Istraživanje

Otpad zlata vredan: Države koje NAJVIŠE ZAGAĐUJU PLANETU

đubre, kesa, bacanje — Izvor: Shutterstock

Prema procenama Svetske banke, 2020. godine proizvedeno je 2,24 milijarde tona čvrstog otpada.

Stope stvaranja otpada stalno rastu širom sveta i predviđa se da će se ovaj trend nastaviti sa procenjenim povećanjem od 73 odsto u odnosu na nivo iz 2020. godine.

Očekuje se da će se globalno 2050. godine proizvesti oko 3,88 milijardi tona otpada.

Efekti proizvedenog otpada i neefikasno upravljanje otpadom najviše pogađaju zemlje u razvoju.

Više od 90 odsto otpada odlaže se na otvorene deponije i spaljuje, izazivajući tako ozbiljne zdravstvene i bezbednosne probleme u zemljama sa niskim prihodima.

Efikasno upravljanje otpadom ostaje najveći izazov za mnoge zemlje u razvoju. Mnoge zemlje u svetu nemaju odgovarajuće regulisane sisteme za odlaganje i upravljanje otpadom. Ovi sistemi zahtevaju integrisani pristup koji je efikasan, održiv i društveno podržan.

Projekti Svetske banke za upravljanje otpadom bave se celokupnim životnim ciklusom otpada, od stvaranja do sakupljanja i transporta, i na kraju tretmana i odlaganja.

Na primer, Svetska banka obezbedila je zajmove i grantove zemljama kako bi im pomogla da poboljšaju svoje sisteme odlaganja i upravljanja otpadom, uključujući zajam od 100 miliona dolara za restrukturisanje prakse upravljanja otpadom u Indoneziji, 80 miliona dolara za razvoj postrojenja za anaerobnu digestiju u Kini i grant od 25 miliona dolara Sen Martenu za hitno upravljanje otpadom.

Prema izveštaju kompanije "Grand View Research", globalno tržište upravljanja otpadom vredelo je 1,29 triliona dolara u 2022. Očekuje se da će tržište rasti i dostići 1,96 biliona u 2030.

Tržište je segmentirano na prikupljanje, transport i odlaganje prema vrsti usluge. Segment sakupljanja imao je najveći udeo, sa 62 odsto u 2022. godini, a zatim slede transport i odlaganje.

Očekuje se da će segment odlaganja doživeti najveći.