HUDINI SRPSKE PREVARE

Zbog Veselina – Veska Mujovića mnogi su ostali bez novca, ugleda, karijere. Zaradio je milione, ali je posle svake istrage puštan iz pritvora. I sada, iz kućnog pritvora, odgovara za prevaru supruge Katice Mujović

Svako ko je samo čuo gradske priče o dotičnom prevarantu, a nekmoli oni koji su ga upoznali ili ne daj bože sarađivali s njim, pogodiće iz prve da je takav kompliment od Brana Mićunovića mogao da dobije samo jedan čovek, Podgoričanin Veselin - Vesko Mujović.

O okolnostima pod kojima je Brano izgovorio tu rečenicu biće reči do kraja teksta, jer je za opis čuvenog Veska Mujovića najbolje početi priču iz početka. I od Srbije, u kojoj je dve godine uživao zaštićeni status „registrovanog saradnika" policije. Status koji se daje doušnicima iz podzemlja, onima koji policiju u toj saradnji treba da dovedu do krupne ribe. U slučaju Mujovića, to je bilo organizovanje predaje najkrupnije ribe, odnosno tada najtraženijeg narko-bosa Darka Šarića.

Ali da krenemo redom, jednu po jednu radnju, iako će se sve opisane prevare preplitati jedna o drugu do konačnog Mujovićevog raskrinkavanja i hapšenja.

U Srbiju je došao 2012, i to zahvaljujući svom tadašnjem prijatelju Goranu Radosavljeviću Guriju, penzionisanom generalu policije.

One koji bi sad bacili anatemu na Gurija kao najvećeg krivca za sve Mujovićeve prevare u Srbiji, moramo da razočaramo. I Guri je, uprkos zavidnom policijskom iskustvu, naseo na Mujovićev imidž, a iz prijateljstva s njim izašao je kratak za 5.000 evra. Toliko je, naime, Guri pozajmio Mujoviću i te novce nikad nije dobio nazad. Mnoge je Mujović koštao i daleko više. Novaca, ali i ugleda i karijere.

Guri je Mujovića po dolasku u Srbiju 2012. godine odveo direktno u epicentar najvažnijih dešavanja u Srbiji, u zgradu MUP-a, u kancelariju načelnika UKP-a Rodoljuba Milovića.

Rat u policiji

U to vreme, Ivica Dačić je s mesta ministra policije posle izbora prešao u premijerski kabinet. U MUP-u je ostao direktor policije Milorad Veljović i s njim načelnici raznih odeljenja, službi, specijalnih jedinica, koji su između sebe vodili stalni rat. Taj rat ključao je do tačke u kojoj se čekalo samo ko će koga prvi uhapsiti.

Upravo takvu situaciju je iskoristio Mujović pa je Miloviću prodao lažnu priču kako mu je jedan od načelnika uzeo 5.000 evra kako bi mu ćerku, pravnicu, zaposlio u policiji. Čak je na fotografiji „prepoznao" načelnika koji mu je uzeo novac. Povod tog sastanka bilo je to što je Mujović u stvari prvo optužio baš Milovića kao osobu koja mu je uzela novac za zapošljavanje ćerke, da bi kod njega u kancelariji rekao: „A ne, vas ne poznajem. Niste vi taj koji mi je uzeo novac za ćerku."
Sve ostalo je istorija, koja će se još dugo prepričavati u srpskoj policiji.

Mujović, po naređenju Milovića, istog dana dobija policijsko obezbeđenje, dvojicu pripadnika UKP-a, koji su stalno s njim, policijski „audi" sa blinkerima i rotacijom. Ali i povlašćen status kao registrovani saradnik policije.

Sasvim dovoljno za Mujovićev plan osvajanja Beograda.

Crnogorac u srpskoj prestonici s policijskim automobilom i obezbeđenjem. Blinkeri su stalno bili uključeni. Za par dana ceo grad je o njemu pričao kao o osobi koja nogom otvara sva vrata u policiji.

Prva žrtva Mujovića kao registrovanog saradnika policije bio je čuveni beogradski doktor B.T., specijalista opšte hirurgije, protiv koga je SBPOK u to vreme pokrenuo pretkrivični postupak zbog nekih nezakonitosti u izgradnji bolnice u unutrašnjosti Srbije. Mujović se kod doktora pojavio kao spasilac.

- Mujović se sa doktorom sastao dva, tri puta. Uvek je s njim sedeo sam za stolom tako da policajci koji su bili angažovani u njegovom obezbeđenju ne bi mogli da čuju o čemu pričaju. Naravno, njima je, kao i ostalima iz svog okruženja, servirao priču da mu doktor odranije duguje 100.000 evra, da se zato sastaje s njim, da pokušava da izvuče od njega koliko može jer doktor sad nema para. Doktoru je, međutim, pričao da se protiv njega vodi ozbiljna istraga, da su dokazi prikupljeni, da policija planira njegovo hapšenje, a onda mu je obećavao da će tu istragu stopirati, da ga niko neće hapsiti, ali da to košta jer je mnogo koverata u igri. Tako je od doktora u dva, tri navrata uzeo po 100.000 evra.

Oni koji su imali priliku da izokola nadgledaju ove sastanke kažu da je doktor izgledao toliko očajno i slomljeno da bi svako dobronameran poželeo da mu da novac koji duguje Mujoviću. Samo da okonča agoniju.

Sledeći na meti Mujovića bili su vlasnici jedne čuvene beogradske prehrambeno-poljoprivredne kompanije koja važi za jednog od najvećih srpskih izvoznika, a koja se našla pod policijskom istragom zbog određenih sumnji u privredni kriminal.

I kod njih se Mujović pojavio kao spasilac, ali nikada nije otkriveno da li je i koliko novca uzeo od vlasnika kompanije.

- Kao iskusni prevarant, Mujović je znao koje žrtve da bira. To su isključivo bili ljudi pod istragom, kojima je mogao da obeća da neće biti procesuirani, i koji, naravno, nisu mogli da ga prijave policiji za uzimanje mita, jer su i oni kao davaoci mita bili u ozbiljnom krivičnom delu. Njemu je bilo lako poverovati. Vrlo je harizmatičan, inteligentan - kaže za „Ekspres" jedan od bliskih poznavalaca Mujovićevog dela.

Uz policijsko obezbeđenje i službeni automobil, cela njegova priča bila je pokrivena. Sve kockice složene do perfekcije.

Opširniji tekst možete pročitati u najnovijem izdanju Ekspresa, koje se od petka nalazi u prodaji