Vesti
11.10.2021. 06:05
Vesti
06.12.2021. 13:23
Marko R. Petrović
Milan Igrutinović
Srbija i Nemačka – interes bez ljubavi
Još i pre nego što je Nemačka dobila novu vladu, što se očekuje u narednih sedam do deset dana, koju posle 16 godina neće predvoditi demohrišćani i Angela Merkel, stigle su i prve otrovne strelice iz Berlina. Tačnije, pre bi se moglo reći da su doletele iz Brisela, a odapela ih je evroparlamentarka Zelenih Viola fon Kramon.
Nije joj to prvi put, jedino što one sada stižu od predstavnice partije koja će u novoj nemačkoj vladajućoj koaliciji, koju čine još socijaldemokrate (SPD) i liberali (FDP), držati vrlo značajno Ministarstvo spoljnih poslova. Kramonova, koja je i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, izjavila je, naime, kako se nada da će Nemačka da promeni stav prema Srbiji, očigledno misleći da on do sada nije bio dovoljno oštar. Upravo ocenom ove njene izjave počinjemo i razgovor sa dr Milanom Igrutinovićem, istraživačem beogradskog Instituta za evropske studije.
"Ona nastupa dosta jako u tom smislu. Da li je ona tu delegirana od Zelenih kao neko ko će da im sa terena javlja šta se dešava, u iščekivanju da će dobiti Ministarstvo spoljnih poslova, pa prosto žele da se informišu i da imaju direktno svoj stav o Srbiji, Kosovu? Ili ona možda gura neku karijernu priliku.
Možda je to zanimljivo za nju, a možda ne. Kažem, nije nezanimljivo to što je ona permanentno kod nas. S jedne strane je napadaju u medijima. Pre neki dan je naše Ministarstvo spoljnih poslova onako rafalno opalilo četiri-pet tvitova po njoj direktno i lično, što je neuobičajeno, jer se ne troši prilika na takve stvari. Pritom nije ona ništa rekla, nije to bilo ništa posebno da treba da onako opale po njoj“, kaže Igrutinović za "Ekspres“ i nastavlja: "Ona je očigledno neko ko radi nešto što je šire od njene formalne uloge. Ali apsolutno sam siguran da je to u dogovoru sa svojom partijom, ako ništa drugo, za početak. Videćemo dalje u kom će kapacitetu to biti. Ona je poslanica evropskog parlamenta i kao takva se očigledno lakta za poziciju svoju lično, manje za, a verovatno za poziciju svoje partije i da ima drugačiji pogled ka regionu i prema Srbiji. Sa druge strane, oni će dobiti resor spoljne politike...“
Biznis
17.11.2021. 10:39
"Pandemija povećala ekonomsku zavisnost Nemačke od Kine"
I to se pretpostavlja da će ministar biti njihova liderka Analena Berbok.
"Pa, da. Mada nije sigurno da će ona biti to. Moguće je, ali nisam siguran da će baš Berbok da dobije to mesto. Iako jeste najbitnije ministarstvo, ako gledamo po rangu. Ono što sam video kod njih, u njihovom koalicionom sporazumu, a to je taj isečak o Zapadnom Balkanu, to je dosta ’mejnstrim’, kao za ’Danas’. Dakle, podrška generalnim naporima evropskih integracija, podrška viznoj liberalizaciji za Kosovo, za šta Nemačka nije bila preterano zagrejana. Možda je to neki blagi imput Zelenih ili neka tema koja je došla sa terena, od Viole fon Kramon. Čak ni Srbija nije protiv te vizne liberalizacije za Kosovo. Nije to nešto čemu se mi protivimo.
Uostalom, šta nas briga ako će ljudi sa Kosova da idu u Belgiju, Holandiju, Francusku, Nemačku, jaka stvar. Nije to preterano velika tema. Podrška deblokadi pregovora sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Da tema evropskih integracija i Evropske unije u suštini dobije malo značajnije mesto unutar same Evropske unije. Dakle, na prvi pogled to je neki, nazovi, pozitivan trend. E, sada, ja nisam siguran da bi oni bitno promenili stav prema zvaničnom Beogradu. Mislim da bi to moralo da bude uvezano u ukupnu regionalnu politiku. Ne zaboravimo, Nemačka već sada blokira Srbiju u pregovorima sa EU.“
Isto tako blokira i Severnu Makedoniju?
"Naravno. Srbiju je blokirala i Merkelova, koja je iz CDU, koja je partner SNS-a u Evropskoj narodnoj partiji (EPP). I to jednostavno blokira Srbiju eksplicite zbog manjkavosti u poglavljima 23 i 24 koja se odnose na reformu pravosuđa i osnovna ljudska prava, slobodu i bezbednost. I to će sad kao da bude novost, a zapravo neće biti novost. I Angela Merkel je dolazila u Srbiju, i Ursula van der Lejen je dolazila u Srbiju, i nikakvih retoričkih napada nije bilo dok su bile ovde na Srbiju ili na Vučića. I to je fasada, to je javna politika. S druge strane, OK, imamo ekonomsku saradnju i to su neki kanali koji su bilateralno već razrađeni i očekuje se da se to nastavi. Ne očekuje se da će Nemačka previše ’gristi’ nekakve teme kao što su ljudska prava i demokratija u Srbiji, a nauštrb nekih svojih ekonomskih interesa. To je sada velika kalkulacija u smislu da li će oni menjati politiku prema Srbiji ili neće.“
Svet
12.11.2021. 12:17
Austrijanci i Nemci: Upoznaj komšiju da bi ga više voleo
Svet
30.10.2021. 17:45
Kako će Merkelova provoditi vreme u penziji
Mislite, zapravo, da im je primarna ekonomija, investicije...
"Oni mogu malo da podignu vidljivost svoje kritike prema Beogradu. To je moguće, a bilo bi prosto i očekivano. Ali nisam siguran da će sve karte staviti na tu opciju. Nije jasno šta bi time dobili. Trebaće njima vremena dok se uhodaju. Srbija, naravno, ni Balkan, nisu preterano bitne teme u njihovoj spoljnoj politici. Tu su Istočna Evropa, odnosno Rusija i Ukrajina, tu je Kina, tu je pitanje odnosa sa Amerikom. Kad sve to svedeš i razvedeš, mi smo negde 10, ma čak i 15. tema.
Tako da ne znam da li bi se nešto moglo posebno očekivati, čak i pre izbora u Srbiji. Jer, ako bi nešto i bilo uticajno, to je neka glasna javna kritika Vučića u kontekstu naše predizborne kampanje. Što bi bio verovatno nekakav uticajni signal ljudima ovde, da prosto tu stvari nisu ’kako bi trebalo da budu’. Da li će to da urade, zaista nemam pojma. Ali ako će da se bore za uticaj, odnosno ako se bore za drugačiju politiku prema Srbiji, to bio neki smisleni korak. Ali to ne znam da li će se desiti. Setimo se da je Vučić na nekoliko dana bar pred jedne, ako ne i pred par izbora, bio priman kod Angele Merkel. Mislim da se to sada neće desiti. Prosto ne vidim šanse da se to desi.“
Koliko bi to sada bilo značajno ovde?
"Mislim da je generalno značajno, ta normalnost odnosa sa Zapadom. Šta god ona podrazumevala. To je druga stvar. I ta poruka koju Vučić može da šalje tihoj većini svojih glasača koji žele mir. Ne mir u smislu da ne bude rata, naravno i to, nego žele da su odnosi normalni. Hajde, ima nekad nekih problema, oni priznaju Kosovo, ali ne postoje neki fundamentalni problemi u našem odnosu sa ekonomski najznačajnijim zemljama, a i politički. Mislim da je ta projekcija redovnosti i dobrih, solidnih odnosa, jako bitna za vlast. Nije to ništa posebno čudno. Da li će nova nemačka vlada to narušavati, ne znam. Nisam video neku naznaku da to hoće.
Drugo, nekako mislim da bi za nekakvu promenu njihove politike na Balkanu trebalo vremena i da to mora da ima neki jasan cilj. Ne možete sad da izvedete neki napad samo zarad napada. Ne ide to baš tako. Sa druge strane, oni imaju funkcionalne ciljeve. Oni hoće da budu ekonomski i politički prisutni ovde. Oni se laktaju i sa Amerikancima, i sa Rusima i sa Kinezima, i sa Francuzima, na kraju krajeva. Znači, oni se bore za svoje pozicije. Sa druge strane, naša vlast ima još uvek funkcionalne odnose sa ostalim zapadnim državama. Ima sa Francuskom. Sa Amerikom tu se pomalo šire odnosi. Vojska svaki čas radi neke vežbe sa Amerikancima. Neka vrsta napada iz Nemačke se verovatno može ublažiti jačanjem odnosa sa Francuskom. Da i ne govorimo o nekom begu ka Rusima ili Kinezima, što bi opet bilo riskantno, ali može da se izvede.“
U svakom slučaju Nemačka bi morala i sa tim da računa ukoliko bi želela da zaoštrava odnose sa Srbijom?
"Naravno. Zato kažem, vrlo je zanimljiva ta njihova ukupna kalkulacija. Niko se baš ne zaleće da kritikuje vlast, zato što svako ima neke svoje sitne interese ovde. I bolje mu je da ih ima. Jer tu je ekonomija i ništa se posebno ne dešava. Zapravo, ovde niko ne remeti nikakve crvene linije, i što bi se sada oni tu nešto mešali. Ako građanima Srbije to odgovara, odgovara. Ako im ne odgovara, neka sami ruše, koga briga. Nije to neki cinizam. Nisu njihovi interesi podudarni sa interesima opozicione javnosti u Srbiji. To je besmislica. Tako da u kontekstu nekakvog pritiska sa strane Nemačke, koja je ekonomski najdominantnija, ali politički naprosto nije, oni se mogu naći u situaciji da za godinu-dve vlast u Srbiji i dalje čvrsto stoji, a da oni imaju manji uticaj na nju, manje dobre odnose. I oni su u suštini na gubitku. Zato mislim da će oni imati tu relativno složenu kalkulaciju šta im je činiti. Pritom ne treba isključiti da će Viola fon Kramon i neki ljudi prosto dozvoljavati sebi malo lokalnije izlete protiv zvaničnog Beograda.“
A možda će to da bude i taktika, pustimo Violu da malo bocne...
"Tako je. Da bude kao njihov glasnogovornik. Kao, ne menjamo ništa, i ako treba nešto da radimo sa Vučićem mi ćemo da radimo, jer se nismo uprljali nekakvom kritikom, nema zle krvi. Možda se i ambasador ili neko drugi aktivira, pošalje se par nekih jačih tonova, i to je to. Pitanje i u kom roku bi došlo do neke promene politike, zato što ne mislim da im je to uopšte neki prioritet. Kao drugo, oni to zaista gledaju i regionalno, u kontekstu odnosa sa ostalim zemljama. Da li će tražiti neku političku stvar od Vučića? Šta mogu da mu traže? Da se, ne znam, distancira od Dodika? Pa, i nešto ga i pominje sada u tom kontekstu. Mislim da je distanca za njih već dosta vidljiva. Dodik je primio Šmita u Beogradu pre dva-tri meseca i prosto ga ne dira, i nešto ga njegovi mediji ne napadaju. Ne ruinira zapadnu politiku Bosne u svakom slučaju. Tako da to uopšte nije tema. Ne znam da li bi ga tu uopšte nešto cimali. Oko Kosova idu pregovori. Njihove diplomate znaju da je Kurti veći ’enfant terrible’ nego što je to Vučić u ovom trenutku. Pitanje je koliko će te promene biti vidljive. Možda se u javnosti malo podigne atmosfera i malo učestaju ta bockanja poput ovog Viole fon Kramon, ali ne znam da li će se ikakve fundamentalije promeniti, bar ne u nekom predviđenom periodu.
Kako bi onda u skladu sa tim vlasti u Beogradu trebalo da se postave? I šta mogu da očekuju?
"Videće se u decembru na međunarodnoj konferenciji oko eventualnog otvaranja ova dva poglavlja, ili bar jednog. Deset zemalja stavilo je blokadu u junu. Veliko je pitanje, ne vidim da će svih deset zemalja da skloni tu blokadu. Tako da će se verovatno ta blokada nastaviti i onda imaš signal jednog kontinuiteta. Ja mislim da će se naša vlast okrenuti domaćoj politici zbog izbora, da tu ’krpi’ stvari, da denfluje proteste i sve ono što ide s tim. A da je spoljna politika zapravo u funkciji te unutrašnje politike, u ovom trenutku. Samo, dakle, treba izbeći oštriju konfrontaciju i izbeći neku vrstu potencijalnog napada. A sve ostalo je manje bitno. Spoljna politika mu dođe kao neka predstraža, kao radarski sistem koji upozorava, ovi će nas možda sad napasti, pa ćemo mi sada to nekako da predupredimo ili kontranapadom ili rokadom, ili nešto tog tipa dok se ne pregrmi to oko izbora i posle izborne kombinatorike i stabilizacije nove vlade. Pod uslovom da će ovi pobediti, što i hoće. Mislim, ne vidim neku veliku amplitudu u spoljnoj politici. Ne vidim neke potencijalne ni dramatične probleme niti dramatičnu neku korist. Sada je malo zagrevanje sa Rusima oko gasa. Primetno je da je ovih poslednjih meseci došlo do otopljavanja, za razliku od poslednje dve godine. Da li će to imati neku veću konsekvencu osim te isprazne simbolike, pitanje je za narednih šest meseci.“
Još ranije je bilo strepnji da će Zeleni držati Ministarstvo spoljnih poslova u novoj vladi. Obistinilo se ono čega su se ljudi ovde, da kažemo, plašili? Koliko je sada taj strah opravdan?
"Pa, zavisi sa koje tačke se u Srbiji gleda na to. Ako si opoziciono raspoložen, zašto bi te bio strah? Tebi treba napad na Vučića sa Zapada, da se njegova vlast delegitimizuje. Nije napad na Vučića, ili na bilo kog predsednika države, nužno i napad na državu kao takvu. Stvari su pluralistične u tom smislu. Sa druge strane, ipak je nova kombinatorika u Nemačkoj. Merkelova je dosta čvrsto držala neke glavne grane njihove spoljne politike u svojim rukama, a puštala je SPD koji je držao Ministarstvo spoljnih poslova da radi sitnije stvari. I znalo se ko je tu gazda. Sad u ovoj koalicionoj vladi sasvim je moguće da stvari budu malo drugačije, da onaj ko drži Ministarstvo spoljnih poslova zaista ima široke nadležnosti u tom pogledu. Zato što Šolc svakako nema autoritet kao što ga je imala Merkelova. Koalicija je sastavljena od više igrača i teže će ih biti kontrolisati, tako da je moguće da će Zeleni ostaviti svoj veći otisak na spoljnu politiku nego što bi to bilo u kontekstu sa Angelom Merkel sa kojom ti možeš direktno da razgovaraš. Pitanje je da li će Šolc moći da ostvaruje direktne kontakte i da li će nekim apelima na kancelara Nemačke moći tek tako da se menja spoljna politika. Zavisi od njihovih unutrašnjih koalicionih odnosa. Videćemo kako će to funkcionisati, jer šarenija je koalicija. Ima i velikih evrofila i evroskeptika i onih koji su za agresivniju spoljnu politiku baziranu na ljudskim pravima i normama, i onih koji su povladljiviji prema Rusima i Kini jer gledaju svoje poslovne interese. Veliko je pitanje kako će to da izgleda. Moguće da će u početku svako ministarstvo funkcionisati u skladu sa svojim nadležnostima, i da će se Zeleni boriti za uticaj kroz, neću reći agresivniju, ali asertivniju spoljnu politiku. Kako će se to preneti na nas, ne znam. Evrointegracije su ti blokirane, odnos sa Vučićem postoji i drži se ekonomije i to nekako teče, pritisak oko Kosova postoji... Oni guraju svoje interese i to je već tu. Samo je u javnosti to nekako zamaskirano time što je zvanični Berlin bio dovoljno srdačan prema Vučiću da ga ne dira javno. Mislim da može doći do promene u tom PR-u, više nego u promeni realne politike.“
Više nego u promeni suštine.
"Tako je. Jer mi smo već pod nemačkom blokadom u pogledu evrointegracija, politički te stalno pritiskaju oko Kosova i lobiraju protiv tebe. U ekonomiju se gura, pa se gura. To se u svakoj kalkulaciji vidi kao obostrano korisno. Promenu, dakle, vidim pre svega u PR-u. Taj PR može da menja i suštinu, ali za to treba vreme. A ja to ne vidim. Bio bih veoma iznenađen da se oni aktivnije uključe, recimo, u tok predizborne kampanje ovde i da ga javno kritikuju što bi bilo u funkciji naših izbora i da mu na neki način sabotiraju šanse. Jer neki napad iz Nemačke bi svakako poslao signal, s jedne strane, da nešto tu ne štima, a sa druge bi dobro došlo njemu da kaže – evo, ja branim Srbiju od napada sa Zapada. S tim što bi on morao da prihvati poziciju koja je mnogo više proruska i prokineska, što ja ne vidim da je on baš nešto raspoložen da radi.“
Dok je Merkelova bila na čelu Nemačke, znalo se koja je adresa tamo sa kojom se priča. Koja će sada da bude adresa kojoj će se obraćati Beograd?
"Moraće da budu u početku dve adrese. Mora biti kancelar i mora biti ministar spoljnih poslova. Mislim da je to minimum. Sada, ovaj drugi nivo nemačke politike, da li su uticajni šefovi tih njihovih poslovnih udruženja, neki ugledni ljudi u Bundestagu i sve ostalo... Nisam siguran koliko postoji neka široka prosrpska koalicija u tom smislu. Ali adrese su mislim, za početak, dve. Na kratki rok, možda čak pre ministar spoljnih poslova nego sam kancelar. Dok se vidi šta se dešava.“
Dakle, nastavljamo da imamo dobre odnose pa ćemo da vidimo kao će da ide.
"Ne mogu da ulazim u meritum stvari. Blokiraju nas u evrointegracijama, njihova politika oko Kosova je jasna, kao što je jasna i naša. I tu nema prijateljstva. Oni ’koučuju’ Prištinu u svim mogućim temama, od energetike pa nadalje. Podrivaju našu politiku. Ono što se dešava ispod površine odavno to nije ne znam kakvo drugarstvo ili prijateljstvo. To je jedan ozbiljan fajt sa ozbiljnom zemljom. Ali javno, na površini, uspeva se zadržati jedan pomirljivi ton saradnje, što je ok. Bože moj.“
Zapravo sve je to interes bez ljubavi.
"Tako je. E, sad se to ’bez ljubavi’ možda odrazi malo jače na prepoznatljivosti u javnosti. To mi se čini kao prvi mogući korak. Ali ne bi mi bilo daleko i da zaključe da im se na Balkanu ne isplati da menjaju previše stvari i da prosto spuste loptu. Ne bi me ni to začudilo, pogotovo ako Srbiju gledaju u dominantnom kontekstu Balkana, da zapuše tu par rupa i da ne menjaju ništa, jer nemaju šta posebno ni da dobiju. Šta, kao ako sklone Vučića, doći će neko ko će da im prizna Kosovo? E pa neće! Prosto nemaju neki poseban dobitak, ako bi se on nekako sklonio. Igraće oni igru u drugim okolnostima, ali ne vidim da su zalegli baš previše u tom smeru. Jesu donekle, sigurno, isto da mu malo oslabe moć, potkrešu krila. To je jasno. Ali da imaju neki neupitan dobitak, pa i nemaju baš. Nema ga niko. Tako da i to je delom odsustvo tih verbalnih upečatljivih napada. Viola fon Kramon je niko i ništa u nemačkoj politici. Generalno. Još uvek. Ona se lakta za neku bolju poziciju. Videćemo.“
Komentari
