Biznis
06.10.2022. 18:50
R.E.

Čeka se potez države

Veći porez za preduzetnike paušalce od 1. januara?

računi, porez
Izvor: Shutterstock

Od 1. januara sledeće godine mnogim preduzetnicima paušalcima u Srbiji mogao bi višestruko da se poveća iznos poreza koji moraju da plate, jer će prestati da važi odredba u Uredbi o paušalnom oporezivanju koja propisuje da poreska obaveza ne može da raste više od deset odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kako bi se izbegao scenario potencijalnog zatvaranja preduzetničkih radnji ili prelazak u sivu zonu, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Digitalna zajednica uputili su predlog Ministarstvu finansija da se izmenom Uredbe produži ograničenje povećanja mesečnih obaveza do deset odsto. Inicijativa je dopunjena i dodatnim predlogom – da se promeni način obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta.

 

Kako u razgovoru za Biznis.rs objašnjava Mina Simić iz udruženja Digitalna zajednica, Uredba o paušalnom oporezivanju doneta je 2020. godine kako bi se promenio obračun paušalnog opterećenja. Njome je promenjen način utvrđivanja visine poreza i doprinosa paušalaca, što je kao posledicu imalo višestruko uvećanje opterećenja za određene šifre delatnosti.

“Kako bi se zaštitili paušalci kod kojih je došlo do značajnog uvećanja opterećenja za porez i doprinose, uz uredbu je propisana i norma koja ograničava godišnje uvećanje na maksimum deset odsto u odnosu na iznos utvrđen za prethodnu godinu. Godišnje opterećenje se uvećava za deset procenata sve dok ne dostigne opterećenje koje je u skladu sa novim načinom obračuna. S obzirom na to da još uvek nije došlo do nivelacije opterećenja u odnosu na nov način obračuna, prvi zahtev inicijative je da se norma godišnjeg ograničenja od deset odsto produži i da se na taj način zaštite paušalci kod kojih će doći do značajne promene. U slučaju da prestane dejstvo ove norme višestruko uvećanje poreske osnovice može imati za posledicu zatvaranje preduzetničkih agencija”, ističe Simić.

Simić napominje da se norma godišnjeg ograničenja od deset odsto odnosi na sve paušalce i da štiti preduzetnike od višestrukog uvećanja poreske obaveze, a između ostalih i radnike na internetu, koji su se odlučili za ovakav vid poslovanja.

“Drugi deo inicijative odnosi se na korekciju obračuna opterećenja za paušalne agencije koje vrše usluge preko interneta. Konkretno, inicijativa ima cilj da šifre delatnosti koje su dominantne kod lica koja posluju preko interneta tretira kao lokacijski nesenzitivne, na osnovu čega će doći do umanjenja njihovog mesečnog opterećenja. Dve dominantne šifre delatnosti frilensera su – predavači stranih jezika (8559 ostalo obrazovanje) i virtuelni asistenti (8211 kombinovane kancelarijsko administrativne usluge). Ukrštanjem istraživanja Centra za istraživanje javnih politika, Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije došli smo do zaključka da ovih lica ima 39.000”, objašnjava Mina Simić.

Ona problem ilustruje na primeru predavača stranih jezika u Beogradu koji na prihod od 80.000 dinara mesečno za poreze i doprinose moraju da izdvoje preko 50.000 dinara.

“Ukoliko ovo lice želi da otvori preduzetničku agenciju njegovo ukupno mesečno opterećenje po pitanju poreza i doprinosa biće veće od 50.000 dinara. Više anketa je potvrdilo da je prosečna zarada predavača na internetu 80.000 dinara. Kada uporedite ove dve cifre lako je doći do zaključka da se ovim licima nikako ne isplati da otvaraju preduzetničku agenciju”, navodi Simić.

Zbog toga je cilj inicijative da korekcijom obračuna umanji mesečno opterećenje za navedene dve dominantne šifre delatnosti.

Na pitanje očekuju li pozitivan odgovor države i da li će doći do nekih pregovora, Mina Simić iz Digitalne zajednice kaže da još uvek nisu imali sastanak povodom inicijative, ali da veruju da će do njega doći.

“Svi predlozi su u skladu sa uredbom. Budući da smo prepoznali određene promene na tržištu rada i shvatili da već postoji rešenje u praksi, na osnovu sprovedenih istraživanja bilo nam je jasno da ta rešenja treba preneti i na druge šifre delatnosti. Uredba je prepoznala da za određene šifre, među njima na primer računarsko programiranje, nije bitno mesto obavljanja delatnosti jer sve možete odraditi online. Istu logiku smo koristili i za navedene dve šifre delatnosti”, ističe Simić.

Što se tiče prvog dela inicijative i zaštite preduzetnika od višestrukog uvećanja poreske obaveze, Simić ne vidi razlog da nadležne institucije ne podrže takav zahtev, s obzirom na to da dejstvo norme traje već tri godine i da će svakako doći do nivelisanja obaveze u skladu sa novopropisanom načinom izračunavanja iz 2020. godine.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Kako po svaku cenu izbeći porez
bogataši, novac, pare

"Dinastički fondovi“

30.04.2022. 08:10

Kako po svaku cenu izbeći porez

Sudbina plana "izgradi bolje“, koji je sastavio predsednik SAD Džo Bajden, čiji je cilj da pomogne radnim američkim porodicama da osiguraju sve što je potrebno za život i da se izbore sa klimatskom krizom, a koji se oslanja na pravednije oporezivanje na bogate pojedince i korporacije, ostaje neizvesna.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
13°C
09.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve