DNEVNIK ROBIJAŠA: Sveli su me na razumnu meru - od kneževine Topole do kneževine Ravne Gore

Pre neki dan zavlada Zabelom dosada, niti možeš u bazen, hladnjikavo, ni u teretanu na otvorenom, opet hladnjikavo, jebiga, šta ćemo, Žile Konj predloži "hajde da se igramo fakulteta", kaže, "ja nikad nisam ni ušao tamo, a voleo bih da vidim kako izgleda predavanje." Mene jednoglasno izabraše za vanrednog profesora, a prema Žiletovoj želji, kenjao sam o politici pozivajući se na neke istorijske činjenice. Okupismo se na otvorenom, ko stari Grci, jebote, kažem, "ova Zabela je naša agora!" Gledaju me belo, nikad čuli, ja nastavim, "drage kolege, za sport je možda hladnjikavo, ali za znanje nije."
Dakle, predavanje na temu kosovski Srbi ulaze u vladu sa optuženim za ratne zločine Ramušem Haradinajem.
"Drage kolege, svedoci smo odluke kosovskih Srba da sa Haradinajem prave vlade. To je možda i najmudrija politička odluka do sada. Srpska opozicija se sa tim ne slaže i ona bi, da može, i sa Legijom i sa zemunskim klanom ušla u koaliciju da ruši Vučića. Opoziciji sada smeta Haradinaj, a nije im smetalo kad su 2001. pušteni teroristi šiptarski iz srpskih zatvora, njih stotine... Na nekada najvećeg vođu srpske opozicije Vuka Draškovića bila su dva napada u vreme Miloševića, Ibarska i atentat u Budvi. Srpski sudovi utvrdili su da su ga napali Legija i "zemunci", koji su posle prevrata 5. oktobra postali deo nove demokratske vlasti, i tom istom Vuku koju godinu kasnije nije bilo mrsko da uđe u vladu sa istim tim koji su uz pomoć Legije i "zemunaca" stigli na vlast. Da naš kolega Legija danas ima 20 posto podrške u narodu, gospoda opozicionari Šule, Janković, Jeremić sa njim bi sklopili koaliciju da ruše Vučića. Srbi u vladi sa Haradinajem doskočili su najvećem političkom master majndu Kosova Ademu Demaćiju. On je politički otac Aljbina Kurtija. Adem Demaći, doktor nauka, proveo je 26 godina u srpskim zatvorima kao politički zatvorenik. Stvorio je Hašima Tačija i UČK, bio je njeno političko krilo, a potom napravio i albansku nacionalnu armiju, naravno ilegalno. Kurtija je posle postavio za vođu ANA, u onda ga je proizveo u političara. Dakle, Kurtijev Pokret za opredeljenje je političko krilo albanske nacionalne armije. Oni sa Srbima ne žele ništa, ne žele nijednog Srbina, oni žele da Kosovo i Albanija budu jedna država. Haradinaj ne zagovara ujedinjenje sa Albancima, hoće Srbe u vladi, imaćemo tri ministra i dva potpredsednika, i kad Srbi neće da glasaju, Šiptari imaju parlamentarnu krizu, opstrukcija rada parlamenta, nove izbore. Dakle, Srbi mogu ili da uđu u rat za Kosovo ili ovako politički da se bore. Mi Srbi danas počinjemo na Kosovu istu onu borbu kojom su oni u vreme Jugoslavije otpočeli borbu protiv nas. Danas je u Gračanici najveći priraštaj, srpske porodice imaju najmanje četvoro, petoro dece... Kad Šiptara bude dva miliona, a nas milion ili bar jedna trećina, onda će se mnogo toga promeniti. Jer šta znače crkve i manastiri naroda. Pa nije Gračanica građena samo za popove i monahe... I sad dolazimo do jedne neverovatne istine - da su politički disidenti iz vremena komunizma u poslednjih 20 godina ostvarili ideje zbog kojih su robijali. Kad kažem disidenti, ne mislim na one salonske, nego na ljude koji su bili u zatvorima. Franjo Tuđman - disident, osuđen 1972. na dve godine zatvora u Lepoglavi zbog hrvatskog nacionalizma, pušten nakon devet meseci.

Zatim 1981. godine osuđen zbog intervjua švedskoj televiziji na tri godine. Odležao jednu. Stvorio nezavisnu Hrvatsku. U njoj Srbina jedva svećom danas možeš naći. Alija Izetbegović - komunisti ga osudili na tri godine zatvora zbog promocije mržnje u komunističkom društvu, a kao autora "Islamske deklaracije" 1983. godine osuđuju ga na 14 godina zatvora u Foči. Nakon odsluženih nepunih šest izlazi na slobodu. Stvorio muslimanima federaciju BiH. Srbi u Sarajevu su danas na nivou statističke greške, ima ih najviše tri hiljade, a uoči rata 132.000. Vojislav Šešelj - osuđen prvobitno na osam godina zbog delovanja sa anarholiberalističkih i nacionalističkih pozicija čime je počinio krivično delo kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenja. Odležao nekoliko godina, od toga šest meseci u samici. On jedini nije ostvario snove, Karlobag - Virovitica - Ogulin, ali kada je "delovao" Hrvata više nije bilo. Adem Demaći - 26 godina proveo na robiji kao politički zatvorenik. Dakle, da poentiram, zajednički imenitelj im je to što su svi bili na robiji.
Studenti me gledaju zadivljeno.
Drage kolege, ima li da je nešto ostalo nejasno, pitam.
Javi se Žile Konj:
"Profesore, pa i vi ste neka vrsta političkog robijaša, imate političke ambicije, ali nejasno za šta se vi borite?"
Au, jebote, pa Žile Konj ima mozga, pomislih.
"Eto, dragi kolega, ja sam na robiji, politički sam zatvorenik, i imam političke ambicije, i jedino mi je ostalo da od Topole napravim kneževinu. Da pevam od kneževine Topole do kneževine Ravne Gore."