Bila jednom jedna privreda
U Kumrovcu je juče, skromnijom ceremonijom nego obično, polaganjem venaca i paljenjem sveća ispred spomenika Josipa Broza Tita obeležen "Dan mladosti".
I ponovo su u Zagorju i Srbiji kolale iste priče "da je Tito simbol jednog vremena u kojem su postizani izvanredni ekonomski, socijalni, društveni i kulturni rezultati".
Nakon pada Berlinskog zida, centralno-planske privrede napustile su dotadašnji model ekonomskog razvoja, uvidevši sva njegova ograničenja. Ušle su u proces bolne, dugotrajne, za mnoge i nikada nezavršene, tranzicije ka tržišnom sistemu koji je uticao na sve segmente društva. U vreme raspada 1991. bivša SFR Jugoslavija nalazila se u grupi manje razvijenih evropskih zemalja, s neodrživim ekonomskim i socijalnim razlikama koje su jačale među njenim federalnim jedinicama.
Nekadašnji sjaj jugoslovenske proizvodnje "od igle do lokomotive" bledeo je u godinama uoči raspada, a od fabrika koje su proizvodile za ceo svet, u većini slučajeva je ostalo samo sećanje. Mnoge od tih fabrika danas više nema.
Ovo su samo neke od njih:
1. "Levi Strauss" je proizvodio Varteks iz Varaždina
2. "Lee Cooper" - Beko
3. "Wrangler" se proizvodio u Makedoniji
4. Patike "Puma" u Borovu
5. "Adidas" - Planika (Slovenija)
6. "Boss" se radio u Kragujevcu
7. "Javor" iz Ivanjice proizvodio je 20.000 košulja mesečno za izvoz
8. "22.decembar" proizvodio uniforme za vojsku i policiju
9. "Elan" je proizvodio skije na kojima je vozio svetski prvak Stenmark
10. "Tomy" majonez, "PEZ" i "Wrigley", današnji "Orbit" dolazili su iz "Kolinske" u Sloveniji
11. "Podravka" iz Koprivnice sa Vegetom je pokrivala 20 odsto svetskog tržišta začina, a njihov goveđi gulaš bio je i u prehrani nekih stranih armija
12. Jugoslovenska “roland“ klasa maline bila je najskuplja na tržištu, a SFRJ je bila najveća izvoznica
13. “Zastava“ je proizvodila 200.000 automobila godišnje koji su bili 90 odsto od domaćih kooperanata
14. Sarajevski "TAS" proizvodio je godišnje 40.000 Wolksvagena (Golf)
15. "IMV" Novo Mesto izbacivalo je godišnje 30.000 Renaulta, danas proizvodi isključivo tvingo model.
16. "Cimos" je proizvodio Citroena
17. U Prištini se radio "Pegueot"
18. "IDA" iz Kikinde proizvodila je godišnje 10.000 Opela. U njenoj livnici radili su se blokovi za Mercedes, BMW…
19. "FAP" iz Priboja i "TAM" iz Maribora proizvodili su teške kamione i šlepere, a kragujevačka "Zastava" lake transportere
20. "Ikarbus" je proizvodio autobuse, a "TAM" mini buseve
21. "Tomos" iz Kopra proizvodio je mopede i vanbrodske motore… njihova “penta“ bila je u ono vreme najbolji motor na svetu
22. Fabrike Lada u Rusiji i -125 pz- u Poljskoj pustili su u pogon, u saradnji s Fiatom, Zastavini stručnjaci
23. Farovi slovenačke fabrike "Saturnus" su se osim u Zastavine modele ugrađivali i u Wolksvagen, Opel, Fiat..
24. "FRAD" u Aleksincu proizvodio je vazdušne filtere za Mercedes, Moris, Fiat…
25. "HTD" iz Ohrida proizvodio je brave, kvake za auto industriju (između ostalog za celu sovjetsku proizvodnju)
26. Priština je proizvodila amortizere za Zastavu, Fiat i Opel
27. Beogradski "21.maj" proizvodio je motore
28. Postojalo je nekoliko fabrika autoguma i akumulatora
29. "Jugoplastika" iz Splita 40 odsto svoje proizvodnje izvozila je na Evropsko tržište
31. Prvomajska Zagreb proizvodila je strugove, bušilice i opremala čitave pogone po svetu
32. "IMT" je izvezao 20.000 traktora u Egipat
33. Brodogradilišta u Hrvatskoj, "Uljanik" u Puli i "3. maj" u Rijeci, bila su na svetskom nivou i proizvodili su za strane naručioce najveće prekookeanske brodove, ali su s njihovih navoza sišli i svi brodovi Jadrolinije
34. "Uljanik" je proizvodio generatore za te brodove
35. Fabrike Obod, Cer, Gorenje, Iskra, Rudi Čajavec, proizvodile su elektro uređaje, televizore, radio aparate, gramofone, kasetofone i belu tehniku, a Borac Beograd čak i aparate za espreso
36. "Iskra" u Sloveniji i "Digitron" u Istri,d još krajem sedamdesetih počeli su sklapati računare
37. "EI Niš" bio jedan od najboljih svetskih proizvođača lampi za radio i TV prijemnike (ugrađivao ih je i Philips), a proizvodnju TV prijemnika u boji počeo je pre Sony-a
38. "Insa" iz Zemuna proizvodila je satove
39. Radile su tri fabrike telefona. Jedan model iz “Iskre“ proglašen je najboljim na svetu i izložen je u Njujorškom Muzeju suvremene umetnosti
40. Postojale su dve fabrike sijalica - "Tesla Pančevo" i "TIZ Zagreb"
41. Radile su tri fabrike šibica, od kojih je ona u Rijeci proizvodila čak i parafinske šibice - sve za izvoz
42. Jugodent iz Vojvodine proizvodio je i izvozio u Afriku i Indiju zubarske stolice
43. Soko Mostar proizvodio je u Jugoslaviji projektovane borbene avione (Galeb, Jastreb, Orao, G 4) i helikopter Gazelu (po francuskoj licenci)
44. Zastavin pištolj koristila je američka policija, a lovačka puška bila je najprodavaniji model puške u SAD
45. Tenkovi (po sovjetkoj licenci) su u potpunosti proizvođeni kooperacijom fabrika u Slavonskom Brodu, Kruševcu, Beogradu… samo Kuvajt kupio je više od 1.000 tenkova. "Teleoptik" je proizvodio žiroskope za celi svet
47. Pored JAT-a postojao je još jedan avioprevoznik - "Inex adria" koji je u floti imao 9 Boinga, kupljenih u kompenzaciji za prašku šunku Crvene Zvezde iz Kragujevca i rezni alat FRA iz Čačka
48. Farmaceutska industrija snabdevala je 30 odsto tržišta SSSR, gotovo pola Afrike i Indij... "Lek", "Krka", "Pliva", "Galenika", "Zdravlje", "Alkaloid"
49. Velik broj impozantnih građevinskih objekata širom sveta projektovali su i izvodili "Energoprojekt" i bosanski "Energoinvest" – od Asuanske brane, mostova po Africi i čitavih naselja u SSSR, preko bolnica u Libiji, pa do Paname, Zimbabvea..
50. "Šipad Sarajevo" opremao je nameštajem sve hotele, bolnice i druge objekte u svetu, a bilo ih je na stotine
51. "Slovenjiales", "Lesnina" i "Meblo" gotovo celu proizvodnju izvozili su na zapadno tržište, zahvaljujući kvaliteti i dizajnu
52. "Jelovica" i "Šipad" izvozili su stolariju u Austriju i Italiju
53. Imali smo železare u Skoplju, Nikšiću, Smederevu, Sisku, Zenici i Sloveniji, aluminijumske kombinate u Titogradu i Skoplju, fabriku pocinkovanog lima na Kosovu
54. "Sevojno" je dobilo prvu liniju za plastifikaciju lima u Evropi
56. "Litostroj" je proizvodio turbine koje su bile ugrađivane u sve velike hidrocentrale
57. Podgorička industrija "Radoje Dakić" proizvodila je teške mašine i izvozila Afriku