CRNO TRŽIŠTE DIVLJIH ŽIVOTINJA: I zveri kradu, zar ne?

Kriminalci koji trguju divljim životinjama godišnje obrnu oko 23 milijarde dolara. Kao i kod svake mafije, u poslove su uključeni i korumpirani političari širom Azije i Afrike

Ako ste se ikad zapitali zašto neko poput Miroslava - Mikija Kuraka, bivšeg pripadnika DB-a optuženog za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, naprasno ode u Afriku da lovi tigrove, znajte da mu ljubav prema safariju nije jedini motiv. Na crnom tržištu divljih životinja godišnje se obrne i do 23 milijarde dolara, a najčešća „roba" su im tigrovi, kao i slonovi i nosorozi!

Kinezi najbolji kupci
Kupovina retkih i ugroženih vrsta je za neke stvar prestiža i zabave, a neki je koriste kao lek. Zbog toga trgovina životinjama predstavlja četvrti najunosniji kriminal, posle prodaje droge, ljudi i oružja. Ali, za razliku od ovih grana mafijaške industrije, međunarodni pravni okvir po pitanju životinja pokazao se kao nedovoljno efikasan. Rezultati desetogodišnje istrage do kojih je došao ugledni britanski „Gardijan" pokazali su da su u krijumčarenje ugroženih divljih životinja, pored lovaca i dilera, uključeni i političari. Pominju se korumpirani zvaničnici na najvišem nivou jedne azijske zemlje.
Doskora je međunarodna pažnja bila usmerena gotovo isključivo na čoveka po imenu Vikai Keosavang iz Laosa, za koga se pretpostavljalo da je Pablo Eskobar trgovine divljim životinjama. Međutim, prema podacima „Gardijana" i organizacije za borbu protiv ilegalne trgovine „Frilend", osumnjičeni su identifikovani na nekoliko kontinenata. Iz Južne Afrike i Kenije se brodovima ili avionima krijumčare divlje životinje u Tajland ili Vijetnam, a konačno odredište im je kinesko tržište, gde prodavci mogu dobiti i do deset puta veću cenu. U tom lancu kao glavni akteri označena su braća Bak iz Vijetnama. „Frilend" je, koristeći policijska dokumenta i intervjue, kao i snimke sigurnosnih kamera i izveštaje o tokovima novca u bankama, zaključio da su Bakovi dramatično povećali obim posla u protekle tri godine. Oni svoje prljave poslove obavljaju diskretno, iz tajlandskog grada na granici s Laosom. Smešteni su u Nakhon Phanom, ruralnoj oblasti na tajlandskoj strani reke Mekong. Iako ih lokalno stanovništvo poznaje po švercu vozilima, oni imaju i legalne poslove kao što su upravljanje poljoprivrednim i šumskim gazdinstvima, prodaja građevinskog materijala i električne opreme... Tamo ne drže životinje, ali su ih odali brojni kavezi s metalnim šipkama.

Iz Južne Afrike i Kenije se brodovima ili avionima krijumčare divlje životinje u Tajland ili Vijetnam, a konačno odredište im je kinesko tržište, gde prodavci mogu dobiti i do deset puta veću cenu

Pošto se u ovom jezivom biznisu radi o desetinama hiljada ubijenih ili osakaćenih životinja, mnogim vrstama preti izumiranje. Recimo, danas postoji samo 30.000 nosoroga, dok ih je pre 40 godina bilo 20 puta više. Svake godine lovokradice ubiju bar hiljadu jedinki. I slonovi su pred istrebljenjem jer njihove kljove imaju različite primene. Ostalo ih je ukupno 20.000. Tigrovi, kojih trenutno u divljini ima svega 3.500, takođe su u neposrednoj opasnosti. Nisu samo ti gorostasi ugroženi. I nekoliko retkih vrsta kornjača, pitona, antilopa i ptica na korak su od nestanka.

Makaki majmuni s Horgoša
Nehumani uslovi transporta retkih i ugroženih vrsta pokazuju na šta su sve krijumčari spremni kako bi došli do milionske zarade. Nažalost, u tome ni naša zemlja nije izuzetak. Naši carinici kažu da je Srbija najčešće samo tranzitna tačka na putu između Afrike i Azije i država Zapadne Evrope.
- Krijumčare se uglavnom sitnije jedinke, to jest jedinke koje je lako sakriti u prtljag. Kao zanimljiv primer ističe se onaj na graničnom prelazu Horgoš, kada je naš državljanin u prtljažniku vozila ispod ličnih stvari pokušao da prokrijumčari šest makaki majmuna u plastičnoj gajbici. Cena jedne jedinke makaki majmuna dostiže i do 3.000 evra - izjavio je nedavno Aleksandar Andrejić iz Uprave carine za RTS.