BADŽIN SIN U PLJAČKE IŠAO MASKIRAN KAO MUMIJA

Vojislav Stojičić koristio je specijalan alat za PVC stolariju, ali i sredstvo za dezinfekciju, kojim je uklanjao sve tragove

Vojislav Stojičić (38), sin ubijenog policijskog generala Radovana Stojičića Badže, u pljačke je, kako veruje policija, išao maskiran od glave do pete, strogo vodeći računa da za sobom ne ostavi nijedan dokaz koji bi policiju mogao da dovede do njega. Međutim, tokom pljačke vile Saše Popovića, vlasnika „Grand produkcije“, desila mu se fatalna greška za njim je ostao jedan DNK trag, na osnovu kojeg je i uhapšen.

„Mlađi Stojičić je u pljačke išao detaljno pripremljen, maskiran tako da mu se bukvalno vide samo oči. Celo telo mu je bilo potpuno prekriveno specijalnom tkaninom, što ukazuje na to da je strogo vodio računa da za njim ne ostane nijedan DNK trag koji bi mogao da ga otkrije. Posle svake pljačke koristio je skupoceno uvozno sredstvo za dezinfekciju kojim bi očistio svaki milimetar prostora u kojem se nalazio, a imao je i specijalne alate za obijanje aluminijumske i PVC stolarije koje je nabavio u inostranstvu. Vojislav je neko vreme proveo u inostranstvu, gde je očigledno bio u društvu profesionalnih pljačkaša, od kojih je naučio mnoge savremene tajne zanata“, kaže za „Ekspres“ izvor uključen u istragu koja se vodi protiv Stojičića.

Zbog tehnike pljačkanja, mlađi Stojičić se smatra jednim od najvisprenijih pljačkaša u prestonici Srbije, a pokazao se i kao veoma fizički spreman.

UPAD U PENTHAUS

Upravo takva pljačkaška tehnika policiju navodi na mišljenje da je mlađi Stojičić odgovoran za još nekoliko upada u kuće i stanove u elitnim beogradskim naseljima posle kojih nije ostajao nijedan trag koji bi policija mogla da koristi kao dokaz. Sve je bilo čisto.
„Sumnjamo da Stojičić stoji iza nekoliko pljački, od kojih je jedna izvedena kao po filmskom scenariju. Pljačkaš je upao u penthaus jednog poznatog beogradskog hirurga i njegove supruge na Vračaru, koji pritom ima i obezbeđenje. Uspeo je da izvede ono što bi pošlo za rukom samo vrhunski utreniranim akrobatama. Bukvalno se uzverao preko terasa susedne zgrade, preskočio ambis od nekoliko metara i preko balkona upao u stan. I u ovom stanu pljačkaš je pronašao sef, ali je interesantno da ga nije otvarao, već je ceo sef izvalio iz zida. Zatim je sef bacio s terase u unutrašnje dvorište zgrade, gde ga je verovatno čekao saučesnik. Komšije su policiji na uviđaju rekle samo da su čule tresak, da je nešto teško palo, ali da niko nije video o čemu se radi i da niko nije mogao ni da pretpostavi da je u pitanju pljačka“, kaže izvor „Ekspresa“.

On navodi da je po sličnom scenariju izvedena i pljačka u kući vlasnika jedne od uspešnijih srpskih kompanija, ali o krađi nije želeo da priča u medijima.

U oba ova slučaja za pljačkašem nije ostao nijedan trag, a koliko je mlađi Stojičić vodio računa o maskiranju, govori i njegova samouverena odbrana na saslušanju pred tužiocem posle hapšenja. Potpuno siguran u svoje sposobnosti maskiranja i dezinfekciju opljačkanog prostora, rekao je: „Što se tiče DNK profila koji je navodno nađen na ključu ormarića za satove Saše Popovića, smatram da mi je podmetnut. Nemoguće je da ni na jednom predmetu u kući, kao što je to navedeno u zapisniku policije, nije pronađen još neki trag.

Zato i tvrdim da 8. marta nisam izvršio krađu“, rekao je Stojičić.

I u vili Popovića mlađi Stojičić nije obijao sef i iz njega krao dragocenosti, već je ukrao ceo sef.
„Za krađu čitavog sefa takođe je potrebno biti umetnik. Tu tehniku zna malo pljačkaša. Stojičić je očigledno prošao dobru praksu“, ocenjuje naš sagovornik.

NAKIT I SATOVI

Prema krivičnoj prijavi, Stojičić se tereti da je 8. marta između 19.30 i 21.15 na Bežanijskoj kosi preskočio ozidanu ogradu visine dva metra i ušao u kuću Saše i Suzane Popović, i to na ulazna vrata, koja su bila otključana. U kući tada nije bilo nikoga, a Stojičić je izvršio premetačinu spavaće sobe, gde je iz ormara ukrao metalni sef u kojem su se nalazili zlatni nakit, brilijanti, dokumenta i pištolj marke „crvena zastava“ s tri kutije metaka, kao i oružani list na ime Suzane Popović. Iz garderobera u spavaćoj sobi Stojičić je odneo osam muških skupocenih satova i jedan ženski sat. Ukupna vrednost ukradenih dragocenosti procenjena je na oko 100.000 evra.

U vreme pljačke Saša i Suzana Popović nalazili su se u Opatiji, gde imaju nekretnine. Pljačka je odmah okarakterisana kao delo profesionalaca, a inspektori nisu našli znakove nasilnog upada u kuću, odnosno obijanja. Upravo zbog ovih detalja, kao i činjenice da kuća nije bila zaključana, policija ne isključuje mogućnost da je Stojičić imao insajdera na vezi koji mu je dojavio da Popovići nisu u zemlji.

Policija je sigurna i da je Stojičić u ovoj pljački imao pomagača, ali dokaza koji bi doveli do njegove identifikacije i hapšenja za sada nema. U policijskom dosijeu Stojičić se ranije dovodio u vezu s Dragijem Mugošom (58), s kojim je bio hapšen 2010. godine, i to samo sat vremena nakon što su zajedno pokušali da opljačkaju kuću u Užičkoj ulici broj 19, odakle nisu ništa odneli. Kuća je, naime, već bila na meti pljačkaša tri godine ranije, pa vlasnica kuće koja živi u Americi novac i dragocenosti više nije čuvala unutra. Pokušaj pljačke primetio je njen sin, koji je zatekao obijena vrata i odmah alarmirao policiju. U tom momentu policiji nije trebalo mnogo vremena za reakciju jer je prethodno veče primećeno sumnjivo kretanje jednog vozila. Potraga je rezultirala brzim hapšenjem dvojice osumnjičenih, Stojičića i Mugoše, a zatim i Mugošine supruge Dubravke, koja je prema sumnjama policije deo ukradenih stvari odnela u stan svoje majke, a zatim ih, kada je čula za hapšenje, prebacila kod rođaka Zdravka Mugoše u Zemun. Upravo u tom stanu policija je pronašla veći deo ukradenih predmeta: satove, freske, srebrno posuđe, tepihe, staze, kao i dva ukradena pištolja, dok je kod uhapšenih Stojičića i Mugoše nađena manja količina kokaina i marihuane.

Tužilaštvo je tada planiralo da ovaj dvojac optuži za 23 provale, ali su obojica nekoliko meseci posle hapšenja priznala krivicu i nagodila se s Prvim osnovnim tužilaštvom. Po tom sporazumu Stojičić je priznao jedan pokušaj teške krađe i neovlašćeno držanje droge, za šta je osuđen na godinu i po dana robije. Mugoša je po sporazumu priznao više provala i osuđen je na četiri godine robije i novčanu kaznu od 60.000 dinara.
„Stojičić je i posle zatvora ostao u dobrim odnosima s Mugošom, ali za sada nema dokaza da je upravo stari partner pomogao Stojičiću u pljački vile Popovića. Sigurno je samo da je Stojičić imao saučesnika, ali koga, još nije poznato“, kaže naš sagovornik.

I pre ove presude Stojičić je imao dosije, gde stoji da je bio pod uslovnom kaznom 2002. godine zbog nelegalnog posedovanja pištolja CZ 99 i okvira sa 14 metaka...

„OSVETA MOM OCU"

Istraga pljačke kuće Saše Popovića trajala je pet meseci, a mlađi Stojičić uhapšen je na ulici u Beogradu 16. avgusta, i to nakon što je policija locirala štek-stan u kojem se krio. Patrola ga je sačekala na ulici, a kada je video policijski automobil, Stojičić se odmah dao u beg. Međutim, nakon kraće potere policajci su ga sustigli i uhapsili. Iako se tada opirao, posle privođenja na saslušanje u Treće osnovno tužilaštvo ušao je sa osmehom, a zatim je u kancelariji postupajućeg tužioca priredio pravi šou. Ne samo da je očekivano negirao pljačku vile direktora „Granda" već je policiju optužio da mu je smestila hapšenje kako bi se osvetila njegovom ocu, ubijenom policijskom generalu.

„Smatram da mi je policija sto odsto namestila hapšenje. Mene prati očeva prošlost, ali ne znam zašto je policija targetirala baš mene kad imam mnogo prijatelja u policiji. Oni su mi i preneli da sam pod nadzorom i opservacijom pripadnika MUP-a već dve godine. Znam i da je Popović posle pljačke digao veliku frku u policiji, ali je meni policija u poslednje dve godine četiri puta pretresala stan i nikada nije pronašla ništa što ima veze s kriminalom", rekao je Stojičić na saslušanju.

Tužilaštvo je na osnovu dokaza donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv Stojičića kojom se on tereti za krivično delo teška krađa, za šta je zaprećena kazna od dve do 10 godina zatvora. Stojičiću je određen pritvor do 30 dana zbog opasnosti da bi u kratkom roku mogao da ponovi krivično delo imajući u vidu da je i ranije osuđivan.

Popović: Ne poznajem momka
Saša Popović, direktor „Granda", koji u ovom slučaju ima status oštećenog, odmah posle hapšenja Stojičića dao je iskaz u beogradskoj policiji. On je rekao da ne poznaje Stojičića, da mu ovaj nikada nije bio gost u kući i da ne zna da li bi on mogao biti lopov koji mu je oteo dragocenosti.
Interesantno je da je 2010. posle hapšenja Stojičića policija sumnjala da je na njegovoj meti bila i vila fudbalske legende Nenada Bjekovića. Bjeković je tada za medije rekao da ne bi voleo da policija utvrdi da ga je pokrao sin Radovana Stojičića Badže.
„Bilo bi žalosno da mi je u kuću provalio Badžin sin. Njegov pokojni otac i ja smo bili veliki prijatelji, viđali smo se skoro svakog dana. Vojkana znam od malih nogu, ali ga nisam video otkako mu je otac ubijen", rekao je tada Bjeković.

Ubistvo i presuda za šverc cigareta
General Radovan Stojičić Badža, načelnik Resora javne bezbednosti i pomoćnik ministra policije, ubijen je u aprilu 1997. godine u restoranu „Mamma mia" u Resavskoj ulici u Beogradu, a svedok brutalne likvidacije bio je upravo njegov sin Vojislav. Tada maloletni Vojislav u javnosti je bio poznat po druženju s Markom Miloševićem, sinom predsednika Slobodana Miloševića.
Ubistvo policijskog generala nikada nije rasvetljeno, a dovodilo se u vezu s borbom za prevlast u švercu cigareta. Istraga koja je godinama kasnije usledila dovela je 2016. godine do presude Apelacionog suda u kojoj je Badža označen kao vođa švercerske grupe zajedno sa svojim bratom Sinišom Stojičićem. Siniša, Vojkanov stric, tom presudom je osuđen na četiri i po godine robije.

Prvi mrak za početak pljačke
Na meti Vojkana Stojičića i Dragija Mugoše 2010. godine bile su isključivo vile na Dedinju i Senjaku, u koje su provaljivali u popodnevnim satima, kad padne prvi mrak. Do ovih elitnih naselja dolazili su s dva automobila, „mercedesom SLK" i „reno kliom", a zatim su obilazili kuće i proveravali u kojima nije upaljeno svetlo. Kada bi se uverili da u kući nema nikoga, izlazili su iz automobila i pešice dolazili do zadnje strane dvorišta, gde su preskakali ogradu, a zatim šrafcigerom ili pajserom obijali vrata terasa ili prozore i tako ulazili unutra. Prema tadašnjem saopštenju policije, krali su novac, zlatni i srebrni nakit, oružje, satove i ostale dragocenosti. Policija je tada sumnjala da ovaj tandem stoji iza pljačke vile atašea kuvajtske ambasade Salima Nadera Alhajerija, zatim francuskog državljanina, tadašnjeg direktora „Somboleda" Filoha Patricija Renea i menadžera „NIS petrola" Jurija Viktoroviča Masijanskog, državljanina Rusije, ali i iza pljački vila naših državljana Vladimira Todorovića, sina vlasnika modne konfekcije „Todor", Nenada Bjekovića, Andrije Draškovića, Ivice Divca, Dušana Stupara...