EKSPRES BIZAR: MISTERIOZNA OTMICA I SKOK IZ AVIONA

Šta se desilo sa Denom Kuperom, muškarcem koji je oteo putnički avion, uzeo 200.000 dolara, a onda skočio iz letelice s padobranom i nestao bez traga

Prohladnog 24. novembra daleke 1971. godine muškarac sa inicijalima D. B. ukrcao se u „boing 727" na aerodromu u Portlandu. Ničim nije privlačio pažnju bilo kog od ostalih putnika koji su leteli prvom ili ekonomskom klasom. Bio je elegantno obučen, u odelu, nosio je tamne naočare i veoma opušteno se spustio u kožno putničko sedište u prvoj klasi. Reklo bi se da će let biti sasvim uobičajen, bez nekih potresa, ali tada još niko nije slutio da sledi prava drama na nebu iznad SAD.

Pošto se avion odlepio od piste, a crvena lampica isključila kao znak da putnici mogu otkopčati sigurnosne pojaseve, ništa nije odavalo utisak da će uskoro započeti drama na putu za Sijetl. Dok su stjuardese delile obroke i piće, nekih desetak minuta po poletanju, misteriozni putnik u odelu sa sunčanim naočarima, umesto odgovora na pitanje da li želi nešto da popije, stjuardesi Florens Šafner predao je papirić s porukom „ovo je otmica" i upozorenjem da se u njegovoj aktn-tašni nalazi bomba.

Usledio je prvo začuđeni pogled stjuardese Florens, a onda i šok kada je shvatila da se fino obučeni gospodin nimalo ne šali. Zamolio je stjuardesu tihim glasom da ga otprati do pilotske kabine kako bi svoje uslove vezane za otmicu aviona saopštio glavnom pilotu.

Florens Šafner je istražiteljima kasnije ispričala da je otmičar, koji će se predstaviti kao Den Kuper, bio veoma smiren i učtiv, i da je pre nego što će joj predati papirić s porukom komentarisao predeo iznad kojeg je avion leteo te da je odavao utisak da poznaje taj teren.

Kada je ušao u pilotsku kabinu, vođi leta je ponovio da je upravo oteo avion i da ima zahteve, kao i da kontrolu leta treba da obavesti o otmici i zahtevima jer će u protivnom aktivirati bombu u torbi i razneti letelicu.

Kuperovi zahtevi kako ne bi digao letelicu u vazduh bili su sledeći: dvesta hiljada dolara u kešu (danas bi to bilo oko 1,2 miliona dolara), četiri padobrana, i to dva glavna i dva rezervna, kao i to da cisterna s kerozinom čeka na aerodromu u Sijetlu po sletanju aviona kako bi gorivo bilo dopunjeno pre daljih instrukcija o nastavku leta.

Platio piće pa oteo avion

Od stjuardese je zatražio burbon, koji mu je ona i donela, a on je potom izvadio novčanik i platio ga, te pokušao da stjuardesi da bakšiš. Takođe, Kuper je pitao osoblje treba li da traži za njih neku dodatnu hranu uz novac i padobrane. Dobio je odrečan odgovor.

Pilot je obavestio nadležne o otmici, kao i da će avion sleteti na aerodrom u Sijetlu te da su vlasti odobrile njegov zahtev. Posle sletanja „boinga 727", letelica je momentalno bila opkoljena jakim policijskim snagama. Očekivalo se svakog trenutka da počnu pregovori iako je Kuperu preko radio-veze ponovljeno da će njegovi zahtevi biti ispunjeni. Tražio je da neko od aerodromskih radnika dostavi padobrane i pare u avion. Onog trenutka kada je dobio šta je tražio, Kuper je odlučio da pusti sve putnike i posadu, osim pilota, kopilota i veziste koji su ostali u letelici.

Kad je letelica bila dopunjena gorivom, Kuper je naredio pilotu da upali motore i ponovo poleti. Avion se opet odlepio od piste i oni su poleteli. Kad je avion dostigao željenu visinu, Kuper je pilotu saopštio da letelicu okrene ka jugoistoku i usmeri ga ka Meksiko Sitiju, ali da avion uspori što više može jer brzina ne sme da pređe 185 kilometara na čas, kao i da se spusti na visinu od 3.000 metara. Naime, on je želeo da letelica nastavi let u režimu za sletanje, odnosno da točkovi budu spušteni. Piloti su bez pogovora poslušali otmičara i njegove neobične zahteve. Pokušali su s njim da započnu razgovor, ali to im nije pošlo za rukom. Kad su shvatili da dosuto gorivo nije dovoljno za nastavak puta, od kontrole leta su dobili naređenje da slete na aerodrom u Rinu, Nevada, u postojećem režimu leta.

Posle nekih deset minuta, Kuper je iznenada ustao, uzeo torbu, a onda izašao i zaključao vrata pilotske kabine, na sebe stavio padobran, otvorio vrata letelice i skočio.

Piloti su primetili šta se dešava i odmah obavestili kontrolu leta da je otmičar s torbom iskočio i da se padobran otvorio, kao i da se verovatno Kuper spustio nedaleko od veštačkog jezera Mervin. Jake snage lokalne policije uputile su se ka mestu navodnog spuštanja padobranca, ali nisu pronašle ni u bližoj ni u široj okolini tragove spuštanja, a još manje ostavljen ili sakriven padobran. Misteriju je zakomplikovalo i to što je posada aviona videla otvaranje padobrana, a posade letelica koje su letele paralelno ili u blizini otetog aviona nisu primetile ništa. Bilo je čak nagađanja da se padobran uopšte nije otvorio, već da je otmičar poginuo prilikom iskakanja.

FBI je saslušao sve putnike, posadu i pilote aviona, a uprkos tome što osumnjičeni pod imenom Den Kuper nije pronađen, odlučili su da na osnovu foto-robota za njim raspišu poternicu...

Inače novac koji je predat Kuperu bio je obeležen, ali i njemu se izgubio svaki trag sve dok osam godina kasnije nije usledilo iznenađenje. Osmogodišnji dečak Brajan Inigram je šetajući psa naišao na nekoliko novčanica od po 100 dolara blizu obale reke Kolumbija, 32 kilometra od grada Arijela. Prašina se ponovo podigla pošto je utvrđeno da je reč o dolarima koji su predati Kuperu da oslobodi putnike. Međutim, to je bio jedan jedini put da su se te novčanice pojavile u javnosti.

Epilog

FBI je posle 45 godina okončao potragu za Denom Kuperom, koji nikad nije pronađen, niti je utvrđen njegov pravi identitet. Ostatak obeleženih novčanica do dana današnjeg nije viđen nigde u svetu. Slučaj Dena Kupera inspirisao je još četiri osobe na slično delo, ali nijedna nije uspela da ponovi otmicu. Jedini napredak ostvaren je u konstruisanju letelica - vrata tokom leta više ne mogu ni na koji način da se otvore, a ugrađena je i špijunka na vrata kokpita.