Veštačka inteligencija podiže cenu računara

Nema nove krize sirovina niti dramatičnog poskupljenja energenata, ali poskupljenje nije posledica jednog modela ili brenda, već šireg pomaka na tržištu čipova. 

U osnovi tog pomaka stoji nagli rast potražnje za veštačkom inteligencijom, koji je promenio način na koji se troše memorijski čipovi i procesorska snaga širom sveta.

Zašto tržište komponenti ubrzava poskupljenja

Da bi se razumelo zašto obična kupovina laptopa odjednom deluje skuplje nego pre godinu dana, potrebno je pogledati širu sliku globalne proizvodnje čipova. Fabrike koje proizvode memoriju i procesore rade po ugovorima koji se planiraju godinama unapred, a kapaciteti nisu beskonačni. 

Kada se odjednom pojavi novi, ogroman kupac na tržištu, poput kompanija koje grade AI servere, taj kupac počinje da guta znatan deo proizvodnje koja je ranije bila namenjena običnim potrošačkim uređajima.

To dovodi do situacije u kojoj proizvođači memorije biraju kome će prodati ograničene količine čipova. Serverski kupci često plaćaju više i naručuju u ogromnim serijama, što ih čini prioritetnim kupcima. 

Posledica je jednostavna: manje memorije stiže do proizvođača laptopova i desktop računara, a ono što stigne postaje skuplje. Ovaj proces nije nagao, već postepeni pritisak koji se kroz nekoliko tromesečja preliva na police prodavnica.

Zanimljivo je da se sličan obrazac već viđao i ranije, doduše iz drugih razloga, kada je pandemija izazvala nestašicu čipova zbog prekida u proizvodnji. Sada je uzrok suprotan: potražnja raste brže nego što industrija stiže da odgovori, ali ishod za kupca je gotovo identičan - praznije police i viša cena po gigabajtu memorije.

AI i pritisak na memoriju

Veštačka inteligencija, u obliku u kojem je danas poznajemo, zahteva ogromne količine memorije za obuku i pokretanje svojih modela. 

Malo je poznato da isti tip memorijskih čipova koji se koristi u AI serverima, samo u drugačijem pakovanju, koristi i običan laptop. Kada potražnja za jednim segmentom skoči, cena raste za sve koji dele istu proizvodnu liniju - bez obzira na to da li kupac trenira algoritme ili samo uveče gleda serije.

Ovde se otvara i suprotna perspektiva, koja se ređe pominje. Deo stručnjaka smatra da rast cena nije isključivo posledica AI potražnje, već i toga što su proizvođači memorije godinama držali cene veštački niskim zbog prezasićenosti tržišta. 

Sadašnja korekcija je delimično samo ispravljanje te ranije neravnoteže. Drugim rečima, AI je ubrzao proces koji bi se u nekom trenutku verovatno dogodio i bez toga.

Za običnog kupca ovo znači da razlika između osam i šesnaest gigabajta RAM memorije u konfiguraciji laptopa danas nosi veću težinu u ceni nego ranije. Ono što je pre nekoliko godina bilo simbolično poskupljenje od nekoliko hiljada dinara, sada može predstavljati razliku od desetak hiljada dinara ili više, u zavisnosti od modela i brenda.

Kako se menja cena gotovih laptopova

Kada se poskupljenje memorije i skladišnih jedinica prenese na gotov proizvod, efekat postaje vidljiv tek kada se konfiguracije stave jedna pored druge. 

Ako korisnik uporedi HP laptop sa osam gigabajta RAM memorije i istu verziju modela sa šesnaest gigabajta, primetiće da razlika u ceni prevazilazi vrednost same dodatne memorije. Deo tog povećanja dolazi upravo iz troška samih čipova, koji su poskupeli u odnosu na prethodni proizvodni ciklus.

Ovakav primer je koristan jer pokazuje da naziv modela sam po sebi ne govori mnogo o stvarnoj vrednosti uređaja. Dva laptopa istog naziva mogu imati potpuno različitu unutrašnju konfiguraciju, u zavisnosti od toga kada su proizvedeni i koje komponente su ugrađene u tom trenutku. Zbog toga se kupcima danas savetuje da obrate pažnju na specifikaciju, a ne samo na oznaku serije koja stoji na kutiji.

Proizvođači laptopova, uključujući i veće brendove, suočavaju se sa dilemom da li da prenesu ceo trošak na krajnju cenu ili da smanje profitnu maržu kako bi ostali konkurentni. 

Najčešće rade i jedno i drugo, pomalo od svakog, pa se cene pomeraju postepeno, umesto da skoče naglo u jednom trenutku. Upravo zato je poređenje konfiguracija u okviru online kupovine postalo korisnija navika nego ranije, jer omogućava da se brzo uoči gde tačno leži razlika u ceni.

Šta kupac treba da proveri pre kupovine

Pre nego što se donese odluka o kupovini, korisno je razdvojiti šta je zaista neophodno za svakodnevni rad, a šta predstavlja dodatak koji povećava cenu bez realne koristi za konkretne potrebe. 

Ne treba svaki korisnik da plaća više za jaču konfiguraciju namenjenu zahtevnim profesionalnim zadacima ako mu je računar potreban za osnovne stvari poput pregledanja interneta, rada u kancelarijskim programima i gledanja video sadržaja.

Nekoliko praktičnih smernica može pomoći pri odabiru:

• Kapacitet RAM memorije - osam gigabajta je danas minimum za udoban rad, dok šesnaest gigabajta predstavlja razumnu investiciju za duže korišćenje uređaja.
• Tip skladišta - SSD disk značajno ubrzava rad sistema u odnosu na starije mehaničke diskove, pa opravdava dodatnu cenu.
• Procesor u odnosu na namenu - jači procesor ima smisla samo za obradu videa, programiranje ili slične zahtevne zadatke.
• Godina proizvodnje modela - noviji modeli često dolaze sa ažuriranim komponentama koje bolje odražavaju trenutne cene na tržištu čipova.

Kada se ove stavke sagledaju zajedno, postaje jasnije zašto dva naizgled slična uređaja mogu imati razliku u ceni koja na prvi pogled deluje neopravdano. Poređenje konfiguracija, a ne samo naziva modela, ostaje najpouzdaniji način da se proceni da li cena odgovara stvarnoj vrednosti uređaja.

Tržište komponenti verovatno neće brzo vratiti cene na nivo od pre nekoliko godina, jer potražnja za AI infrastrukturom ne pokazuje znakove usporavanja. Za kupce to znači da će navika pažljivog poređenja specifikacija, umesto oslanjanja na sam naziv modela, postati sve važnija u narednom periodu