Sport
03.12.2021. 14:12
Sport
05.12.2021. 17:08
Zoran Šećerov
Mundobasket
"Utakmicu u Belgiji nije izgubila Srbija, nego Pešić i Teodosić"
Košarkaši Srbije su prvo dobili Letoniju, a onda su samo dva dana kasnije izgubili od Belgije. Moglo je da bude i obrnuto, takav je sport košarka. Poraz u drugoj utakmici, uprkos činjenici da pripada kategoriji neočekivanih, ne znači i da su "orlovi“ prokockali sve šanse da budu jedan od učesnika šampionata sveta 2023. kome su domaćini tri azijske zemlje: Japan, Filipini i Indonezija.
Prvi deo kvalifikacija igra se u šest rundi. U našoj grupi su, pored Belgije i Letonije, još i Slovaci. Oni su sledeći na redu. Za one koji ne znaju, samo poslednji iz grupe napušta takmičenje tužan i pognute glave. Tri preostala sastava, sa bodovima osvojenim u prvoj rundi kvalifikacija, idu s manje ili više briga u narednu u kojoj se formiraju četiri grupe od po šest ekipa. Iz svake od novoformiranih grupa tri prvoplasirane reprezentacije stiču pravo učešća na Mundobasketu. Srbija već danas pita da li će sutra Srbija biti među njima?
Poslednji put naši košarkaši su trijumfovali na šampionatu sveta 2002. godine. Godinu dana ranije ostvaren je i trijumf na prvenstvu Evrope. Objedinjene titule bile su dokaz da srpskoj zemlji kada je košarka u pitanju nema ravnog na planeti. Ali to su prošla vremena. Ipak, ima nešto što ih povezuje. Na oba pomenuta takmičenja reprezentaciju je sve do konačnog trijumfa predvodio u ulozi selektora Svetislav Kari Pešić. Legendarni stručnjak ponovo je na "mestu zločina“.
Pešić je kao selektor naučio da pobeđuje. Od ondašnje struke, u ondašnjoj u mnogo čemu u svetskim okvirima superiornoj košarkaškoj Jugoslaviji, zapravo je projektovan da bude stručnjak od uspeha. Sa juniorskom selekcijom postao je prvak sveta, sa seniorima prvak Evrope i pobednik na Olimpijskim igrama, pre toga sa selekcijom Nemačke osvojio je takođe krov Evrope. Čovek izazova, znanja, ali i košarkaške mudrosti. Kada je nedavno preuzimao dužnost, nije prepustio da napomene i sledeće:
"Mnogi i dalje misle da smo najbolji. Istina je da nismo, ali to ne znači da ne možemo i biti.“
Svet kaže da je prošlonedeljna pobeda Belgije nad Srbijom u drugom kolu kvalifikacija za SP u košarci 2023. gotovo senzacija. Srbija ne misli tako. Ništa novo. Uostalom, kad je Srbija mislila onako kako misli ceo svet? Skoro nikad. Zato Srbija, pogotovo ona samozaljubljena u sebe što o košarci, ali i svemu drugom baš sve zna, tvrdoglavo tvrdi da Belgijanci nisu pobedili Srbiju, već da je Srbija u duelu sa Belgijom pobedila sama sebe. Moguće da je i tako.
Sport
02.12.2021. 09:58
NBA liga: Novi rezultati i novi poeni Jokića i Marjanovića
Šta zapravo jeste, a šta nije i nije u ovom času i nije toliko bitno s obzirom na to da je u oba slučaja rezultat isti. Srbija sada, a posle svega čak i polemiše na temu da li postoji mogućnost da se i Pešiću dogodi isto ono što je razbaštinilo njegovog prethodnika Igora Kokoškova koji s reprezentacijom nije prebrodio kvalifikacije za Olimpijske igre u Tokiju? Zoran Slavnić, proslavljen košarkaški as, znan kao neko ko o košarci debatuje bez oblaganja istine u foliju licemerja, konstatuje da Pešić nije isto što i Kokoškov i još dodaje:
"Utakmicu u Belgiji nije izgubila Srbija. Utakmicu su izgubili Pešić i Teodosić. Ovo ne govorim da bih uslovno rečeno smenio Pešića, on je za mene pravi čovek na pravom mestu, to sam govorio i kad se vratio u selektorsku fotelju, to govorim i sada, ali postoje i situacije kada neke stvari treba nazvati pravim imenom. I Pešić i Teodosić, takođe i svi drugi koji razumeju košarku, dobro znaju šta pričam i zašto to pričam. I još nešto, Srbija ne treba da brine, u dobrim je rukama.“
Ovo je već polemika struke koja odlično zna da svaka ekipa u toku takmičenja ima i uspone i padove. Dogodilo se to i Pešićevim izabranicima, o kojima je silom prilika malo znao, u prve dve runde kvalifikacija. Posebno u drugoj utakmici. Prema zapažanjima apsolutno dobronamernog Slavnića, Srbija je utakmicu u Belgiji "sedam puta gubila i dobijala“ što se u nekoj drugoj priči zasigurno ne bi dogodilo.
"Ovakvim načinom takmičenja one reprezentacije koje su slabije neuporedivo su manje oštećene od onih koje su istinska vrednost u košarci. U toj priči je i Belgija koja protiv Srbije u najboljem izdanju ne bi imala ama baš nikakve šanse“, uverava popularni Moka.
Zato je Belgija, uz dosta sreće i zahvaljujući nedopustivim greškama rivala, pobedila Srbiju. Igrala je u najboljem sastavu i sa najboljim košarkašima za razliku od Srbije u kojoj su na parket istrčali oni koji su se prvi put videli. Upravo zbog toga Belgija i neće biti jedina u ovim ili nekim drugim kvalifikacijama koja će se sutra ponositi pričom kako je zahvaljujući suludom sistemu s kvalifikacionim prozorima skinula skalp nekoj od najvećih košarkaških sila sveta.
Sport
30.11.2021. 09:39
Sve je lakše kad je on tu: Jokić se vratio i prekinuo seriju poraza Denvera
Sport
26.11.2021. 12:36
Lesor napustio Makabi: Da li je sledeća destinacija Beograd?
Svetislav Kari Pešić na startu kvalifikacija čiji sistem "prozora“ je u sukobu s osnovnim postulatima košarke kao igre i nije imao na raspolaganju igrače koje će sutra imati na velikim takmičenjima. Za uspesima krunisanog Svetislava Pešića nije uteha ni to što su u istoj poziciji bili i neki drugi selektori. Konkretno onaj što sedi na klupi Grčke koji sada naciji odavno znanoj da živi za košarku mora da objašnjava što se Grcima dogodio šokantan poraz protiv trećerazrednih Britanaca. Ništa im se zapravo nije dogodilo, istina je samo to da ni Grci nisu igrali u najjačem sastavu. A da jesu, da su na parketu bili Janis Adetokumbo, Slukas i još neki drugi koji su zbog obaveza u NBA ligi i evroligaškim klubovima morali da izostanu, svako pravdanje aktuelnog selektora bilo bi suvišno.
Na startu svoju prošlost i blistavu košarkašku istoriju nisu osenčili samo Srbi i Grci. Bilo je još iznenađenja. Hrvati koji istina odavno nisu što su bili u vreme Rađe, Kukoča i ostalih, ali su kao selekcija još uvek vrednost, kvalifikacionu priču počeli su porazima protiv Slovenije i Finske, Nemce je usred Nemačke razbila Estonija, ubedljiv poraz doživeo je i sastav Turske od izabranog tima Belorusije. Drama se događala i s one strane okeana. Amerikanci su praktično u poslednjih 10 sekundi, bežeći od senzacionalnog neuspeha, trojkom obezbedili trijumf nad košarkaški gotovo nepoznatom Kubom. Ali, i to je košarka sabijena u ram prozora.
"Setite se onog razočaranja kada je naša reprezentacija gubila utakmice od Švajcarske u kvalifikacijama za EP. Ni to nije bila slučajnost jer se pokazalo da i slabiji tim kad je uigran mnogo više može od onog dobrog a neuigranog“, podsetio je na ne tako davnu prošlost jednako obojenu uzdahom za propuštenom prilikom profesor dr Vladimir Koprivica.
Iz puno razloga kvalifikacije su ne samo cirkus, već i svojevrsna lutrija. Danas očigledno svako može svakog da pobedi. Selektori kojima se uprkos svemu sudi po tome kakav su rezultat napravili naprosto nisu u mogućnosti da pozovu najbolje. Ruke su im vezane, favoriti sa papira zbog svega gube, njihove igre u kvalifikacijama često nisu ni približne stvarnom kvalitetu koje te zemlje poseduju. Sistem prozora onemogućava i kvalitetan rad sa onima koji se odazovu jer za pripreme jednostavno nema vremena. Iz sećanja izvire i priča bivšeg srpskog selektora Saše Đorđevića.
"U poziciji sam da mogu da koristim najviše četvoricu igrača koji su igrali na šampionatu Evrope i čak 15 košarkaša koji nikada nisu bili deo najbolje reprezentacije jer oni ne igraju u NBA i timovima Evrolige. U takvoj situaciji u goste nam dolazi Austrija sa timom i trenerom koji su godinama zajedno. Ta i takva Austrija ima više šansi da pobedi, a ako se to dogodi niko neće reći da je Srbija igrala sa trećim timom.“
Svetislav Pešić na startu kvalifikacija takođe nije bio u poziciji da uigra tim, da upozna i spozna njegove mane i vrline, karakter svakog pojedinca. Takođe, i reprezentativci nisu bili u prilici da upoznaju selektora, njegovu košarkašku filozofiju, zahteve u igri. Srpski selektor je u ime moranja kvalifikacije počeo sa čak šestoricom debitanata (Jović, Smailagić, Koprivica, Jagodić-Kuridža, Ristić i Novak) od kojih je jedan (Jagodić-Kuridža) postao reprezentativac u 34. godini.
Sport
31.10.2021. 10:05
Jokić u MVP ritmu: Flert sa tripl-dablom, dodavanje bez gledanja, blokada za pobedu (VIDEO)
Sport
22.10.2021. 13:14
Svaka čast! Naš trener selektor košarkaške reperezentacije Rusije
"Posle ove utakmice imam bolju sliku o našem timu. Prvi put sam sa ovim momcima, talentovani su, pokazuju odličan stav, bore se za zemlju, saigrače“, pohvalio je igrače selektor Pešić.
Ostaje, međutim, pitanje ko će od njih i da li će uopšte biti u sastavu na SP u Aziji 2023.
"To je samo još jedan dokaz da selektor radi đavolji posao. Ništa nije teže nego saopštiti igraču koji se mnogih stvari odrekao da bi došao na pripreme, koji je dobro radio i igrao dobro kvalifikacione utakmice da se na njega više ne računa“, govori profesor dr Vladimir Koprivica.
Poraz od Belgijanaca Pešiću naravno nije prijao, ljutnju zbog poteza pojedinaca je skrio u sebi. O učinku pojedinaca takođe ništa javno ne govori. Za pametnog njegova rečenica "da su momci u dve utakmice između ostalog naučili i kako se igra za reprezentaciju“ sasvim dovoljno govori. Ovako nešto se uostalom i očekivalo od stratega koji je svestan i dovoljno iskusan da zna kako trenutak strpljenja u trenutku besa sprečava hiljadu žaljenja.
Za profesora Vladimira Koprivicu, koji je dosta godina proveo u stručnim štabovima najboljeg nacionalnog tima, sistem kvalifikacionih prozora je čist promašaj i to iz više razloga.
"Problemi sa kojima se suočavaju selektori su ogromni. Prvo, postoje ograničenja koja se tiču bolesti, pa oko dolazaka igrača. Zatim, nove igrače u timu treba u kratkom periodu uklopiti i napraviti taktičke varijante. I pitanje skautinga je veoma otežano jer zbog svih ovih problema za protivnika imate potpuno neočekivanu selekciju. Sve je daleko izvan nekog prostora stabilnosti, zato je i mnogo improvizacije. Ko se bolje bude snašao, bolje koncentrisao na one temeljne stvari i ko bude u mogućnosti da angažuje standardnije članove reprezentacije taj će imati više uspeha“, prognozirao je uoči kvalifikacija Vladimir Koprivica.
Profesor Koprivica takođe tvrdi da je ovakvim načinim takmičenja promašen osnovni sportski cilj koji se svodi na to da jedni košarkaši igraju kvalifikacije, a posle drugi učestvuju na šampionatu.
"Za mene je to perfidna zloupotreba volje onih koji pristaju da igraju kvalifikacije. Upravo zbog toga ti momci podsećaju na vojnike koje vojskovođa šalje u sigurnu smrt. Romel je jedini vojskovođa u istoriji ratovanja koji nije žrtvovao vojnike. Zato su ga vojnici poštovali i voleli.“
Oni koji vode FIBA i Evroligu nisu – Romel. I mnoge druge stvari kad je košarka u pitanju očigledno ne razumeju. Uprkos tome, odlučuju. Zbog svega ih košarkaši i košarkaški stručnjaci i ne cene. Da je živ, legendarni Dušan Duda Ivković bi sve ono što se dogodilo na startu kvalifikacija za SP u Aziji 2023. verovatno prokomentarisao na sledeći način:
"U toku je rat FIBA i Evrolige, a žrtva je košarka.“
Razlog, Fibini kvalifikacioni prozori su apsolutni promašaj s pogubnim uticajem na sutrašnjicu košarke. Na sajtu FIBA i dalje je jednako demagoška koliko i licemerna misao Argentinca Muratorea, dojučerašnjeg predsednika ove organizacije:
"Kada vidimo pune hale i radost svih na utakmicama kvalifikacija, uz komentare bivših, sadašnjih košarkaša, kao i navijača, sve ukazuje na to da smo ostvarili ono što smo hteli.“
Upravo tako, FIBA ili već ko ostvario je što je hteo, ali na štetu košarke kao igre. "Prozori“ su zabluda sa nesagledivim posledicama. Zbog svega ceh plaća i košarka i kvalitetne reprezentacije sa istinskim košarkaškim zvezdama. Jedan od najdrastičnijih primera su Slovenci. U godini kada su bili zvanični prvaci Evrope, bez najboljih pojedinaca čija magija oplemenjuje NBA ligu, krenuli su u kvalifikacioni ciklus za prvenstvo sveta i na Mundobasket nisu stigli. Košarkaški svet se takođe čudom čudio i što Srbija nije bila učesnik na poslednjim Olimpijskim igrama u Tokiju. Nije to pošlo za rukom ni Srbiji ni Litvaniji, uprkos činjenici da su obe zemlje bile organizatori kvalifikacija za Olimpijske igre. Grčka se takođe nije kvalifikovala uprkos kvalitetu koji decenijama unazad poseduje. Iz istog koša su i Kanađani uprkos istini da ceo roster igra NBA ligu. I da ne nabrajamo dalje. Međutim, to što najbolje reprezentacije i najbolji košarkaši ne učestvuju na najvećim takmičenjima ne uzbuđuje previše ljude koji vode FIBA.
"Ovaj model kvalifikacija je uspešan i nastavićemo s njim“, uporno je pre nekoliko godina govorio Argentinac Horasio Moratore, dojučerašnji predsednik FIBA.
O kojim navijačima priča gospodin? Možda o onima koji su uskraćeni da na parketu vide najbolje što košarka ima ili one koji zbog pobede ne mogu da se raduju duže od sekunda jer dobro znaju da njihov tim nije pobedio najbolji sastav rivala, već njegovu treću reprezentaciju. Tračak nade da se neke stvari ipak mogu promeniti javio se izborom novog čelnika FIBA.
"Obećavam da ću biti potpuno posvećen FIBA i da ću služiti interesima našeg voljenog sporta u svakom kraju planete. Mi smo vodeća košarkaška organizacija i moramo da imamo vodeću ulogu u razvoju našeg sporta. Možemo da učinimo košarku najpopularnijim sportom u svetu“, govorio je Hamame Nijang, košarkaški radnik iz države Mali, kada je izbran za predsednika FIBA.
Veliki funkcioner iz države Mali obećanje nije ispunio. Možda i zato što nije znao kako to da uradi. U njegovom centralnom bordu je 13 članova. Reč je o košarkaškim radnicima iz Benina, Madagaskara, Kanade, Paragvaja, Devičanskih ostrva, Japana, Indonezije, Rumunije, Francuske, Finske, Grčke, Papua Nove Gvineje i Australije. Sve same košarkaške velesile i autoriteti bez autoriteta. Čast izuzecima. Stvari se možda i zato ne menjaju, a odgovora kome je ovako nešto potrebno u apsolutno razjedinjenoj i posvađanoj košarci i dalje nema.
Zato se i rat na relaciji FIBA–Evroliga i razbuktao bez dobre volje da se svemu konačno stane na rep. Dogodilo se i nešto nezamislivo ne samo za košarku već i za sport, a to je da nacionalne selekcije više nemaju jednaku priliku da se bore za rezultat. Sistem kvalifikacija i termini odigravanja utakmica naprosto sprečavaju selektore da pod zastavu pozovu najbolje. A bez najboljih ni košarka nije košarka, čarolija i magija. Kvalifikacije se, da li slučajno, igraju u terminima Evrolige koja u Ulebu ima čvrsto uporište, Ulebu koji je preko Evrolige u ratu sa Fibom. Zbog svega najbolji evropski igrači ne mogu da brane boje svoje reprezentacije. Odavno to ne mogu ni NBA igrači. A Srbija baš u ove dve lige ima bar četiri petorke i skoro dve reprezentacije koje bi se prošetale kroz kvalifikacije. Saša Đorđević je još pre nekoliko godina, shvatajući suštinu problema, uzalud upozoravao:
"Fiba je veštački promenila hijerarhiju rezultata u nacionalnim selekcijama. Gledajući iz naše perspektive, to nije prirodno.“
Na pitanje kome je sve ovo potrebno odgovora nema. Generali su u Barseloni (Evroliga) i Ženevi (FIBA). I jedni i drugi umesto strateški pozitivnog rešenja nude obećanja. Obećanja se ne moraju ispuniti, a i ne koštaju ništa. FIBA, istina, odavno priča priču kako želi da najbolji igrači igraju za evropske reprezentacije i kako će sve učiniti da se sa predstavnicima Evrolige što pre sedne za pregovarački sto i dogovori rešenje od zajedničkog interesa. Iz Evrolige, koja je uprkos mnogim razmiricama kao takmičenje sve respektabilnija, samo deklarativno potvrđuju dobru volju, ali se prema nacionalnim savezima, i njihovim željama da u kvalifikacionim ciklusima imaju na raspolaganju najbolje igrače, i dalje ne odnose ignorantski. U prevodu, šanse da košarkaši koji nose dres evroligaša ubuduće igraju za svoje nacionalne timove sve su manje. Ovo tim pre jer je Evroliga na pragu da postane nešto što je u projektnom zadatku naslovljeno kao "NBA Evropa“. Zanimljivo, uz apsolutnu podršku FIBA čijem licemerju nema kraja i koja je čini se mudro iskoristila nezadovoljstvo brojnih evroligaških klubova onim šta radi i kako radi Đorđi Bartomeu koji sa sve manje autoriteta vodi ovo takmičenje.
"Ako su Amerikanci u igri, onda stvar treba smatrati završenom. Tamo gde vide svoj interes oni ne odustaju. NBA organizacija je moćna priča. Ulaskom u Evropu, sa malim ulaganjem ostvariće značajne dobitke, omogućiće sebi da do evropskog kvaliteta dolaze na brži, jednostavniji i jeftiniji način“, mišljenje je Zorana Slavnića.
Evropska košarka je očigledno i definitivno na pragu velikih promena. I nekih novih sistema takmičenja.
"Ne bi valjalo da u toj NBA Evropa sutra igraju Lejkersi ili Golden stejt jer bi razbijali sve redom i bili najbolji. Siguran sam da se takva greška neće napraviti. Oni sanjaju drugi san, a to nije rešenje problema nacionalnih timova“, dodaje Slavnić.
Taj san, čini se, nije tajna. Španski listovi, kad je košarka u pitanju više nego dobro obavešteni, pišu kako je osnovni cilj NBA Evropa da ujedini Moskvu, Tel Aviv, Atinu, Istanbul, Beograd, Madrid, Barselonu, Moskvu, Kaunas i pre svih dva grada, London i Pariz, koji nisu košarkaške metropole, ali jesu velika tržišta. Ne treba sumnjati da će se ovakav scenario vrlo brzo i pretvoriti u igrani film za milione posetilaca. Do tada srpski selektor je u obavezi da u uslovima kakvi jesu stvara tim za prvenstvo Evrope u Nemačkoj naredne godine, zatim i šampionat sveta 2023. i Olimpijske igre u Parizu 2024. To su njegovi dugoročni i kratkoročni ciljevi. Njegovi i srpske košarke uokvireni u ram od tri godine. Moguće i tri slavlja.
Komentari
