Zemlja vršnjaka univerzuma

Za one koji uživaju u lepoti planete i tragaju za svetom velikih izazova, Galapagoska ostrva, najveći nacionalni park Ekvadora, ne samo da su avantura već i fascinantan prirodni ukras u plavetnilu Tihog okeana. Geografi su ovo kopno uprkos lepoti sveli na bezlični i egzaktnu brojku uz konstataciju da je od obale Južne Amerike udaljeno 972 kilometra, dok oni čija je vokacija proučavanje flore i faune Galapagos doživljavaju kao mesto raskošnog životinjskog i biljnog sveta.

Upravo zbog ovoga  Unesko je ovom arhipelagu dodelio status rezervata biosfere. Takođe, za one koji preferiraju nauku Galapagos je laboratorija na otvorenom u kojoj se može, tvrde, posmatrati evolucija. Uostalom, nije tajna da je baš ovde Čarls Darvin, uz čvrste dokaze istoričara i naučnika drugih profila, razvio teoriju evolucije prirodnom selekcijom.

Galapagos je zapravo vulkanski arhipelag sa 19 ostrva, od kojih 13 imaju odrednicu glavnih ma šta da to znači. Kad pristignete, ljubazni domaćini s ponosom kazuju da su Galapagoska ostrva najpopularnija regija Republike Ekvador i da su jedan od najvećih i najvažnijih rezervata na globalnom nivou. Uz naučnike istraživače, tamo negde sada već davnih šezdesetih godina prošlog veka na ovaj arhipelag počeli su pored naučnika da pristižu i turisti iz celog sveta ne krijući želju da uživaju u živopisnom okruženju zemlje obasjane suncem, koja osvaja srca svojim netaknutim peščanim plažama.

Ukupna površina svih ostrva je 8.010 kilometara kvadratnih. Arhipelag Kolon, što je drugi naziv za Galapagos, naseljava oko 25.000 ljudi. Sama priroda se pobrinula da teritoriju ostrva, udaljenu sasvim dovoljno od jeftinih poroka civilizacije, pretvori u čarobnu oazu uporedivu sa rajem na zemlji. Uprkos blizini ekvatora, na Galapagosu nema nesnosne vrućine zahvaljujući okolnoj hladnoj struji koja sa sobom nosi blagi i osvežavajući povetarac. Prosečna godišnja temperature na Galapagosu je od 23 do 24 stepena, mada može biti i toplije. Priznaćete, idealno za odmor ali i niz drugih aktivnosti. A mogućnosti za aktivan odmor na ovim ostrvima su raznolike.

Otkriće sveštenika

Ujutru i posle podne turisti uglavnom uživaju pod blagim zracima sunca bez obzira na to da li su svoj raj našli u nekoj od brojnih uvala, možda u malim zalivima iznad koji se uzdižu veličanstvene litice ili u čudesnim rtovima okruženim raskošnim mirisima različitog rastinja. Početkom večeri sledi seoba u kafiće, restorane i odlazak do mesta za zabavu.

Da nije bilo tektonskih aktivnosti na dnu Tihog okeana pre oko osam miliona godina, ovde verovatno ne bi bilo nijednog ostrva. Ipak, u čudesnoj igri prirode i njenih zakona iz plavetnila mora pojavila su se ostrva, da bi posle izvesnog vremena na njih kročila i ljudska noga.

Povezane vesti - Grad veselih ulica

Prvi Evropljanin koji je sasvim slučajno stigao na ovu blagoslovenu zemlju bio je sveštenik španskog porekla Tomas de Berlanga. Zapisi kažu da se to dogodilo u martu 1535. godine. Zaplovio je morem iz Paname u Peru i slučajno je nošen vetrom skrenuo sa kursa i zalutao u ovaj naizgled zaboravljeni arhipelag. Ono što je sveštenika i njegovu svitu zadivilo na prvom koraku po stupanju na kopno bile su džinovske kornjače čije je ime na španskom jeziku u množini zvučalo kao “galapagos”. U slobodnom prevodu, kornjače veličine slona. Tek otkrivena ostrva su po njima dobila ime i kao Galapagos su upisana na veliku mapu sveta.

Španci su prvi uspešno kolonizovali Galapagoska ostrva, ali su ih dugo sklanjali od očiju ostatka sveta. U periodu strane dominacije Galapagosom su gospodarili pirati. Koristili su sa pučine zaklonjene uvale iz kojih su polazili u pljačku usamljenih brodova koji su plovili u blizini. Međutim, 12. februara 1832. godine arhipelag je promenio suverena tako što je Ekvador aneksirao Galapagos. Prvi su na ostrva stigli zatvorenici, a zatim zanatlije i farmeri. Tada na ostrvima počinje i novi život.

Galapagos polako otvara svoja vrata ne samo slučajnim već i posetiocima namernicima. Tri godine kasnije u ovom arhipelagu se pojavila i ekspedicija u kojoj je bio i prirodnjak Čarls Darvin, najpoznatiji po svojoj teoriji evolucije. Zajedno sa Robertom Ficrojem i drugim mladim naučnicima temeljno je proučio ostrva. Vlada Ekvadora je 1836. proglasila Galapagos nacionalnim parkom i stavila ga pod svoju zaštitu.

Tokom Drugog svetskog rata na ostrvu Baltra, jednom od 19 ostrva arhipelaga, nalazila se američka vazdušna baza koja je patrolirala iznad okeana radi otkrivanja neprijateljskih podmornica i zaštite Panamskog kanala. Posle 1945. godine, dakle nakon završetka rata, Sjedinjene Države su imovinu ovog vojnog objekta prenele na vladu Ekvadora, koja je tamo osnovala svoju bazu.

Poznati arheolog Tor Hejerdal, tvorac čuvenog splava Kon Tiki, tražeći nasleđe Inka, na Galapagos je stigao 1953. Nije pogrešio, jer su samo deceniju kasnije na Galapagosu pronađeni tragovi života i aktivnosti ovog indijanskog naroda.

Povezane vesti - U carstvu hedonizma

Pet ostrva ovog prelepog arhipelaga je naseljeno. Sa 15.000 stanovnika prednjači Santa Kruz. Aerodrom na koji se sleće prilikom dolaska i odlaska je na manjem i manje naseljenom ostrvu Baltra. Glavni grad Galapagosa je Puerto Bakverizo Moreno, ali je Puerto Ajora i dalje grad sa najviše stanovnika.

Rezervat biosfere

Arhipelag Kolon Unesko je 1978. proglasio svetskim rezervatom biosfere a godinu dana kasnije je dobio status morskog zaštićenog područja.

Upoznajući se sa faunom Galapagosa, čovek se nehotice pita kako je moguće da se toliko vrsta najrazličitijih životinja okupila na jednom mestu. Najpopularnija životinja od svih je već pomenuta džinovska, slonovska kornjača po kojoj je arhipelag dobio ime. Bez daha ostajete i kad ugledate galapagoskog pingvina, ganeta modrih nogu (vrsta ptice), veličanstvenog fregata (ptica iz grupe kormorana), galapagoskog kormorana, Darvinovu zebu, morskog lava, foke… Sve ove životinje i endemske vrste nalaze se na gotovo svakom koraku arhipelaga. Istina je i to da ih je nemoguće videti na bilo kom drugom mestu na planeti.

Zanimljivo je proučavati i naravno samo gledati kako se ponašaju pingvini u kojima uprkos svemu geni njihove antarktičke sabraće jasno progovaraju. U prevodu, neprestano za sebe traže hladnija mesta. Takva, nešto hladnija su ostrva u zapadnom delu Galapagosa.

Temperatura vode je nešto niža zahvaljujući rasprostranjenosti hladnijih morskih struja. Međutim, pingvini su se dobro prilagodili i tamo gde je voda malo toplija tako da se mogu naći na različitim mestima unutar arhipelaga. Zanimljivo je da se iz nekog razloga razmnožavaju samo i jedino na ostrvima Fernandina i Izabela. Ova dva ostrva su i jedini prostori gde se gnezde kormorani koji ne lete. Nazvani su tako sa razlogom: zbog slabo razvijenih krila ove ptice nisu u stanju da lete, ali dobro skaču sa stene na stenu bez gubitka ravnoteže.

Povezane vesti - Dvesta godina cveta hiljadu cvetova

Slonovske kornjače koje žive na Galapagosu toliko su stare da ih nazivaju vršnjacima univerzuma. Dimenzije ovih gmizavaca su ogromne, dostižu dužinu do jednog i po metra. Dobrodušni bezubi nasmejanko sa naboranom kožom na glavi koja se skriva u oklopu odaje utisak vrlo zrele starosti, kao da potiče iz praistorije. Postoje dokazi da je veoma davno na ostrvima bilo još 15 podvrsta koje su se u mnogo čemu razlikovale: po veličini, obliku oklopa i prostoru gde su živele. Slučajno ili ne, četiri vrste su izumrle istovremeno kada su na arhipelag stigli ljudi. Ako je ranije broj džinovskih kornjača bio dvesta pedeset hiljada, danas ih je ostalo svega petnaest hiljada. Ove životinje su dugovečne, u proseku žive do sto godina. Može se pretpostaviti da su se mnoge od njih “upoznale” sa Darvinom. Ukoliko želite da ih vidite izbliza, morate da odete do ostrva Izabela, gde su se uglavnom nastanile. Ali kao alternative, možete posetiti i okolinu vulkana Alsedo i planine ostrva Santa Kruz jer se i tamo susreću.

Ronjenje sa morskim lavovima

Jedan od simbola arhipelaga Kolon su morske iguane. Da bi se videle, ne mora se ići na neko određeno ostrvo. Ovi gušteri se nalaze gotovo svuda u lokalnom vodenom području. Procenjuje se da ih ima oko tri stotine hiljada. Najveći deo vremena provode u vodi, s tim da rado izlaze na obalu i uživaju na suncu. Njihova omiljena zabava je trešenje nosa. Naravno, ne na način kako to čine ljudi. Oni nemaju drugi način osim da kroz nozdrve uklone višak morske soli iz tela. To je i objašnjenje otkuda bela pena na njihovim licima.

Ronjenje je odličan način da se upoznaju foke, kojih takođe ima svuda u vodama oko Galapagoskih ostrva. Postoje mesta gde se ne mogu izbeći. Posebno je atraktivna pećina na ostrvu Santijago u kojoj se možete sasvim približiti tim neverovatnim stvorenjima.

Najnaseljenije od 13 glavnih ostrva je Santa Kruz. Drugo po veličini je Izabela. Ovde se nalazi glavna luka Galapagosa - Puerto Ajora. Do nje vodi glavni put na čijim stranama, levoj i desnoj, jeste po jedan krater po imenu “blizanci” (Los Gemelos). Prema jednoj verziji, oni su se pojavili kao rezultat vulkanskih erupcija, prema drugoj su ove ogromne praznine nastale od očvrsle lave. A pored grada je i prelepa plaža Tortuga Bej. Ukoliko se nađete ovde, na propustite priliku da odete do pećine nastale očvršćavanjem lave ili u jedinstveni centar za uzgajanje slonovskih kornjača.

Ostrvo Santa Kruz je prava blagodet za ljubitelje vodenih sportova. Ronjenje sa bocom, ronjenje sa maskom ili jedrenje su sportovi koji nose pečat ovog ostrva uz maksimalno uživanje. Na severu ostrva je smešteno Zmajevo brdo, mesto sa najviše iguana. Pre dvadesetak godina su prebačene na drugu poziciju kako bi ih spasli od pasa lutalica. Potom su vraćene na Santa Kruz, a proteklih godina populacija ovih životinja potpuno se oporavila tako da je sada i mesto dostupno turistima. Glavna atrakcija Santa Kruza je istraživački centar „Čarls Darvin“ koji je 2002. godine dobio međunarodnu nagradu „Kosmosa“. Ima internacionalni status i bavi se biosferom arhipelaga i zaštitom i hranjenjem džinovskih kornjača i posebno njihovom reprodukcijom.

Na ostrvu Santijago, u njegovom severozapadnom delu, nalazi se čuvena i po mnogo čemu jedinstvena crna plaža Puerto Egas, koja je ovu boju dobila zbog vulkanske aktivnosti. Na tom mestu se morski lavovi, kameleoni, gušteri i druge životinje osećaju više nego opušteno i nadasve lagodno. Nekada su se ljudi sa ovog ostrva bavili eksploatacijom soli, ali je ta grana privrede na Santijagu odavno zamrla.

Na ostrvu Izabela se nalazi “Zid plača”. Ukratko priča je sledeća: od 1946. do 1959. na ostrvu je postojala “popravna kolonija”. Zatvorenici su bili primoravani da isecaju jeftine blokove vulkanske stene i da ih prenose na veliku udaljenost pod užarenim suncem i da od njih naprave zid. Mnogi nisu uspeli da izdrže ovu golgotu i na kraju su umrli. Godinama kasnije zatvor je sravnjen sa zemljom, ali je ostao zid od vulkanskih stena u dužini od sto metara i visine osam metara. Ova tužna, gigantska struktura je tako ostala svedok neljudskog postupanja sa zatvorenicima.

Na Izabeli se može videti i Vulf - najviši vulkan Galapagosa, čija je visina 1.707 metara. Krater drugog vulkana Sijera Negra je drugi na svetu po veličini, prečnika deset kilometara. Poslednja erupcija trećeg vulkana Čiko bila je 2005 godine. Tada je ovaj vulkan pokazao svoj zastrašujući temperament i za sobom ostavio reke i tunele lave. Šetajući duž njih teško je osloboditi se utiska da ste negde na Mesecu.

Najlepšim mestom na ostrvu Espanjola smatra se rt Suares. Ovde se mogu bezbrižno posmatrati šarene iguane koje slobodno šetaju među kupačima na plaži. Tu je i kolonija albatrosa, najveća na svetu. Na severoistočnom delu ostrva je Gardnerov zaliv, čije zapanjujuće bele plaže nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Na tom ostrvu se može roniti u društvu sa morskim lavovima.

Najaktivniji vulkan Galapagosa je La Kombre na ostrvu Fernandina, visok 1.476 metara. Budi se vrlo često a učestalost erupcija dovodi do propadanja kratera. Jedna od najvećih dogodila se u leto 2005. godine kada je pepeo leteo a lava se razlivala sedam kilometara u krug. Prirodni pejzaž je bio pred izumiranjem, ali se brzo oporavio. Ostrvo Rablo turisti jako vole zbog crvenog peska. Na ovom mestu raste jedinstveno drvo s imenom bakut. Ostrvo je i stanište brojnih ptica, naročito flamingosa i pelikana, a na zapadnoj obali živi kolonija morskih lavova.

Ukoliko ste se već zadesili na Galapagoskim ostrvima, obavezno probajte specijalitet, čuveni seviče. Svideće se posebno ljubiteljima morskih plodova. Priprema se tako što se riba i morski plodovi mariniraju u soku limete nakon čega se dodaje ljuti čili. Povrće se servira kao prilog ovom popularnom jelu od ribe.

Najbolje ostrvo za boravak i ujedno najveće naselje je Puerto Ajora s brojnim, uglavnom manjim hotelima i apartmanima, kao i luka iz koje se može isploviti do svih ostalih ostrva arhipelaga. Jedina i glavna turistička ulica koja se proteže duž obale nosi ime, naravno, Čarlsa Darvina. Ulica je načičkana velikim brojem prodavnica u kojima se prodaje zlato, nakit, suveniri i razni umetnički predmeti. Proizvodi su vrhunskog kvaliteta, ali su cene nebeske.