Koga Putin sprema za naslednika?

Te glasine su učestale posle moskovske proslave najvećeg državnog praznika Rusije, Dana pobede, održane 9. maja, čiji je glavni akter u svojstvu šefa države i vrhovnog komandanta bio upravo Putin. Medijski reflektori su tom prilikom bili gotovo jednako fokusirani na paradu ruske vojne moći i na poslednjih meseci stalno podbulo Putinovo lice. Lavinu nagađanja pospešilo je i vuneno ćebe kojim su, kad je seo, pokrivene njegove noge, na način kako to čine stari ljudi kad osećaju da im je hladno. Spoljna temperatura tokom parade je inače bila plus devet stepeni Celzijusa.

Putin objasnio šta je cilj "specijalne operacije" u Ukrajini

Veliki miting

Veliki miting

Svet 18.03.2022. 17:36

Putin objasnio šta je cilj "specijalne operacije" u Ukrajini

Prema ruskom protokolu za situacije kada je predsednik iz bilo kojih razloga onemogućen da obavlja svoju dužnost, automatski ga zamenjuje premijer (to je danas Mihail Mišustin), ali je kratko dogovaranje pred kraj parade između Putina i jednog mladog čoveka iz njegovog okruženja pokrenulo lavinu spekulacija da je baš ta, do tog momenta misteriozna ličnost, onaj koga je Putin odredio za svog naslednika.

Naknadno je otkriveno da se sa svojim šefom nešto upadljivo prijateljski konsultovao Dmitrij Kovaljov (36), član predsedničke administracije. Nemajući druge činjenice kojima bi potkrepio ovo nagađanje, britanski tabloid "Dejli star" navodi da je Kovaljov, kao i Putin, veliki ljubitelj hokeja na ledu i da je to možda bio faktor njihovog zbližavanja.

Kad je reč o hokeju, Putin je ove godine propustio da zaigra u revijalnoj utakmici veterana koja mu je u kalendaru bila od 2012, što je takođe rasplamsalo vatru spekulacija o njegovom zdravlju – i o mogućem nasledniku.

Kad je reč o ovom drugom, Dmitrij Kovaljov se posle parade vratio u anonimnost u kojoj je pre toga bio, ali su glasine o tome ko bi mogao da bude Putin posle Putina nastavljene, pri čemu je u prvom planu ne premijer Mišustin, nego Nikolaj Petrušev, Putinov kolega iz KGB dana, od 2008. sekretar Saveta bezbednosti Rusije.

Petrušev (70) se smatra zagovornikom „tvrde linije“ u Putinovom okruženju i on se najčešće pominje kao v. d. predsednika ako Putin bude morao na neku operaciju, ali i kao mogući novi lider, za slučaj da se Putinovo zdravlje drastično pogorša.

Putin je predsednik od 2000, a posle prošlogodišnjih ustavnih izmena ima pravo na još dva šestogodišnja mandata kad mu 2024. istekne sadašnji. O profilu naslednika govorio je prošle godine u intervjuu za američku TV mrežu NBC, kada je, konstatujući da su njegov život i njegova sudbina vezani za Rusiju, i da je njeno jačanje njegova životna misija, pomenuo da „aktivno traga za sledećom generacijom ruskih lidera“. Po njemu, onaj ili ona ko će doći posle njega mogu da budu i kritični prema onome što on radi, ali moraju da imaju "konstruktivne poglede", da budu "posvećeni zemlji i spremni da joj služe ceo život".

"Putin ne vodi rat samo protiv Ukrajine, on je u ratu sa Zapadom "

Petro Porošenko

Petro Porošenko

Svet 24.05.2022. 15:10

"Putin ne vodi rat samo protiv Ukrajine, on je u ratu sa Zapadom "

Ovo, naravno, nije prvi put da je zdravlje nekog lidera pod medijskim reflektorima, ali je pitanje eventualne Putinove bolesti na aktuelnosti dobilo posle 24. februara, kada je počela ruska „specijalna vojna operacija“ u Ukrajini. Tok tog poduhvata po svemu sudeći ne ide onako kako je planirano, što je podstaklo spekulacije da je Putin možda upao u takozvanu zamku diktatora – da su mu saradnici umesto objektivnog predočavanja stvarnosti govorili samo ono što je želeo da čuje – ili da je njegovo zdravstveno stanje uticalo i na njegove mentalne kapacitete.

Doprinos medijskoj kampanji o toj temi dao je i američki tabloid "Njujork post" prenoseći nalaze istraživanja koje je prošlog meseca objavio ruski portal "Projekt" po kojima Putin ima karcinom štitaste žlezde, zbog čega je poslednjih godina od strane tročlanog konzilijuma bio pregledan 35 puta, kao i da se leči i jednom metodom alternativne medicine koja se praktikuje u Sibiru. Reč je o terapiji krvlju iz korena rogova mladih jelena.

Ko ubija ruske generale?

Rat u Ukrajini

Rat u Ukrajini

Svet 19.05.2022. 12:15

Ko ubija ruske generale?

U svojevrsnoj medijskoj trci ko će pre doći do neke ekskluzive o Putinovom zdravlju, prošle nedelje je za momenat iskočio onlajn „Nju lajns magazin“, specijalizovan inače za Bliski istok, čija je vašingtonska redakcija došla u posed tonskog snimka u kojem jedan neimenovani "ruski oligarh blizak Kremlju“ iznosi da Putin boluje od raka krvi.

"Nju lajns“ redakcija tvrdi da je uspela da verifikuje autentičnost tog oligarha i njegovu bliskost sa Putinovim okruženjem, ali i da njegove tvrdnje nadogradi u konsultacijama sa nekim zapadnim medicinskim ekspertima koji podbulost Putinovog lica objašnjavaju upotrebom steroida, koji su terapija za različite kancere krvi. U svojoj opsežnoj analizi ova redakcija potvrđuje i ono što je kao informacija već neko vreme u opticaju: da je svim regionalnim direktorima FSB-a, unutrašnje službe bezbednosti, poslata instrukcija da ne veruju glasinama o predsednikovom zdravstvenom stanju, kao i da sprečavaju njihovo širenje.

Ta instrukcija je, iznosi pozivajući se na svoje izvore "Nju lajns“, imala suprotan efekat – većina agenata počela je da takva nagađanja prati sa više pažnje, što je, kako objašnjavaju, eho cinične prakse iz ere Sovjetskog Saveza, kada je važilo pravilo da se može verovati samo onome što država proglasi za "zlonamernu laž“.

Priliku da ovim povodom skrene pažnju na sebe iskoristio je i Kristofer Stil, bivši britanski obaveštajac koji je između 2006. i 2009. vodio ruski sektor u MI6 – onaj lik koji je 2016. sačinio dosije o navodnim moskovskim bahanalijama Donalda Trampa – izjavom da su mu njegovi ruski izvori potvrdili da je Putin "ozbiljno bolestan“.

Na to se nadovezao i general-major Kirilo Budanov, šef obaveštajne službe ukrajinske vojske, koji je u intervjuu za "Skaj njuz“ takođe rekao da ruski predsednik ima poodmakli kancer i da je puč u Moskvi da se on zameni "već u toku“. Podrazumeva se da je verodostojnost ove informacije upitna, s obzirom na to da je Ukrajina predmet ruske invazije i da su dezinformacije sa obe strane elemenat informacionog rata koji se vodi istovremeno sa onim letalnim.

Baveći se temom Putinovog zdravlja, nemački medijski servis "Dojče vele“ u prvi plan ističe nespremnost medicinskih specijalista da komentarišu slučajeve u kojima nisu lično pregledali bolesnika, ali i citira procene dvojice britanskih lekara. Tako neurogenetičar Džon Hardli, analizirajući snimak Putinovog susreta sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom, koji su tabloidi širom sveta uzeli za dokaz da ruski predsednik pokazuje simptome Parkinsonove bolesti, zaključuje da, "iako ne izgleda dobro, Putin nema Parkinsona“, degenerativni poremećaj nervnog sistema. Sa ovom procenom se slaže i Rej Čauduri, neurolog sa Londonskog univerziteta, uz napomenu da je dijagnosticiranje te bolesti veoma komplikovano i moguće samo posle niza pregleda pacijenta.

"Dojče vele“ navodi i mišljenje Karoline Rasel, direktorke dobrotvorne organizacije "Parkinson UK“, koja kaže da je Parkinsonova bolest kompleksno stanje sa više od 40 simptoma, od fizičkih do mentalnih, zbog čega se ne može potvrditi ili negirati samo na osnovu 12-minutnog video-zapisa.

Nemački servis podseća i na fizičku izolaciju koja je u Kremlju praktikovana tokom pandemije, kada su svi koji su dolazili u kontakt sa Putinom morali da prođu obavezan karantin, a predmet mnogih spekulacija su i drastična rastojanja na njegovim sastancima ne samo sa ruskim funkcionerima, nego i sa stranim državnicima, pri čemu je najupečatljiviji bio njegov razgovor sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, kada su sagovornici sedeli na krajevima šest metara dugačkog stola.

Ista scena ponovljena je i kad se Putin krajem aprila u Kremlju sastao i sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom, što je opet bilo predmet nagađanja da li je to ekstremno fizičko distanciranje medicinska predostrožnost ili politička poruka.

Jedan od izvora spekulacija o Putinovom zdravlju je kanal "General SVR“ na društvenoj mreži "Telegram“, koji navodno vodi jedan bivši general ruske obaveštajne službe ("Telegram“, čija je popularnost drastično porasla tokom pandemije, pokrenuo je jedan ruski preduzetnik, ali se njime danas upravlja iz Abu Dabija). Najnovija senzacija "General SVR“-a jeste da će Putin uskoro na operaciju kancera koja će zahtevati desetodnevni oporavak, ali da to neće biti zvanično obelodanjeno, već da će se, uz pomoć dvojnika i već snimljenih simulacija Putinovih sastanaka sa saradnicima, to prikriti. Prema istom izvoru, operaciju će obaviti isključivo ruski doktori.

Koliko se svemu može verovati, ako se ima u vidu da živimo u dobu "postistine“ i da se zahvaljujući društvenim mrežama i obilju komunikacijskih kanala teorije zavera šire brže od šumskih požara. Deo odgovora na to pitanje svakako je u činjenici da je Putinovo zdravlje uglavnom tema za tabloide, proizvođače jednodnevnih senzacija i klik mamaca za njihove onlajn izloge, dok su "mejnstrim“ mediji – oni koji nameću takozvane cikluse vesti – zasad uzdržani.

Iz Moskve se, naravno, sve glasine i nagađanja demantuju. Poslednji put to je početkom ovog meseca učinio spoksmen Kremlja Dmitrij Peskov, poručivši da je predsednikovo zdravlje "izvrsno“ i da se ne suočava ni sa jednom bolešću koja je opasnija od obične prehlade.