odgovorio:
"Mislim da je to prvi i jedini put.“
Da li je ovo značilo da Nikola Jokić ne veruje u sebe i mogućnost da i treći put bude MVP NBA lige, što je manje verovatno, ili možda da više nikada, čak ni u ovakvim prilikama, neće dozvoliti da bilo ko narušava njegovu intimu, što je naravno sasvim moguće.
Sombor i salaš, konji i tamburaši, mirisi detinjstva s burekom kao omiljenim jelom i bezbrižnost života u okruženju ljudi koje bezgranično voli nešto je što Jokić, čini se, nikada ne bi menjao za glamur koji na tacni, pogotovo, uspešnim ljudima, nudi Amerika. I sve ovo je u suprotnosti s onim što nudi njegov Denver, glavni grad države Kolorado sa 700.000 stanovnika okružen planinama, u kome živi punih sedam godina. Međutim, i jedni i drugi, i Somborci i svi ti tamo ljudi u Denveru, ponosni su što je deo njihove priče čovek gromada s imenom Nikola Jokić.
Za Somborce on je i dalje lepo vaspitan deran, neko ko je oduvek voleo svaki sport osim gimnastike, takođe i neko ko sve i danas radi polako kao što je to uvek i radio i što ceo Sombor radi. Zato i glasno izgovaraju da je on i dalje, uprkos statusu zvezde, samo "jedan od nas“, običan sugrađanin koji se ponaša sasvim normalno. Ima i onih koji govore da bi svi drugi, osim Jokića, jurcali gradom, u "mercedesu G63 AMG Brabus“, mašini od 4000 kubika i 700 konjskih snaga, vrednoj 250.000 evra. Jokić to jednostavno ne radi, ali se zato šali na svoj način. Na fejsbuku se mogu videti majice s legendarnim pitanjem "Hoćemo li na basket“. Džoker koji danas hara NBA ligom ovo pitanje je postavio daleke 2011. i nije dobio nijedan lajk. Danas bi, naravno, mnogi za to zadovoljstvo rado stajali satima u redu.
Postigao je mnogo, ali on može još i više. Već sada je vlasnik mnogih rekorda NBA lige. Biće ih još jer Nikola Jokić ne namerava da stavi tačku na blistavu karijeru. Uostalom, tek je napunio 27 godina. Prvo pitanje koje se u svetu košarke postavlja jeste da li će Jokić ostati veran Denveru, ekipi koja je daleko ispod njegovih vrednosti.
U onom što je NBA Denver je mali klub koji sudije i danas bez griže savesti kradu. A to je ono što Jokića dovodi do ludila. Kolorado i njegov glavni grad su takođe deo Amerike s predznakom neatraktivnog područja za šou-biznis. Ali, ljubitelji košarke, i ne samo oni, imaju uprkos svemu zvezdu. Ne onu koja u Denver zaluta s vremena na vreme, već onu koja ja sa njima svaki dan. Denver ga obožava, on takođe voli grad koji mu nudi sve što mu treba i u privatnom i u profesionalnom životu. Ali, čovek uvek želi više. Jokiću bi moglo da se dogodi da uprkos tome što je najbolji u svemu ostane u istoriji NBA lige i kao čovek kome nije pošlo za rukom da osvoji šampionski prsten, i neće, ukoliko ostane u Denveru.
Amerikanci tvrde da bi Jokić imao samo jedan način da se dočepa prstena. A to je da napusti Nagetse. Ili svoju komfornu zonu, kako oni kažu. Takođe, dodaju da bi prelaskom u neku konkretniju sredinu došao u poziciju da se oko njega mnogo lakše pravi kvalitetan tim, a samim tim bi mu se i šanse za šampionsku titulu povećale.
Moguće je i tako nešto kao što je izvesno i da tako ne mora da bude. Sasvim je moguće je da Nagetsi, kad već imaju Jokića, promene način razmišljanja. Ono što ih čeka ovog leta jeste potpis novog ugovora sa srpskim asom, i to za cifru veću od 260 miliona dolara. Preciznije, petogodišnji ugovor vredan 261 milion dolara, što bi bio najveći ugovor u istoriji NBA lige. Svi se slažu da Jokić tako nešto apsolutno zaslužuje.
U ovom trenutku lepo je znati i to da najveći ugovor u istoriji NBA ima Demijan Lilard (257 miliona dolara za 6 godina, uz dve godine starog i četiri godine novog). Sledeći na toj listi privilegovanih su Janis Adetokumbo (255,6 miliona dolara za šest sezona), Rasel Vestbruk (233 miliona za šest sezona), Džejms Harden (228 miliona za šest sezona), Pol Džordž (226 miliona dolara za pet sezona), Stef Kari (201 milion dolara za pet godina).
Ukoliko se sve dogodi, a sasvim je izvesno da hoće, po ugovoru koji ga očekuje i trenutnom seleri kepu koji je 125 miliona dolara, rast plate Nikole Jokića izgledaće ovako: 42.600.000 (2023/24), 44.900.000 (2024/25), 48.200.000 (2025/26), 51.500.000 (2026/27) i 54.800.000 (2027/28). Koliko je ovo povećanje potvrđuje i cifra od 148 miliona dolara iz prethodnog petogodišnjeg ugovora Jokića sa Denverom potpisanog 2018.
Zašto će Jokić uskoro biti najplaćeniji NBA igrač u istoriji? Zato jer je za mnoge bivše i sadašnje NBA zvezde Jokić jedan od 15 najboljih NBA igrača svih vremena i jedan od najveštijih centara u istoriji ove lige. Prosto zadivljujuće zvuči priča da Jokić nema neke atletske sposobnosti kao što to imaju mnogi drugi NBA igrači, ali uprkos svemu dominira jer, kako kažu bolje upućeni, ima mnogo drugih veština koje su, opet, za mnoge druge nedostižne.
"Veoma je impresivno ono što Jokić radi na terenu. Ima odličan šut, dodavanja su mu fenomenalna, bez problema gađa trojke. On je jednostavno neverovatan“, tvrdi košarkaš Golden Stejta Kevin Durent.
I Stef Kari, takođe čovek čiju košarku upoređuju mnogi sa magijom, o srpskom asu ima visoko mišljenje.
"Jokić voli da ima loptu u svojim rukama, ponaša se na terenu često kao plejmejker, iz sezone u sezonu podiže nivo svoje igre. Volim takve igrače, on zna kako se igraju utakmice.“
Utakmice u NBA su spektakl. Jokić taj čudesni doživljaj upotpunjuje igrom koja ljubitelje košarke dovodi na maksimalnu tačku uzbuđenja. Čarls Barkli, legenda NBA i škrtica kada su u pitanju pohvale, za Jokića i njegovu igru ima samo dve kratke rečenice:
"Jokić je fenomenalan. Čeka ga svetla budućnost.“
Na potezu je selektor Srbije Svetislav Pešić. Njegov je plan da u reprezentaciji ima i Jokića i Teodosića i Micića. Naravno, ukoliko oni žele, a žele, da igraju za reprezentaciju. Oni su njegovi MVP aduti. Ali i neko ko u celoj priči ima lični motiv. Niko od trojice nema u svom sportskom kartonu zlato sa šampionata Evrope. Bar ne u seniorskoj konkurenciji. I niko od njih nema zlato sa velikih seniorskih takmičenja (Jokić srebro sa OI, Teodosić srebra sa OI, SP i EŠ, Mićić srebro sa EŠ). Sada je prilika, možda bolja nego ikad, da i taj košarkaški san dosanjaju. Evrobasket je na programu od 1. do 18. septembra. Ukoliko zaigraju u istom dresu, košarkaška Evropa dobiće priliku da uživa u čaroliji koju samo oni ovoj igri mogu da daruju.
Komentari
