Tehnologija na berzi
Da li veštačka inteligencija preti brokerima?
S munjevitim razvojem veštačke inteligencije i njenim prodorom u gotovo svaku profesiju postavlja se pitanje da li će brokeri uskoro morati da traže nove poslove i puste ovu novu tehnologiju da klijentima bira i određuje koje akcije su najbolje za njihov portfolio.
Korišćenje veštačke inteligencije u polju finansija nije nešto novo i revolucionarno, programi za računanje i analizu podataka odavno imaju neki vid AI sistema koji im u poslu pomaže. Međutim, ovakvi programi su do sada mahom bili dostupni samo velikim firmama i institucionalnim investitorima sa dubokim džepom.
Platforma "Danelfin“ pokušava sve to da promeni. Platforma za analitiku kompanije za finansijsku tehnologiju vođena veštačkom inteligencijom ima za cilj da izjednači uslove, dajući "običnim“ ljudima pristup tehnologiji na institucionalnom nivou. Platforma, koja nudi i besplatne i premijum planove, koristi veštačku inteligenciju da analizira više od 900 osnovnih i tehničkih tačaka dnevno za 1000 deonica koje se kotiraju u SAD i 600 akcija koje se kotiraju u Evropi.
Nakon što pregleda više od 10.000 dnevnih indikatora, "Danelfinov“ algoritam proizvodi seriju rezultata. AI Score, koji se kreće od 1 do 10, ukazuje na verovatnoću akcije da pobedi tržište u narednih 30 do 90 sesija trgovanja. "Danelfin“ takođe procenjuje volatilnost akcija i njihov potencijal za neprijatan pad. Akcije sa superiornim niskim ocenama rizika trebalo bi da pomognu taktičkim investitorima i trgovcima da bolje spavaju noću.
Poslednji korak u ovom procesu je kombinovanje AI rezultata sa rezultatima procene rizika da bi se otkrile akcije koje nude ne samo najveću verovatnoću za kratkoročni učinak, već i najmanji rizik od gubitka.
Veštačka inteligencija svakako najveću pretnju predstavlja za one brokere sa najgorim rezultatima u biranju akcija na berzi. Čak i oni osrednji možda bi želeli da počnu da traže drugi posao. Međutim, za sada se čini sa su poslovi najboljih brokera sigurni.
Analitičar "MarketWatch“-a Mark Hulbert analizirao je stvarne performanse programa za selekciju akcija veštačke inteligencije tokom prošle godine. Posebno se fokusirao na jednu investicionu firmu koja koristi veštačku inteligenciju u selekciji preporučenih akcija za kupovinu svakog meseca. Ona šalje listu od 10 akcija za koje VI program predviđa da će nadmašiti tržište u narednih 60 dana.
Rezultati su ohrabrujući, 63 odsto prošlogodišnjih akcija nadmašilo je S&P 500 u periodu od 60 dana nakon preporuke. Ovaj rezultat je značajno bolji od osnovnih 50 odsto šanse, koji je veštačka inteligencija imala na osnovu nasumičnog odabira.
Kako bi ovo stavio u kontekst, Hulbert je sproveo ličnu analizu, za svaki od više od pet desetina portfelja modela investicionih biltena za koje njegova firma revidira učinak. Za svaku akciju u protekloj godini upoređen je njen povratak sa povratkom S&P 500 tokom 60 dana nakon datuma kada ga je urednik biltena preporučio.
Otprilike jedan od pet nadgledanih biltena bio je barem jednako dobar kao i AI program, a nekoliko ih je bilo još bolje. U slučaju najboljeg učinka u uzorku njegove firme, 75 odsto akcija preporučenih prošle godine bilo je bolje od S&P 500 tokom 60 dana nakon preporuke.
Ovi rezultati ukazuju na to da je pred sistemima veštačke inteligencije koji se bave predviđanjem tržišnih trendova još puno posla, međutim već predstavljaju opasnost za određeni deo brokera sa manjim učinkom svojih predviđanja. Ipak, veštačka inteligencija verovatno nikada neće zameniti one najbolje u industriji.
Zašto se veštačka inteligencija ne snalazi još bolje na berzi?
Ova diskusija nije toliko kritika veštačke inteligencije, već upozorenje protiv naduvanih očekivanja koja mnogi imaju o tome šta veštačka inteligencija može da uradi na berzi.
Znamo da su očekivanja naduvana jer akcije imaju bolje rezultate kada su u vlasništvu fonda sa "AI“ u imenu. Ovo podseća na iracionalnu bujnost na vrhu internet buma na berzi, kada bi cena akcije skočila samo pominjanjem izraza "dot com“ u njenom imenu.
Razlog zašto veštačka inteligencija nema veći uspeh na berzi verovatno je i činjenica da je teško predvideti bilo kakva kretanja na njoj. Čak i kada postoje naznake za značajne promene na tržištu, postoji bezbroj drugih faktora koji utiču na razvoj situacije.
Istoričar sa Univerziteta Stenford u Kaliforniji Nijal Ferguson prošlog leta govorio je baš o toj promenljivosti i složenoj strukturi faktora koji utiču na kretanje tržišta: "Razmotrimo na trenutak šta se implicitno pitamo kada postavljamo pitanje: da li je inflacija dostigla vrhunac? Ne pitamo se samo za ponudu i potražnju za 94.000 različitih proizvoda, proizvođača i usluga. Takođe se pitamo o budućem putu kamatnih stopa koje postavljaju Federalne rezerve, koji je – uprkos mnogo hvaljenoj politici "navođenja unapred“ – daleko od izvesnog. Pitamo koliko dugo će se održati snaga dolara jer trenutno drži na nižem nivou cene američkog uvoza“, rekao je Ferguson.
On je dodao da je jednako teško predvideti na primer, ishod ili dužinu rata u Ukrajini ili kakav bi on imao uticaj na ekonomiju zapadnih zemalja, posebno kada se uzmu u obzir zaostali uticaji pandemije. "Teško je dodati sve te varijable u jedan model za predviđanje. U stvari, jednako je nemoguće biti siguran u budući tok inflacije, kao i biti siguran u predviđanje toka rata u Ukrajini ili toga šta će se još dogoditi u okviru pandemije korona virusa.“
Koji se onda može izvući zaključak? Tražiti od veštačke inteligencije da bude više nego umereno bolja od proseka u predviđanju dobitnika na berzi ravno je nemogućem. Kao i uvek, investitori moraju da drže svoja očekivanja pod kontrolom, a korisnici tih usluga da shvate realna ograničenja koja imaju ovakvi programi.
Takođe, važno je napomenuti da su ovi programi za predviđanje ponašanja tržišta odvojeni od osnovnih čet modela veštačke inteligencije, poput na primer "Chat GPT“-a. Ukoliko taj program, na primer, pitate da vam predloži investicioni portfolio, brzo će se ograditi i odbiće da da bilo kakav odgovor. Čak i kada bi mogao da da odgovor, ograničeni podaci, stare informacije i mogućnost netačnosti trebalo bi da navedu bilo koga da bude oprezan kada pita "ChatGPT“ o investicijama, koje mu mogu odrediti finansijsku budućnost.