Svet
26.05.2021. 10:08
Svet
20.06.2022. 14:25
Đoko Kesić i Marko R. Petrović
Procureli mejlovi
Tipično britanski državni udar
Procureli mejlovi i dokumenti u koje je uvid imao portal "The Grayzone“ (Siva zona) razotkrivaju dimenzije zavere širokih razmera kojom je iz senke rukovodila grupa tvrdokornih "bregzitaša“ s ciljem da sabotiraju dogovor o Bregzitu na kojem je radila premijerka Tereza Mej, a koju bi potom nasledio Boris Džonson koji bi obezbedio "tvrdo“ istupanje iz EU, odnosno prekidanje svih veza Britanije sa Unijom.
Mejlovi pokazuju da je grupa operativaca, povezana sa obaveštajnim strukturama i milionerima koji su finansirali Bregzit, "iz duboke senke“ špijunirala protivnike istupanja Britanije iz EU“, infiltrirala se u državnu službu, istovremeno uništavajući reputaciju visokopozicioniranih protivnika Bregzita.
I dok je većina Britanaca glasanjem potvrdila nameru da istupe iz EU, ova klika uglavnom široj javnosti nepoznatih, ali uticajnih agenata, nastojala je da celim procesom upravlja u skladu sa sopstvenim interesima.
Među ključnim ciljevima bilo je jačanje bezbednosnih veza između Londona i Vašingtona i zamena uticaja EU, kako je procenjeno, značajnijim američkim nadzorom.
Što je još važnije, grupa i danas utiče na britansku politiku, pa čak radi na tome i da premijer kojeg su doveli, Boris Džonson, isto tako bude i smenjen zbog neispunjenih očekivanja.
A to čine bogati finansijeri, predstavnici vojnog establišmenta, kao i zvaničnici obaveštajnih službi.
Poreklo mejlova koji su anonimno dostavljeni portalu nije poznato, ali verodostojnost je potvrđena na osnovu njihovih metapodataka. Pritom većinu sadržaja mejlova bilo bi, kako ističu na portalu, nemoguće krivotvoriti.
Verodostojnost mejlova potvrdio je i jedan od učesnika prepiske, bivši šef MI6 Ričard Dirlav, priznavši kako je njegov nalog na ProtonMail-u "kompromitovan“.
"Dobro mi je poznata ruska operacija protiv naloga Proton koji je sadržao mejlove koje sam primao i koje sam pisao“, rekao je Dirlav.
Svet
07.06.2022. 00:17
Boris Džonson ostaje premijer
Ta njegova izjava, ali i činjenica da portal "The Grayzone“ ima i neku "rusku vezu“, odakle im je po svemu sudeći i dostavljena navedena prepiska (Anja Parampil, novinarka portala i supruga osnivača i glavnog urednika Maksa Blumentala radi i kao dopisnik za "Raša tudej“ iz Amerike), pokrenule su i spekulacije o ruskoj ulozi u samom Bregzitu.
No, bez obzira na to, mejlovi, kako navode na portalu, otkrivaju aktivnosti koje su "toliko antidemokratske da bi mogle da vode čak i do kriminalističke istrage kojoj bi bili podvrgnuti svi učesnici prepiske“.
Grupu je predvodio Gvintijan Prins, član Savetodavne komisije za strategiju načelnika Štaba odbrane i Savetodavne grupe Kraljevskih marinaca, nekadašnji savetnik u NATO-u i Ministarstvu odbrane, kao i član borda u probregzit organizaciji "Veterani za Britaniju“.
Pridružio mu se i već spomenuti kontroverzni šef MI6 (1999–2004) Ričard Dirlav, koji je u mejlovima često oslovljavan sa "C“, što je kodno ime za šefa britanske obaveštajne službe. U jednom trenutku Dirlav i Prins nastojali su, bezuspešno, da regrutuju i Henrija Kisindžera i njegovu konsultantsku firmu kao transatlantske lobiste za njihovu verziju Bregzita.
Svet
09.06.2022. 17:10
Odlučeno: Britanci u EU nemaju pravo glasa
Dirlav se kao šef MI6 "istakao“ obmanama kojima je pravdao rat u Iraku, a istraga koja je potom sprovedena utvrdila je da je on lično Toniju Bleru preneo lažne informacije o nepostojećem iračkom oružju za masovno uništenje, a na osnovu kojih je odlučeno da Britanija uđe u rat.
Prinsov mejl iz avgusta 2018. godine detaljno opisuje ciljeve, motivisane željom da se "svim neophodnim sredstvima borimo sa našim protivnicima“.
A oni su, kako se navodi, nastojali: "Da blokiramo svaki dogovor koji bi proizašao iz katastrofalnog i pokvarenog plana (o budućim odnosima Ujedinjenog Kraljevstva i EU, prim. nov.), osiguramo da izađemo po uslovima Svetske trgovinske organizacije i, ako je potrebno, da uklonimo sadašnju premijerku i na njeno mesto dovedemo nekog ko bi više odgovarao svrsi.“
Nekoliko meseci kasnije, u mejlu koji je sadržao veoma osetljive brifinge namenjene premijerki Terezi Mej, Prins je instruirao Dirlava: "Sada ubij i nju i to.“
Svet
17.06.2022. 12:51
Britanska vlada odobrila izručenje Asanža
Plan o izlasku iz EU objavljen je jula 2018. godine. Oni koji su bili za izlazak kritikovali su ga kao recept za produženo članstvo u EU. To je samo ubrzalo tadašnjeg ministra za Bregzit Dejvida Dejvisa i ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona da u znak protesta podnesu ostavke.
Mesecima unazad "bregzitovci“ su napadali državnu birokratiju optužujući ih da su zbog simpatija prema onima koji su za ostanak u EU blokirali izlazak iz Unije.
Grupa se oštro protivila dogovoru koji bi vodio bilo kakvom vezivanju Britanije za odbrambene strukture Unije i obaveze prema njima. To bi, kako su tvrdili, potkopalo globalnu špijunsku mrežu "Five eyes“ ("Petoro očiju“) koju su uspostavile SAD i Velika Britanija.
Prins je bio toliko ubeđen u ovo da je odbacio kao neutemeljene glasine o ruskoj podršci Bregzitu kao "maskirovku“, na osnovu toga što je "strateški interes“ Moskve zapravo bio da zadrži London "oslabljen i zakrčen“ u "EU koja se urušava“.
Da bi postigao ciljeve zavere, Prins je predložio "influensersku kampanju“ kako bi se "porazile“ istaknute grupe onih koju su za ostanak u EU, uključujući pre svega organizaciju "Najbolje za Britaniju“.
Inspirisan citatom iz filma "Gospodar i vojskovođa“ ("Master and Commander“) iz 2003. godine sa Raselom Krouom u glavnoj ulozi, akciju je nazvao tajnim imenom "Operacija iznenađenje“.
Sredstva za ono što predstavlja prikrivenu političku zaveru, po svemu sudeći, obezbedili su bogati sponzori, među kojima su bili i aristokrate Tim i Meri Klod sa prebivalištem u Džersiju, ozloglašenom britanskom poreskom raju.
O Klodovima je dostupno malo informacija. Uprkos povučenosti, međutim, Klodovi su očigledno dobro umreženi. U pogovoru knjige "Exocet Falklands“, autor Juen Sotbi-Tejljor zahvaljuje paru Klod na "mudrim savetima, kontaktima i neprocenjivim detaljima o vojnoj i civilnoj moći“.
Navodno je i Džulijan Tobi Blekvel, vlasnik izdavačke imperije "Blekvel“, prikupljao sredstva za operaciju.
Septembra 2018. godine Gvintijan Prins pisao je Džulijanu Blekvelu obraćajući mu se sa "vojniče“, aludirajući na njegov angažman u SAS-u, i zahvalio mu na "dobrodošloj i velikodušnoj spremnosti da pokriješ moj izgubljeni prihod za prvu polovinu fiskalne godine“.
Dodao je i da su Klodovi bili "neverovatno voljni da pokriju moje vreme za sledeću fazu godine“, tako da je mogao da se "opusti po pitanju novca“.
Neobično, ali Prins je uputio Blekvela da mu novac uplati preko ženinog računa kako bi, verovatno, prikrio transfere upućene njemu.
Klodovi su, takođe, ponudili hiljade funti za "obaveštajnu operaciju“ nakon što ih je na Prinsov zahtev telefonom pozvao Dirlav.
U mejlu Prinsu iz avgusta 2018. godine Tim Klod ga je izvestio kako je bivši šef MI6 izneo "modus operandi“ za izvođenje špijunskih operacija prema organizaciji "Najbolje za Britaniju“ kako bi obezbedili "maksimalne informacije“ o grupi i njihovim "saučesnicima“.
Smatrao je da je cilj "veoma vredan“ jer se time "otvara drugi front kroz pokret Narodnog glasanja, sa glavnim ciljem da se Laburistička partija natera da promeni zvaničnu politiku o drugom referendumu“.
Tim je Dirlavu rekao i kako Olivera Robinsa, evropskog savetnika Tereze Mej i glavnog pregovarača za Bregzit, i krug njegovih saradnika takođe smatra "jednako važnom metom“.
Dirlav je čak predložio i budžet od četiri-pet hiljada funti mesečno za iskopavanje "prljavština“ o pokretu "Najbolje za Britaniju“ i Robinsu.
Jedan od mejlova koji je pisao Prins otkriva i kako je prikriveni pokušaj "prodiranja u neprijateljske redove“ trebalo da vodi bivši operativac MI6 povezan sa ozloglašenom lobističkom firmom "Krozbi-Tekstor“. Aprila 2019. godine otkriveno je da je ova kuća stajala iza niza lažnih naloga na društvenim mrežama preko kojih su milionima Britanaca slate poruke kojima je propagiran "tvrdi Bregzit“.
Prins dodaje i da će uskoro da putuje u Vašington kako bi se sastao sa "specijalnim kontaktima“ koje mu je obezbedio Dirlav, s ciljem da se "otvori linija napada i podrške iz SAD“.
"Mejova mora da ode. A detalje o tome kako će se to dogoditi C (Dirlav) će čuti 18. septembra“, objašnjava Prins.
Kao jedna od ključnih "krtica“ označena je Evelin Far, istoričarka zaposlena u državnoj upravi, koju su britanski mediji i ranije identifikovali kao zagovornika Bregzita, sa kojom se Prins tajno sastao decembra 2018. godine. Ona je od novembra 2016. nadgledala rad na izradi nacrta zakona o napuštanju EU u Poreskoj upravi. Prins u jednom mejlu Klodovima navodi kako joj njena pozicija omogućava da ima uvid u sve ključne dokumente te da bi mogla da oda "neverovatne stvari“ iz Odeljenja za napuštanje EU.
Pišući pod pseudonimom Karolina Bel, Farova je objavljivala poverljive informacije o pregovorima o Bregzitu za rane publikacije. Grupi je, takođe, prosleđivala veoma osetljive podatke koji nisu bili za javno objavljivanje.
Grupa je, naravno, smatrala Farovu svojom najvrednijom "imovinom“ i bili su odlučni da sačuvaju njen identitet po svaku cenu. Nakon što je, posle jedne greške u objavljivanju, postojala opasnost da Farova bude provaljena, Prins je sve njene članke skinuo sa interneta i počeo da briše mejlove koje su razmenjivali.
Ona je, ipak, nastavila da komunicira sa Prinsom preko mejla "Ian Moone“, što je anagram od "I am no one“ (Ja sam niko), filujući ih poverljivim informacijama, o planovima Tereze Mej za Bregzit, ali je stalno tražila da se pre objavljivanja izbrišu metapodaci koji bi mogli dovesti do nje kao autora tekstova.
Konačno, juna 2019. godine Mejova je pobeđena i usledili su izbori za vođu konzervativaca. Prins je dostavio listu sa nekoliko predloga za novog vođu Džejkobu Risu Mogu, istaknutom "bregziteru“ koji je dao jasna uputstva za prve poteze koje bi Džonson trebalo da preuzme po preuzimanju funkcije.
Skorašnji mejlovi, međutim, pokazuju kako je Prinsov entuzijazam i prema Borisu Džonsonu poprilično splasnuo. Januara ove godine on je Dirlavu pisao predviđajući Džonsonov skori i dobrodošli odlazak žaleći se istovremeno na nedostatak premijerove "izdržljivosti da Bregzit zaista dovede do kraja“.
"Sunak (Riši Sunak, ministar finansija, prim. nov.) to ne bi uradio, zar ne? On je samo još jedan globalista, blerovac u srcu, zar ne? Kao Boris?“, lamentirao je Prins, primećujući da su se glavni Džonsonovi donatori preorijentisali na ministarku spoljnih poslova Liz Tras. Pošto očigledno nije uspeo da ispuni sve što je grupa od njega očekivala, premijer je postao "potrošna roba“ koja mora da bude zamenjena nekim ko bi završio započeto.
Potpun spisak pojedinaca, grupa, državnih i drugih institucija u Britaniji koje su bile ili su i dalje meta ove grupe, verovatno nikad neće biti poznat. Pa, ipak, procureli mejlovi javnosti daju uvid u veoma važne stvari.
Ostaje, naravno, pitanje umešanosti američke i, potencijalno ruske obaveštajne službe u Bregzit. General-pukovnik u penziji Branko Krga, bivši načelnik Generalštaba VJ i višegodišnji načelnik Obaveštajne uprave, za "Ekspres“ kaže kako je "poznato da obaveštajne službe velikih sila značajno usmeravaju spoljnu politiku svojih zemalja“. "Poznata je i duga istorija tajnog rata sovjetske, a posle ruske tajne službe i britanskih bezbednosnih službi. Međutim, i u tim uslovima, s vremena na vreme, bilo je i saradnje ovih službi, kad su u pitanju zajednički interesi. Pa stoga ne treba isključivati mogućnost da su te dve službe imale zajedničke akcije i u slučaju Bregzita“, procenjuje general Krga.
Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Londona, gde i danas živi, objavio je nekoliko zapaženih studija na temu Britanija i EU i EU i Bregzit. O navodnom učešću američkih i ruskih službi u Bregzitu, Ljepojević kaže da u nekoj naknadnoj pameti i tumačenju o tome kome je odgovarao Bregzit, a kome nije, ima dosta lutanja, čak i propagande. Jedna od ideja, uslovno rečeno, jeste i to kako su Rusi i Amerikanci imali tajni dogovor i da su podržavali Bregzit.
"Ja sam učestvovao u kampanji za Bregzit i znao sam kako je to išlo. Bregzit Amerikancima nije odgovarao jer Amerikanci su koristili britansku infrastrukturu u EU i imali su interes da Britanija u njoj ostane. Danas njihove banke moraju da otvaraju posebne ekspoziture u EU. Ne zaboravimo da je i predsednik SAD Barak Obama tada došao specijalno u Veliku Britaniju samo da podrži ostanak u EU. To se, međutim, pokazalo kontraproduktivno iz prostog razloga što među običnim ljudima u Velikoj Britaniji postoji izvesni antiamerikanizam, a bila su pomenuta i neprijatna otkrića poput onog da je jedna od prvih stvari koju je Obama uradio kada je ušao u Belu kuću bila da je izbacio bistu Vinstona Čerčila iz Ovalnog kabineta, kao i da mu je govor koji je održao u Londonu, gde je pozvao ljude da glasaju za ostanak u EU, pisan u Dauning stritu“, kaže Ljepojević.
On podseća da se Bregzit desio zbog toga što su se podudarili u određenom času interesi najvećeg dela britanske elite i najvećeg dela javnosti koja je od samog početka integracija, kada je Britanija ’72. postala članica EU, bila protiv Evrope.
Za priču o učešću američke, pa i ruske tajne službe u Bregzitu, Ljepojević ocenjuje da je "dosta nategnuta“.
Britanske i druge službe bezbednosti javno rade po instrukcijama vlade. Ali one vladu hrane podacima, što, kako kaže, podrazumeva da ti podaci mogu biti usmereni ka "nekakvom rešenju“. Međutim "poslovna elita“ i vlada Velike Britanije odlučili su da je Bregzit za njih dobar jer su prepoznali da tek dolaze ogromne promene u svetu koje će doneti novo uređenje.
"Poslovna elita procenila je da bi za Britaniju bilo najbolje da ne bude vezana za bilo kakvu integraciju, nego da ima relativno slobodne ruke, i da kao takva učestvuje u stvaranju novog svetskog poretka i novih pravila. Jer kakav god da bude, taj novi poredak imaće neka pravila. A Englezi su tradicionalno talentovani za pravljenje pravila. Oni će i sada biti kreatori pravila. Onaj ko ih kreira, kontroliše i njihovo sprovođenje, osigurava taj proces, a to je na kraju novac. To je bio i interes tog dela britanske elite. Britanci su osećali destruktivnost EU. U tome Britanci ne žele da učestvuju. Na kraju pomenuo bih dve takođe važne stavke: u Britaniji postoji instinktivno otpor prema Nemcima, a Nemci u EU vode glavnu reč, i drugo, malo je poznato da je Bakingemska palata podržala Bregzit“, kaže Ljepojević.
Priča o učešću američkih struktura u Bregzitu, kako kaže, verovatno odgovara onima koji žele da dezavuišu Bregzit, da to nije bila volja većine stanovnika, već tajni projekat koji su radili mrski Rusi sa mrskim Amerikancima.
"Moramo da priznamo da je u stvari Bregzit na liniji politike Vladimira Putina, to je povratak suvereniteta i odgovornosti jer bez suvereniteta nema odgovornosti. Niko nije kriv, ko bi bio kriv? Brisel? Uz to postoji ogroman deo ljudi koji gube. Jer kada si suverena zemlja, postoji odgovornost. Kada si deo Evropske unije, lokalni izbori u jednoj državi gube smisao. Ali EU je podignuta na jedan religijski nivo, ne sme da se posumnja ni u jednu njenu odluku. Postoji i ogromna mreža ne samo nevladinih organizacija, nego i tumača pravila EU, to je industrija. Dalje, razni lobisti i druge grupacije dobro plaćene, a ne donose ništa“, navodi Ljepojević.
Boris Džonson odlazi"U maju ove godine održan je neformalni sastanak onih koje plebs zove ’debeli mačori’ (elite iz londonskog Sitija) i odlučili su da Boris Džonson mora da ide sa mesta premijera zato što je kapitulirao pred Amerikancima i globalnim kretanjima. Mora da dođe vlada koja će izvesti potpuno Bregzit, Britanija se mora vratiti Bregzitu. Znači elita, finansijska, nije odustala i oni smatraju da je politika Borisa Džonsona tokom korone mnogo koštala Britaniju. Uz to, Britanija se umešala u rat u Ukrajini, to mnogo košta, a ne donosi ništa. Da se Britanija nije toliko uplela u ukrajinski rat, mogla je da postane pravi svetski centar za kupovinu ruske valute. Tako da su procenili da mnogo gube i da moraju da se vrate Bregzitu“, kaže Siniša Ljepojević.
Komentari
