Vesti
21.07.2025. 17:30
Biznis
22.07.2025. 20:15
Slavko Brkić
U fokusu
Kako preživeti RECESIJU
"Svet je na ivici globalne recesije“, "Rizik od globalne recesije veći od 60 odsto“, "Recesija dolazi 2025“. Ovo su samo neki od naslova koji su se mogli pročitati ne samo ove godine, veći u poslednjih pet godina, praktično od početka pandemije kovid virusa.
A na koronu su se, potom, "nakačili“ rat u Ukrajini, novi sukobi na Bliskom istoku, pa i najnoviji rat Izraela i Irana (uz malu pomoć SAD), a u rang svih tih svetskih katastrofa na neki način, i po nekim njegovim potezima, može da se ubroji i američki predsednik Donald Tramp.
No, uprkos svemu, globalne recesije još nema. Što ne znači da i u ovom slučaju ne važi pravilo "Čehovljeve puške“ – da puška koja u prvom činu predstave visi na zidu, u trećem mora da opali.
Po definiciji, recesija je smanjenje ekonomske aktivnosti. Zbog toga građani manje kupuju, manje se proizvodi, firme imaju nižu profitabilnost, neke čak i prestaju sa radom, smanjuje se izvoz, nezaposlenost raste jer radnici ostaju bez posla.
Već sama najava carinskih ratova koje je započeo Donald Tramp izazvala je paniku na američkim berzama, koje su još u martu pretrpele gubitke od 5000 milijardi dolara. Amerika je i dalje najveća ekonomska sila i sve što se kod njih dešava i te kako utiče na celokupnu svetsku ekonomiju.
Pritom, Tramp je ponovo najavio da će carine od 30 odsto na uvoz robe iz Evropske unije da stupe na snagu 1. avgusta. Pitanje je, naravno, kako se to odražava na Srbiju? Posredno, očekivano je da najveći udarac u Evropskoj uniji pretrpi Nemačka, kao pretežno izvozna nacija. A Nemačka je u okviru Evropske unije najveći privredni partner Srbije.
Dakle, ako se Nemačka privreda "zakašlje“, da li to znači da bi srpska privreda mogla da dobije "upalu pluća“?
Nemački ekonomski institut saopštio je u maju da će nemačka ekonomija opasti za dodatnih 0,2 odsto, što bi zemlju uvelo u novi ciklus recesije. Stručnjaci ističu da globalna neizvesnost obeshrabruje investitore da ulažu, što takođe doprinosi ekonomskom padu, a što uzrokuje pad tražnje i kupovine novih mašina i vozila. Najnovije projekcije MMF-a, međutim, pokazuju da će ekonomija ove države ove godine stagnirati, a tek sledeće zabeležiti rast od 0,9 odsto.
Za Srbiju, recesija u Nemačkoj predstavlja "rizik u najavi”. Kratkoročno, neće imati velike posledice, ali ako se oduži, mogla bi da dovede do pada srpskog izvoza i odlaganja ili ukidanja direktnih stranih investicija.
Najvećem ekonomskom partneru Srbije, Nemačkoj – srpska privreda je 44. partner. Najveći udeo u toj razmeni ima automobilska industrija: polovina proizvoda auto-industrije iz Srbije izvozi se u Nemačku, a značajan udeo imaju i agrar, odnosno proizvodnja hrane, i hemijska industrija.
No, za sada nema govora o recesiji srpske privrede. A ukoliko bi došlo do svetske recesije, najviše bi bili pogođeni oni sektori privrede koji su najviše vezani za izvoz, strana ulaganja i potrošnju.
Među izvozno orijentisanim sektorima na prvom mestu su automobilska industrija i njeni kooperanti, kao što je na primer "Stelantis“ u Kragujevcu i kompanije koje proizvode delove za auto-industrije drugih zemalja, pa samim tim zavise od stranih tržišta i porudžbina.
Slede, potom, mašinska i elektronska industrija. Kompanije iz ovog sektora pretežno izvoze u zemlje Evropske unije, gde su Nemačka i Italija najveći partneri. Svaki poremećaj u EU mogao bi da smanji potražnju, što bi, naravno, uticalo na srpske proizvođače.
Pogođena bi bila i metalurška industrija jer, obično, potražnja za sirovinama (čelik, aluminijum) opada tokom recesije.
Delimičan udar osetili bi i poljoprivreda i prehrambena industrija, ako dođe do poremećaja u izvozu, na primer, voća. Na stanje u poljoprivredi uticalo bi i poskupljenje energenata, gorica, veštačkog đubriva, što bi dodatno pogodilo proizvođače.
Smanjile bi se, skoro sigurno, i investicije u građevinskom sektoru jer se u neizvesnim vremenima investicije u nekretnine često odlažu, naročito ako su finansirane iz inostranstva ili iz kredita.
Strane investicije u gradnju komercijalnih i stambenih objekata mogle bi da usahnu.
Smanjenje investicionih aktivnosti bi u finansijskom sektoru uticalo na zaradu banaka, ali i osiguravajućih kuća. Pritom, banke bi mogle da pretrpe gubitke usled povećanja broja nenaplativih kredita.
Kriza u svetu smanjila bi i broj onih koji putuju turistički što bi, opet, moglo da pogodi Srbiju. A naročito bi bio manji broj turista iz zapadnoevropskih zemalja.
Istovremeno, i domaće stanovništvo pogođeno inflacijom i realnim padom primanja manje bi putovalo i još manje bi išlo u restorane, kafiće... O tome koliko bi se manje trgovalo onim proizvodima koji nisu od životnog značaja – moda, nakit, elektronika, luksuzna roba, ne treba ni govoriti.
Pad privrednih aktivnosti mogao bi da dovede i do brojnih otkaza i smanjenja plata, što bi, dalje, uticalo na još manju potrošnju...
Konačno, bio bi pogođen i IT sektor, mada on deluje kao otporniji od ostalih. Problem je, međutim, što mnogi od njih zavise od svojih inostranih, pre svega zapadnih, partnera jer im služe kao "autsors“, odnosno podizvođači. Recesija na zapadu bi, dakle, pogodila i srpske IT-jevce.
Biznis
15.07.2025. 15:40
Tek odobreno povećanje minimalca, a Mali već pominje pregovore o novom skoku
Logično, nameće se pitanje šta bi Srbija u slučaju svetske recesije mogla da uradi kako bi ublažila taj ekonomski udar.
Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović nedavno je ocenio da bi bilo dobro ako bi se Srbija malo "otklonila“ od trenutno dominantnih spoljnotrgovinskih partnera. A to je, kako je rekao za RTS, moguće tako što ćemo kao država da nastavimo da se okrećemo ka svim mogućim tržištima - indijskom, u okviru BRIKS-a, afričkom...
Istovremeno, država bi mogla da razmisli o, na primer, uspostavljanju antirecesionog fonda za podršku najpogođenijim sektorima.
Jedan od poteza koji bi mogao da olakša situaciju je i davanje subvencionisanih kredita za mala i srednja preduzeća, za koja često državni zvaničnici znaju da kažu kako su oni kičma srpskog privrednog razvoja. Ta se kičma, doduše, često prilično savija.
S obzirom na to da bi recesija vrlo verovatno dovela do mnogih otkaza, jedna od mera koja bi mogla da amortizuje ovaj problem jeste stvaranje programa prekvalifikacije za zaposlene iz ugroženih sektora.
Podsticanje domaće proizvodnje i zamena uvoza gde god je moguće uvek je poželjno, a u vremenima recesije još više.
Lakšem podnošenju recesije doprinela bi i povećana javna ulaganja u infrastrukturu (mada Srbija i danas u tome prednjači) i digitalizaciju.
PET GLOBALNIH RECESIJA
Od 1970. godine svet je iskusio pet recesija. Prva je bila 1973. godine, kada su arapski proizvođači nafte, u znak protesta protiv američke vojne podrške Izraelu u sukobu protiv Egipta i Sirije, uveli embargo na izvoz nafte u SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Japan i Holandiju.
Usledila je nestabilnost u snabdevanju, nestašice, a zatim i rast inflacije. Američka centralna banka (FED) bila je prinuđena da podigne kamate na 13 odsto u prvoj polovini 1974, a nezaposlenost je u maju 1975. dostigla devet procenata. Kriza se pretvorila u globalnu recesiju koja je trajala do 1975. godine (oko 16 meseci).
Zatim je 1982. agresivna restriktivna monetarna politika SAD kao reakcija na snažnu inflatornu spiralu (sa inflacijom do 11 odsto na mesečnom nivou), uzrokovanu delimično Iranskom revolucijom, a delimično strukturnim problemima SAD, dovela do jake recesije obeležene rastom kamatnih stopa i nezaposlenosti u SAD i mnogim zapadnim zemljama. Istovremeno, kolaps cena berzanskih proizvoda i svetske trgovine izazvao je jak finansijski stres rastućih ekonomija i dužničku krizu u Latinskoj Americi i Severnoj Africi.
Treća svetska recesija započela je 1991. u SAD nekoliko meseci pre invazije Iraka na Kuvajt, što je dovelo do rasta cena nafte i novog inflatornog udara u SAD i svetu. Usledila je intervencija FED-a i pooštravanje finansijskih uslova. Nastala je monetarno-bankarska kriza i u Evropi, uz istovremenu geopolitičku krizu iniciranu tranzicijom zemalja Istočnoevropskog bloka ka tržišno orijentisanoj ekonomiji.
Još jedna recesija započela je 2009. u SAD pucanjem balona nekretnina, ali je u suštini bila rezultat ogromne i nekontrolisane kreditne ekspanzije i brojnih neregularnosti u bankarskoj sferi. Budući da je finansijski sistem globalno integrisan i međuzavisan, kriza se prelila na Evropu i ceo svet.
Peta recesija izazvana je epidemijom virusa korona 2020. i dovela je do najsnažnijeg pada od završetka Drugog svetskog rata.
Biznis
09.10.2024. 16:40
Nemačka ekonomija i dalje u recesiji
Biznis
15.07.2025. 18:35
Udarila kriza: Skoro 30 odsto odraslih u EU nije moglo da priušti odmor 2024.
Biznis
14.07.2025. 20:10
EU predstavila spisak mogućih mera kao odgovor Trampovim carinama
Komentari
