ZLATNE KAPIJE ZEMUNSKOG GRADA: Niču novi arhitektonski simboli starog dela grada

Centralni deo Zemuna očuvao je staro gradsko jezgro, prelepi deo koji se svio podno Gardoša, na koji su stanovnici ovog dela posebno ponosni. Prostirao se do granica sadašnjeg parka i solitera koji danas razdvajaju Novi Beograd i Zemun.

Tadašnja varoš bila je opasana zidom od palisada. To su bili drveni, zašiljeni trupci pobodeni u tlo, kako bi odvratili osvajača od pomisli da bi mogao da osvoji grad. Ovo utvrđenje imalo je četiri osnovne kapije, mada one nisu bile onako moćne kao one koje danas krase tvrđave poput Beogradske ili one na Petrovaradinu.

Bilo kako bilo, Zemuncima su bile najvažnije. Nalazile su se na četiri strane sveta. Jedna je bila okrenuta ka Novom Sadu, druga ka Bežaniji, lice treće od njih gledalo je ka Dunavu, a četvrte, dabome, ka putu ka Beogradu. U to vreme su Zemun i Beograd bili dovoljno udaljeni, pa je između dve varoši, preko brojnih močvara morao da postoji most na palisadama, kako bi putnik namernik mogao bezbedno da prođe iz jedne u drugu varoš.

Ljubav Zemunaca ka svom gradu je nesvakidašnja, i nekako je uvek bila autentična, originalna i intenzivna. Simpatični lokalpatriotizam ovog tipa teško je videti na nekom drugom mestu.

Sredinom 18. veka Zemun dobija prve konture onog dela grada koji i danas smatramo njegovim najvažnijim, centralnim delom, podvijenim ispod Gardoša. Četiri strane ovako utvrđenog grada imale su po jednu, glavnu kapiju. Na onom mestu gde se danas „sedamnaestica" penje uzbrdo, između Ćukovca i Gardoša, stajala je Petrovaradinska kapija. Već njen naziv govori o mestu ka kojem putnika namernika vodi drum kada izađe iz grada. Od ove tačke, kada bi se popeo na prostor današnjeg Gornjeg grada, putanja bi dalje vodila trasom današnjeg Starog novosadskog puta.

Sa druge strane  varoši nalazila se Beogradska kapija. Nosila je ime koje je precizno davalo do znanja na koju stranu je okrenuta i kuda vodi. Onoga ko bi kročio kroz nju, potom je čekao most na ukopanim drvenim balvanima i drveni put do ulaza u susedni Beograd.

Iz Zemuna 18. veka, ka obližnjem selu gledala je istoimena, Bežanijska kapija, dok bi na dunavskoj strani stajala druga, koja je nosila ime „Kod riblje pijace" , i ona je slovila za najveću. Hroničari beleže i ostalih osam ulaza u grad, neretko ih nazivajući „kapijama", mada doživljaj njihove veličine valja prilagoditi onom vremenu i omalenom Zemunu o kojem pričamo.

Ovi nazivi još jedom potvrđuju upućenost ondašnjeg Zemuna ka Dunavu, najvećoj trgovačkoj magistrali ondašnje Evrope.

Otud potiče ideja Građevinske direkcije Srbije da podigne novo naselje na Gornjem gradu, koje će poneti ime "Zemunske kapije" - po ulazima u grad starim stotinama, pa i hiljadama godina. Ako se setimo da su još Rimljani ovde imali svoj Taurunum, a da je njegovim centralnim delom dominirao "kastrum" - vojno utvrđenje, takođe orijentisan prema stranama sveta i sa četiri kapije, onda je simbolika više nego prepoznatljiva.

Na mestu kasarne "Aleksa Dundić", a nekadašnje Konjičke škole, uskoro će zablistati nove, moderne, višespratnice, o kojima naši preci nisu ništa ni slutili. Ne bi im puno značile odrednice da je aerodrom lako dostupan, da naselje izlazi na sve važne puteve sa kojima je spojen Beograd, a da su Dunav, pa i njegova snaga i mir lako dostupni kroz laganu šetnju.

Sve što treba ispunjenom životu savremenog čoveka je osmišnjeno na jednom mestu - u "Zemunskim kapijama".