Vesti
19.07.2021. 15:39
Vesti
24.07.2021. 12:00
Marko R. Petrović
Kurtijeva taktika
Suočavanje sa budućnošću
Suočavanje s prošlošću u najširem smislu označava nastojanja građana, organizacija ili, u nekim slučajevima, vlasti pojedinih država da se obelodane i objasne pojedini događaji iz bliske prošlosti, pre svega u vezi sa ratom, ugnjetavanjem, genocidom, likvidacijama, mučenjem, zatvaranjem ili šikaniranjem političkih protivnika ili raznih "nepodobnih“ društvenih grupa.
A svrha svega trebalo bi da bude da se iz njih izvede svojevrsna pouka, odnosno da se spreči njihovo ponavljanje u budućnosti.
I tome se retko ko razuman može protiviti. Problem nastaje onog trenutka kada "suočavanje sa prošlošću“ postaje samo sebi svrha i predstavlja se kao nešto čemu treba da se posveti samo jedna određena grupa ljudi, dok su ostali te obaveze abolirani.
U takvoj situaciji „suočavanje sa prošlošću“, zapravo, postaje smetnja realnom sagledavanju onoga što se u prošlosti desilo. A što je najgore od svega, postavlja se i kao gotovo nepremostiva prepreka pogledu u budućnost jer sprečava bilo kakav napredak u odnosima između dve strane sa nerešenim odnosima.
I upravo do te tačke stiglo se nakon poslednjeg briselskog susreta Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, tokom kojeg je, umesto o budućnosti, kosovski premijer želeo da razgovara o navodnim genocidima koje su Srbi počinili nad Albancima, od 1878. godine pa do 1999.
"Suština njihovih izlaganja je da je Srbija kriva za tri genocida na Kosovu“, rekao je Vučić posle sastanka koji je održan 19. jula, objašnjavajući da je Kurti govorio o navodnim genocidima od kojih je prvi navodno počinjen 1878. godine, a poslednji 1999.
"Za drugi nisam siguran da li je mislio na balkanske ratove ili Drugi svetski rat. Delegacija Prištine jedino je tražila da Srbija odgovara za svoju prošlost“, rekao je Vučić.
Objašnjavao je potom Kurti kako nikad nije rekao da su Srbi genocidan narod, već da su takvi bili režimi u Srbiji.
"Ovo nije prvi zločin i prvi genocid. Imamo dugu istoriju gde je Srbija kao država, ne Srbi, ja nikada ne kažem da su Srbi genocidan narod. Ja kažem da je Srbija kao država izvršila genocid, institucionalno vođstvo države Srbije jeste odgovorno za genocid“, kazao je Kurti obraćajući se novinarima iz Srbije, posle sastanka sa Vučićem.
Ruku na srce, lagao bi svako ko bi rekao da 1999. godine nije bilo zločina počinjenih nad kosovskim Albancima. Baš kao što bi lagao svako ko bi rekao da ni tamošnje Srbe nije zadesila zla sudbina.
Kurtijeva taktika je, međutim, ima drugu svrhu i, sa njegove tačke gledišta, donekle je razumljiva. Stalnim insistiranjem na nečemu što se, navodno, dogodilo, pre više od 130 godina, i stavljanjem u kontekst sa događajima od pre dvadesetak godina, što je samo po sebi nelogično, on, zapravo, prikriva sopstvenu nekooperativnost u procesu dijaloga.
Insistiranje na navodnim zločinima počinjenim pre više od jednog veka skreće pažnju sa onoga što su prištinske vlasti potpisale pre svega osam godina, a pritom ništa od potpisanog nisu ispunile. Za početak, nisu formirale Zajednicu srpskih opština.
I dokle god Kurti, ili bilo ko drugi ko bude bio na vlasti u Prištini, daleku prošlost bude stavljao ispred bliske budućnosti, od napretka u dijalogu neće biti ništa. Bez toga, ne treba očekivati ni napredak u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Posledično, ceo Zapadni Balkan osećaće posledice prištinskog gledanja u prošlost.
Komentari
