MANJE SATI, VIŠE RADA: Upravljajte svojom energijom, a ne svojim vremenom

Stiv Vener je veoma cenjeni 37-godišnji partner iz kompanije Ernst & Young, oženjen i sa četvoro male dece. Kada smo ga upoznali pre godinu dana, radio je 12 do 14 sati, osećao se neprestano iscrpljeno i uveče mu je bilo teško da se druži sa porodicom, zbog čega je osećao krivicu i nezadovoljstvo. Slabo je spavao, nije imao vremena za vežbanje i retko jeo zdrave obroke, umesto toga znao je da zgrabi zalogaj u toku ili dok radi za svojim stolom. Venerovo iskustvo nije neuobičajeno. Većina nas reaguje na sve veće potrebe na radnom mestu ulaganjem u više sati, koji neminovno uzimaju danak fizički, mentalno i emocionalno. To dovodi do opadanja nivoa angažovanosti i visokih troškova lečenja među zaposlenima.

Suštinski problem rada sa dužim satima je taj što je to vremenski ograničeni resursi. Energija je drugačija priča. Definisana u fizici kao sposobnost za rad, energija potiče iz četiri glavna izvora u ljudskim bićima: telo, emocije, um i duh. U svakom se energija može sistematski proširiti i redovno obnavljati uspostavljanjem specifičnih rituala - ponašanja koja se namerno praktikuju i precizno planiraju, sa ciljem da što brže postanu nesvesni i automatski.

Da bi efikasno ponovo iskoristili svoju radnu snagu, organizacije moraju da preusmere svoj naglasak sa dobijanja više od ljudi do većeg ulaganja u njih, tako da su motivisani - i sposobni - da svaki dan daju svoj maksimum. Da bi se napunili, pojedinci moraju prepoznati troškove ponašanja iscrpljujuće energije i tada preuzeti odgovornost za njihovu promenu, bez obzira na okolnosti sa kojima se suočavaju. Rituali i ponašanja koje je Vener uspostavio da bi bolje upravljao svojom energijom preobrazili su njegov život.

Pročitajte još: Da li imaš život van posla?

Za manje od dva meseca izgubio je 15 kilograma. Posle vežbanja sada sedi sa porodicom na doručku. Vener i dalje dugo radi na poslu, ali se redovno obnavlja iznutra. Napušta svoj sto za ručak i obično provodi jutarnju i popodnevnu šetnju napolju. Kad dođe kući kući uveče, opušteniji je i može da se bolje poveže sa suprugom i decom. Uspostavljanje jednostavnih rituala poput ovih može dovesti do upečatljivih rezultata u organizacijama.

Kada su ljudi u stanju da preuzmu veću kontrolu nad svojim emocijama, mogu poboljšati kvalitet svoje energije, bez obzira na spoljne pritiske sa kojima su suočeni. Da bi to postigli, prvo moraju postati svesniji kako se osećaju u različitim tačkama tokom radnog dana i uticaja koji ove emocije imaju na njihovu efikasnost. Većina ljudi shvata da ima tendenciju da se ponaša najbolje kada osećaju pozitivnu energiju. Iznenađujuće je to što nisu u stanju da se ponašaju dobro ili da rade efikasno kada se osećaju na bilo koji drugi način.

Nažalost, bez povremenog oporavka, nismo fiziološki sposobni da dugo održimo izrazito pozitivne emocije. Suočeni s neumoljivim zahtevima i neočekivanim izazovima, ljudi imaju tendenciju da se ubace u negativne emocije - način borbe ili bekstva - često više puta dnevno. Postaju razdražljivi i nestrpljivi ili anksiozni i nesigurni. Takva stanja uma iscrpljuju energiju ljudi i uzrokuju trenje u njihovim vezama. Emocije borbe ili letova takođe onemogućava razmišljanje jasno, logično i reflektivno. Kada rukovoditelji nauče da prepoznaju koje vrste događaja izazivaju njihove negativne emocije, dobijaju veći kapacitet da preuzmu kontrolu nad svojim reakcijama.

Jedan jednostavan, ali moćan ritual za ublažavanje negativnih emocija je ono što nazivamo "kupovinom vremena". Duboko trbušno disanje jedan je od načina za to. Lagano izdisanje tokom pet ili šest sekundi izaziva opuštanje i oporavak i isključuje odgovor borbi ili leta. Kada smo počeli da radimo sa Fujioom Nishidom, predsednikom kompanije Soni Europe, imao je naviku da zapali cigaretu svaki put kada se dogodi nešto posebno stresno - barem dva ili tri puta dnevno. Inače, nije pušio. Naučili smo ga vježbi disanja kao alternativi i to je odmah djelovalo: Nishida je otkrio da više nema želju za cigaretom. Zaključili smo da ga nije pušenje oslobodilo stresa, već opuštanje uzrokovano dubokim udisanjem i izdisajem.

Mnogi rukovodioci multitasking smatraju potrebom usprkos svim zahtevima iz kojih žongliraju, ali to zapravo potkopava produktivnost. Smetanje pažnje je skupo: Privremena promena pažnje sa jednog zadatka na drugi - zaustavljanje odgovaranja na e-mail ili telefonski poziv, na primer - povećava vreme potrebno za završetak primarnog zadatka za čak 25%, a pojava poznata kao „vreme prebacivanja“. Mnogo je efikasnije potpuno se fokusirati za 90 do 120 minuta, napraviti pravi odmor, a zatim se u potpunosti usredsrediti na sledeću aktivnost. Te radne periode nazivamo "ultradijanskim sprinterima".

Jednom kada ljudi vide koliko se bore za koncentraciju, mogu kreirati rituale kako bi smanjili nemilosrdne prekide koje je tehnologija uvela u njihov život. Započinjemo sa vežbom koja ih prisiljava da se suoče sa uticajem svakodnevnih ometanja. Oni pokušavaju da završe složen zadatak i redovno ih prekidaju - iskustvo koje, ljudi izveštavaju, na kraju izgleda kao da je svakodnevni život.

Drugi način mobilizacije mentalne energije je da se sistematski fokusiramo na aktivnosti koje imaju najviše dugoročne posledice. Osim ako ljudi namerno ne zakažu vreme za zahtevniji posao, oni obično ne stižu do njega niti projure u njemu u poslednjem trenutku. Možda najefikasniji ritual usredsređivanja koji su rukovoditelji sa kojima smo usvojili je da svake večeri prepoznaju najvažniji izazov za naredni dan i postave im prvi prioritet kad dođu ujutro. Jean Luc Dukuesne, potpredsednik kompanije Soni Europe u Parizu, nekada je odgovarao na svoj e-mail čim je stigao u kancelariju, baš kao što to čine i mnogi drugi. Sada pokušava da koncentriše prvi sat svakog dana na najvažniju temu. Otkriva da se često pojavljuje u 10 sati ujutro, osjećajući se kao da već ima produktivan dan.