Da li je bitkoin štetan za životnu sredinu?

Bitkoin se uzdigao sa ruba tehnologije za nešto više od decenije, njegova popularnost kod kriptografa se povećala, a  danas se nalazi na devetom mestu najvrednijih imovina na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Nagli uspon kriptovaluta je stvorio milionere i pokrenuo industriju vrednu više milijardi dolara, međutim sa sobom je doneo i neke neželjene efekte.

Računarska snaga potrebna za podršku mreže bitkoina traži onoliko energije koliko i Argentina, a to je dovelo do kritika i zabrinutosti zbog njenog uticaja na životnu sredinu.

Analiza  Univerziteta u Kembridžu pokazuje da mreža bitkoina godišnje koristi više od 121 teravat/sat (TWh). Da je bitkoin mreža država bila bi svrstana  među trideset najvećih potrošača elekrične energije na svetu, prenosi Independent.

Zbog povećanja cene bitkoina, koja je tokom marta porasla sa 5.000 dolara na približno 50.000 dolara pojačala se potreba i potražnja za energijom. Zabrinutost oko energetskih potreba ali zabrinutost za životnu sredinu postojale su od samog početka.

Činjenica da je većina "rudara" sa sedištem u Kini gde energija dolazi uglavnom iz uglja dovešće do negativnog uticaja bitkoina na životnu sredinu. Za "rudarenje"  će biti potrebne ogromne količine računarske procesorske snage. Zbog toga se "rudari" bitkoina grupišu tamo gde je električna energija najjeftinija, što dovodi do  pitanja o proizvodnji jeftine obnovljive energije i njenog nedostatka.

Postoje rešenja i neka ekološki prihvatljiva "rudarska" postrojenja već postoje. Na Islandu i u Norveškoj rudari kriptovaluta koriste jeftine hidroelektrane i geotermalnu energiju za pogon mašina.

Globalna studija o kriptovalutama otkrila je da 76 posto rudara u svom radu koristi električnu energiju iz obnovljivih izvora. U odnosu na istraživanja iz 2018. godine procenat je porastao.