Biznis
28.12.2021. 06:05
Marko R. Petrović

A ni stari nije potrošen

Mali mi je ovaj budžet

Novac, kovanice
Izvor: Shutterstock

Zbog čega se ministarstva "tuku“ oko toga ko će u okviru novog budžeta imati više sredstava, ako, kako predsednik republike tvrdi, ni ona koja su imali ove godine nisu uspeli da potroše?

Nemar, aljkavost, neodgovornost... Samo su neki od epiteta koji su se prethodnih dana mogli čuti na račun ministara u srpskoj vladi. I ne, nisu ih izrekli građani nezadovoljni radom predstavnika izvršne vlasti. Te su reči došle iz usta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dok se nedavno obraćao javnosti i obrazlagao zbog čega je Zakon o eksproprijaciji vraćao Skupštini na ponovno odlučivanje, uz preporuku vladi da ga povuče iz procedure.

Nema sumnje da i mnogi građani imaju isto, ili bar slično, mišljenje o pojedincima koji sede u ministarskim foteljama, te da su se prvi put, mada možda nevoljno, složili sa nečim što je rekao Vučić. Nije to, doduše, prvi put da Vučić, trenutno na položaju predsednika republike, kritikuje svoje saradnike. Dešavalo se to i ranije, a najčešće u predizbornim vremenima.

Kritike su ovog puta bile raznovrsne – od toga da ministri imaju "maniju da se mešaju u sve“, da preuzimaju nadležnosti tamo gde ne bi ni trebalo da ih imaju, do toga da ne slušaju ljude na terenu i da im je, i kad odu negde među narod, važnije da se slikaju i fotografije kače po Fejsbuku, Instagramu i Tviteru.

"Hvala Ani što je istrpela moje reči kritike, koje su po ovom pitanju bile čak i blaže nego što zaslužuju. Zato što pažnja prema ljudima mora da bude mnogo veća, ne samo da gledate kako ćete da se obratite medijima. Morate da slušate ljude. Problem je ako svaki put moram da odem ja da razgovaram sa ljudima, a da pre toga ne ode niko. I nije to pitanje slike na Fejsbuku ili na Instagramu ili na Tviteru. Već da odete da rešite problem i da čujete ljude. Ali, dobro, verujem da će mnogo više energije biti u budućnosti“, rekao je pored ostalog Vučić.
 

Jedna od njegovih zamerki ministrima, međutim, bila je vrlo konkretna. Odnosila se na novac koji ministarstva svake godine dobijaju iz budžeta.

"To je kao kada se bore za što veće budžete, a onda ne mogu da potroše pare. Koliko para će da nam ostane viška – 50 milijardi! I to posle rebalansa koji smo doneli. To je 420 miliona evra više koje nisu mogli da potroše. A tukli su se za njih pre tri meseca. I tada sam im rekao – nećete da potrošite te pare, znam vas, ljudi. Znam to, 30 godina pratim. Ko god je na vlasti ili u opoziciji, uvek je isto. A to je priroda ljudska. Samo daj, daj, daj. A da li ja to mogu da uradim, e to je već nešto drugo. To je 30, 40 50 godina kod nas. Uvek je malo što se tiče nadležnosti. A kada se radi o priči sa narodom, radu sa građanima, teškom poslu, e onda ne vredi. Znaš, petak je, dva sata idem na put, malo ovamo, malo onamo... Na prste jedne ruke možete da izbrojite ljude koji su u svakoj od poslednjih 50 vlada bili posvećeni, da žele da rade svaki dan i da za njih vikend ne znači ništa. Ali, šta ćete, različite su vrednosti ljudske. Ne mogu ja da namećem možda i ono što nije sasvim normalno ljudima koji su verovatno sasvim normalni. Možda ja nisam. Svejedno“, rekao je Vučić.

Problem "netrošenja“ para postoji, takođe, i kada je reč o projektima koje bi finansirala Evropska unija. Godinama, naime, nisu trošena sredstva predviđena za razne projekte iz jednostavnog razloga što projekata nije bilo.

Problem je tim veći bio što su za sva povučena, a neutrošena sredstva plaćani penali, pa je tako umesto koristi zbog odobrenih para država imala samo dodatne troškove.

No, vratimo se priči o republičkom budžetu. Istina je da će veće budžete u 2022. godini u odnosu na 2021. imati 15 od 21 ministarstva. Najveće će biti povećanje u resorima građevinarstva za oko 85 milijardi i odbrane za oko 34 milijarde dinara. Procentualno najviše će biti obogaćena kasa sektora zaštite životne sredine, koja će praktično biti duplirana sa osam na 15 milijardi dinara.

Manje para nego lane dobiće resori finansija, privrede, omladine i sporta, trgovine, turizma i telekomunikacija, te ministarstva za ljudska prava i brigu o porodici.

Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnosti Srbija“, kaže za "Ekspres“ da budžeti koji su odobreni ministarstvima moraju da budu opravdani nekakvim planiranim rashodima.

"Ponekad može da dođe do određenih problema sa realizacijom projekata. Tako je, na primer, bilo 2020. godine zbog pandemije koronavirusa kada je sve bilo poremećeno. Danas, međutim, ta opravdanja teško mogu da prođu“, kaže Nenadić.

Nije, prema njegovim rečima, toliki problem ni ako se ne potroše sve pare. Jer, na primer, ako je projekcija troškova za neki projekat iznosila 400 miliona, a nabavka se sprovede za 380 miliona, onda je to dobro. Posao je urađen, a određeni novac je ušteđen i moguće je prenameniti ga za druge projekte.

"To bi i trebalo da bude poenta raspisivanja tendera, javnih nabavki, da se posao kvalitetno odradi uz najbolju cenu“, kaže sagovornik "Ekspresa“.
 

Problem, međutim, predstavljaju oni projekti sa čijom se realizacijom nije ni počelo ili se sa njom kasni. Tu već, kako ocenjuje Nenadić, možemo da govorimo o problemu nedostatka odgovornosti nadležnih za nesprovođenje projekata ili za njihovo kašnjenje.

"Mi, nažalost, ni sada kada se govorilo u Skupštini o završnom računu budžeta za 2020. godinu nismo imali pravu raspravu o tome, ne samo u smislu potrošenog novca, već i o nefinansijskim aspektima. To je, zapravo, ono kada se analizira kolika je bila opravdanost određenih projekata, kakvi su njihovi efekti“, kaže Nenadić.

U Skupštini Srbije, međutim, kako kaže Nenadić, nikada nije bilo takve rasprave, iako je to upravo posao Skupštine, odnosno poslanika koji u njoj sede, i u kojoj bi trebalo da bude takva inicijativa.

"U skupštini se, nažalost, to ne dešava. Dobro je da se sada o tome priča, makar to pokrenuo i predsednik republike, kojem to nije striktna nadležnost“, primećuje Nenadić.

Svaki put kada se povede priča o tome da je neko tražio više para za nešto, a naročito ako to nešto ima veze sa državnim (čitaj – narodnim) parama, jedna od prvih asocijacija jeste mogućnost zloupotrebe tog novca. To i ne čudi ako se ima u vidu da je po indeksu percepcije korupcije Srbija na visokom 94. mestu od 180 država sa svega 38 od mogućih 100 poena. (Što je više poena, to je manja korupcija.)

Nenadić, međutim, objašnjava da je zloupotreba novca verovatnija kod onih projekata koji su završeni ili su započeti. Osim mogućnosti izdavanja "naduvanih“ faktura, gde bi neka roba ili usluga bila plaćena višestruko skuplje od realne vrednosti, uvek je, kako kaže, moguće pronaći način da se potroše i sredstva koja su ostala neutrošena.

"Uvek je moguće da se uradi takozvana dopuna usluge, iako za njom realno nema potrebe kako bi bio potrošen novac koji je ostao“, dodaje Nenadić.

Slično razmišlja i ekonomista Aleksandar Stevanović, kada je reč o "naduvanim“ cenama usluga. U tom slučaju, veruje, novac ne bi ostao nepotrošen.

"Ako bi da ’naduvaju’ neke fakture, verujem da bi taj novac i potrošili. A te projekte bi predstavili kao najvažniju stvar na svetu“, kaže Stevanović za "Ekspres“.

Mogućnosti za manipulacije novcem koji nije utrošen manje su jer on obično ide u budžetsku rezervu ili se radi prenamena pa se sredstva prebacuju onom sektoru kojem je u tom trenutku potreban.

Stevanović ocenjuje i da je slična priča bila sa svakom vlasti i dodaje da, kada jedne godine ne potrošite nešto što ste dobili, trebalo bi da znači da naredne godine dobijete manje jer ni ono što ste imali niste uspeli da potrošite.

"Ali to u svakom slučaju ukazuje na velike greške u ministarstvima. Ako je tako, možda bi trebalo taj novac da preusmerimo na neku drugu stranu. Možda bismo mogli da smanjimo poreze i doprinose, ako nam već taj novac ne treba. Ili da ga vratimo privredi, jer verujem da bi privreda znala kako da upotrebi taj novac“, predlaže Stevanović.

Nenadić, takođe, upozorava na još jedan aspekt koji treba imati u vidu kada se govori o neiskorišćenim budžetskim sredstvima. A on podrazumeva i odgovor na pitanje koliko je taj novac realan, opipljiv.

"Pitanje je koliko taj postoji jer je budžet dobrim delom zavisan i od kredita. Taj novac nije realan. Problem je, doduše, ako je kredit već povučen, a istovremeno nije i potrošen za ono za šta je namenjen. To je onda vrlo skup novac jer na taj novac em plaćate kamatu, em ga niste iskoristili za šta ste hteli. Što znači da ne daje nikakvu dodatu vrednost, već samo predstavlja trošak“, kaže Nenadić.

Nisu, naravno, samo budžetska pitanja i gramzivost ministara bili povod za Vučićeve oštre reči, koliko i želja pojedinih da, kako je rekao, "preuzimaju nadležnosti i tamo gde ne moraju i gde ne treba da ih bude“. A sve u želji da "ispadnu još važniji“ i zbog "one vrste socijalističko-komunističkog pristupa, samo da se za nešto pitaju, i da svuda sebe umetnu, u svaki zakon, da i oni moraju nešto da se pitaju, makar se taj zakon njih ne ticao uopšte“.

A potom je rekao i nešto čime je, praktično, najavio da u novoj vladi koju bi, prema očekivanjima, ponovo trebalo da sastavlja Srpska napredna stranka sa koalicionim partnerima, više neće biti mesta za neke od onih koji trenutno zauzimaju ministarske fotelje.

"Oni koji su umorni ne moraju da budu ministri. Ali ono malo do kraja mandata neka provedu slušajući ljude, a ne sebe, i reagujući na njihove zahteve i ispunjavajući njihove zahteve“, rekao je Vučić.

Nema sumnje da mnogi još odavno strepe za ministarsku funkciju. Mesecima se spekulisalo da će pojedinci morati da se pozdrave sa funkcijom i pre izbora. Mnogi veruju i da svojevrsna kadrovska vrteška sa poslednje izborne skupštine SNS-a, zapravo, pokazuje kome je karijera u vladi na zalasku, a kome se smeši svetlija budućnost u državnoj službi.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Rekonstrukcija centra Sava: Koliko koštaju i kada će biti gotovi svi radovi
SAVA CENTAR

Delta Holding

24.12.2021. 13:40

Rekonstrukcija centra Sava: Koliko koštaju i kada će biti gotovi svi radovi

Temeljna rekonstrukcija kongresnog centra Sava u Beogradu je počela. Procena je da će radovi trajati oko dve godine, odnosno da će potpuno renovirani Sava centar prve goste dočekati krajem 2023. ili početkom 2024. godine.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
16°C
25.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve