Tabaković je na predstavljanju mesečnog izveštaja NBS o inflaciji navela da je inflacija u januaru iznosila 2,4 odsto.
"Međugodišnja inflacija do septembra ove godine kretaće se oko centralne vrednosti cilja, koji je tri odsto, sa odstupanjem plus ili minusa 1,5 odsto, a zbog efekta niske baze krajem godine iznosiće oko četiri odsto", kazala je ona.
Objasnila je da će na takvu putanju inflacije uticati očekivani prestanak važenja Uredbe o ograničenju trgovinskih marži, navodeći da će donošenje odgovarajućeg zakonskog okvira, kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava nepoštenih trgovinskih praksi, doprineti tome da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre njenog donošenja.
"Bazna inflacija, koja isključuje cene hrane, energije, alkohola i cigareta, i na koju ova Uredba ima daleko manji uticaj, u poslednjem tromesečju prošle godine kretala se oko nivoa od četiri odsto međugodišnje, što je za oko 1,6 procentnih poena niže u odnosu na početak godine. Usporavanju bazne inflacije doprinelo je usporavanje rasta cena i proizvoda i usluga. To potvrđuje da bi do usporavanja inflacije krajem prošle godine došlo i bez uvođenja ove Uredbe", kazala je Tabaković.
Navela je i da bi rast zarada i po tom osnovu veći raspoloživi dohodak za potrošnju trebalo da deluju u smeru veće tražnje, ali u NBS ni po ovom osnovu ne očekuju veće inflatorne pritiske.
Dodala je da će pored toga, rast zarada u velikoj meri biti praćen i rastom produktivnosti, tako da se ne očekuju veći inflatorni pritisci ni po osnovu troškova rada.
"S druge strane, očekujemo da će troškovni pritisci iz međunarodnog okruženja ostati niski, a pretpostavili smo i da će nova poljoprivredna sezona biti bolja od prošlogodišnje, što će doprineti većoj ponudi voća i povrća. U 2027. godini očekujemo dodatni rast tražnje zbog održavanja izložbe Ekspo, tako da prosečnu inflaciju projektujemo na 3,8 odsto", kazala je Tabaković.
Po proceni NBS, kako je istakla, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji, koji je 2025. bio dva odsto, ove godine iznosiće 3,5 odsto.
Tabaković je navela da će rast BDP-a biti vođen domaćom tražnjom i investicijama.
"U 2027. godini projektujemo da će rast bruto domaćeg proizvoda iznositi oko pet odsto, pri čemu će ubrzanje njegove dinamike u odnosu na 2026. godinu biti podstaknuto većim izvozom usluga zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo. U srednjem roku očekujemo da naša privreda raste stabilnim tempom oko svog potencijalnog nivoa, u rasponu od 3,5 do četiri odsto godišnje", kazala je guvernerka.
Istakla je i da je kurs dinara prema evru ostao stabilan, uprkos brojnim izazovima.
"Nominalno posmatrano, vrednost dinara prema evru krajem decembra bila je za 0,2 odsto niža nego krajem 2024. Radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS je na deviznom tržištu u 2025. godini prodala devize u neto iznosu od 580 miliona evra, što je bila prva neto prodaja posmatrano na godišnjem nivou nakon 2020. godine. Deprecijacijski pritisci su nastavljeni i početkom ove godine, što je pre svega posledica sezonskog rasta tražnje za devizama uvoznika energenata, ali i drugih preduzeća radi plaćanja deviznih obaveza", pojasnila je ona.
Zbog toga je NBS, kako je dodala, tokom januara na deviznom tržištu prodala 610 miliona evra.
"I pored toga, devizne rezerve zemlje nalaze se na rekordnom i adekvatnom nivou i krajem januara ove godine iznosile su 29,4 milijarde evra, čemu su doprineli rast cene zlata i uvećanje njegove količine u deviznim rezervama. Visok nivo deviznih rezervi premašuje sve kriterijume adekvatnosti", ukazala je Tabaković.
Navela je i da su uslovi zaduživanja povoljniji, čime NBS pruža podršku finansiranju potrošnje i investicija.
"Posebno su povoljni uslovi zaduživanja za građane s nižim primanjima, čime doprinosimo rastu njihovog životnog standarda. Kao rezultat toga, krediti banaka u decembru bili su veći za 15,4odsto nego godinu dana ranije, uz dvocifreni rast i prema sektoru privrede i stanovništva", kazala je guvernerka.
Istakla je i da je, uprkos izraženoj neizvesnosti, očuvan stabilan i otporan finansijski sektor, kao i kreditni rejting kod sve tri kreditne rejting agencije, uključujući i investicioni rang kod agencije "Standard & Poor's".
"Ekonomska aktivnost u Srbiji, koja je tokom cele godine bila izložena znatnim izazovima, u poslednjem tromesečju prošle godine sigurno bi značajnije ubrzala rast da nije došlo do uvođenja sankcija Naftnoj industriji Srbije. Prema tome, odgovorno vođenje ekonomske politike dalo je rezultate i u izuzetno kompleksnim okolnostima. Ojačani su fundamenti i stvorene rezerve koje omogućavaju našoj ekonomiji da i u narednom periodu pokaže visok stepen otpornosti na eksterne rizike, kao što je to bio slučaj i do sada", zaključila je Tabaković.
Predstavljanju izveštaja o inflaciji prisustvovala je i ministarka trgovine Srbije Jagoda Lazarević.
