KO JE OVDE PEDER: Zašto treba da nas zabrinu brutalni napadi na trans osobe u Beogradu

Tri brutalna napada u centru Beograda na tri transrodne osobe. Policija nije reagovala na adekvatan način

Za tri nedelje, u Beogradu su se dogodila tri brutalna napada na transrodne osobe, od toga dva u najstrožem centru srpske prestonice. Slučajno ili ne, sva tri napada izvršena su uoči Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije (IDAHOT), koji se obeležava 17. maja.
Napadi su prijavljeni policiji, međutim, Udruženje građana „Egal", kojem su se žrtve takođe obratile, navelo je da su radnici policije imali propuste, da pojedini taksisti nisu hteli da prevoze žrtve, a vlasnici ugostiteljskih objekata čiji su gosti učestvovali u jednom napadu nisu učinili ništa da zaštite žrtve.
Krenimo redom. Prvi napad dogodio se 29. aprila rano ujutru, kada su trans osobi Leoni po izlasku iz jednog noćnog kluba nanete teške povrede. Policija je identifikovala trojicu od petorice napadača. Od te trojice, dvojica su maloletnici, i policija je protiv dvojice podnela krivične prijave. Takođe, pokrenut je postupak interne kontrole MUP Srbije protiv policajca koji se neprofesionalno odnosio prema žrtvi u trenutku kada je prijavljivala slučaj, a „Egal" je podneo i krivičnu prijavu protiv NN taksiste zbog sumnje da je izvršio krivično delo nepružanje pomoći, kao i krivično delo povreda ravnopravnosti jer je odbio da odveze Leonu s mesta napada.
Mučna scena u centru Beograda. Leona izlazi iz kluba, presreću je dvojica momaka od oko 25 godina i psuju: „Sad ću da j**em trandži majku! Gde si bila, pi*ko? Kuda si krenula?"
Guraju je, udaraju pesnicama, šutiraju, a ubrzo im se pridružuju još trojica napadača. Jedan od njih skida kaiš i počinje da je udara metalnom kopčom po glavi. Drugi viče kako ima nož i preti da će je ubiti. Leona pada, šutiranje i batine traju. Krvava, u posekotinama i s podlivima baulja ka obližnjoj taksi stanici, ispada joj torba s dokumentima i telefonom.
„Bila sam na nekih deset metara od nasilnika. Uzeli su telefon, i u tom trenutku se pojavila peta osoba, koja je izašla iz lokala gde su svi zajedno bili. Uzela im je telefon, ostavila ga nekoliko metara od mene i rekla mi da ga uzmem. Prišla sam da podignem telefon, a u tom trenutku su napadači uzeli betonske kocke od radova u toj ulici i počeli da me gađaju njima", izjavila je Leona u policiji.
Taksisti ne pomažu
Dok je zasipaju betonskim kockama, žrtva uspeva da pobegne. Stiže do taksi stanice, gde počinje nova tortura. Pokušava da uđe u jedno vozilo, ali taksista momentalno startuje motor i udaljava se. Leona ulazi u drugi taksi, ali je vozač gura napolje, dok je u isto vreme dvojica nasilnika vuku iz vozila.
„Taksista, ipak, na moje molbe kreće i posle 40-ak metara zaustavlja vozilo i izbacuje me u Ulici carice Milice. Nije hteo ni policiju da zove niti da me vozi uprkos svim mojim molbama", kaže Leona.
U tom trenutku, taksisti pristiže pomoć, ali niko od kolega ne želi da poveze Leonu. Jedan od njih joj kaže: „Ne vozimo transvestite, pedere i krvave!"
Nakon toga taksisti se razilaze i ostavljaju Leonu krvavu i izlomljenu na ulici. Međutim, ako mislite da je to kraj njenim mukama - nije. Isprebijana zove dežurnu službu policije na broj 192. Policajac joj uredno diktira fiksni telefon dežurne službe policije na Starom gradu, koji ne može da dobije! Srećom, nailazi jedna osoba i zaustavlja taksi, kojim Leona odlazi kući. Međutim, ni ovo nije kraj. Nakon što se okupala i presvukla, Leona odlazi u Policijsku stanicu Stari grad da prijavi napad. Dežurni policajac je pita: „Šta ti treba da se oblačiš tako?"

Dežurni inspektor: Praznici su, i za vreme njih nećemo raditi na prijavi. I Kenedi je ubijen pa se još ne zna ko je kriv!

Na brzinu piše zapisnik, ali ne daje Leoni kopiju, već je šalje u Urgentni centar da joj utvrde povrede. U Urgentnom centru lekar specijalista konstatuje prelom zgloba desne šake, posekotine po glavi i telu. Nakon toga, Leona se vraća u policijsku stanicu da preda izveštaj specijaliste.
Dežurni inspektor, na njen zahtev da se što pre otkriju napadači, odgovara: „Sad su praznici, i za vreme njih nećemo raditi na prijavi. I Kenedi je ubijen pa se još ne zna ko je kriv."
Em, dakle, praznična atmosfera, em ima za čovečanstvo važnijih, a još nerazjašnjenih slučajeva.
Drugi napad. Picerija na Trgu republike, 8. maj ujutru. Napadnute transrodna osoba Lela i njene dve prijateljice. Niko od gostiju i zaposlenih im nije pomogao, međutim, policija je ovaj slučaj mnogo efikasnije rešila jer je napadač identifikovan i očekuje se njegovo hapšenje.
Treći napad. U utorak, 16. maja, na Banovom brdu, transrodnu pevačicu Natašu Mazu ispred fotokopirnice je napalo desetak pripitih mladića. Stiže policija, Nataša daje izjavu, pokazuje napadače, koji je sve vreme pred policijom vređaju. Policajci uzimaju izjave od nekoliko momaka kao svedoka, koji tvrde da Natašu „niko nije ni pipnuo"...
Obučena policija
Zanimljivo je da se, kada su u javnost procurili detalji napada na Leonu, ali i tretmana koji ju je dočekao u policiji, oglasio i srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
„Povodom napada na trans osobu na Starom gradu, ispitaćemo da li je bilo propusta u reagovanju policije. Za MUP su svi građani jednaki", poručio je na Tviteru prvi policajac Srbije.
U MUP-u Srbije kažu za „Ekspres" da su „u vezi sa slučajem od 29. aprila protiv policijskih službenika preduzete odgovarajuće disciplinske mere".
„Što se tiče napada na transrodnu osobu od 8. maja ove godine na Trgu republike, policija intenzivno radi na rasvetljavanju ovog slučaja i traga za počiniocem. Do sada su pregledani video-zapisi sa obližnjih kamera i radi se na identifikaciji napadača", navode u MUP-u Srbije.
Vesna Zorić, predsednica udruženja „Egal", kaže za naš list da je neprihvatljivo ponašanje policijskih službenika u slučaju prvog napada koji su svojim komentarima, kako navodi, dodatno viktimizovali žrtvu napada.
„Posebno je začuđujuće ovakvo ponašanje ukoliko svi znamo da policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova često ističu da su obučili stotine svojih radnika za rad s LGBT zajednicom", kaže Zorićeva.
I, zaista, u našoj javnosti se malo zna da je jedan broj srpskih policajaca prošao obuku za ophođenje i ponašanje prema pripadnicima LGBT zajednice. To potvrđuje i Jelena Vasiljević iz „Labrisa", organizacije za lezbijska ljudska prava, koja je uz podršku drugih organizacija radila na, kako se to stručno kaže, „senzibilisanju policije" za rad s pripadnicima LGBT zajednice.

Neefikasnost državnih organa dodatno ohrabruje nasilnike i šalje poruku koja relativizuje zločin, kaže Vesna Zorić, predsednica udruženja „Egal"

„Od 2014. godine, 250 naših policajaca prošlo je obuku za rad s LGBT licima. Izrađen je i priručnik za zaposlene u MUP-u, koji daje smernice u radu s LGBT osobama. Predstavnici našeg MUP-a, njih osmoro, učestvovalo je i na Prvom međunarodnom skupu policajaca koji rade sa LGBT u Amsterdamu. Tamo su razmenili iskustva s kolegama iz sveta i videli neke primere iz prakse u Holandiji i Engleskoj. U radu naše policije primećuje se pomak kada su pripadnici LGBT zajednice u pitanju, ali to nije kraj jer ima struktura u MUP-u koje tek treba da prođu obuku", kaže Vasiljevićeva za „Ekspres".
Dok policija polako ali sigurno prolazi obuku, zakon, u slučaju ovako brutalnih napada kao što je premlaćivanje Leone, daje mogućnost da se advokat žrtve pozove na član 54/a Krivičnog zakonika Srbije, koji kaže: „Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela."
To bi dodatno trebalo da obeshrabri nasilnike, spreči buduće napade na trans osobe, obezbedi oštrije kazne za napadače i uopšte izmeni društveni ambijent. U ovom momentu svakako je evidentno da je policija u slučaju drugog napada, u piceriji na Trgu republike, reagovala mnogo agilnije. Da li je na to uticala činjenica da su nedelju dana ranije gotovo svi mediji s nacionalnom frekvencijom preneli vest o napadu na Leonu, ili to što se ministar Stefanović oglasio na Tviteru?
Ili to što su se za samo dve nedelje u centru prestonice, koja vrvi od stranaca i turista, odigrala dva gotovo identična incidenta?

Na Starom gradu boravi veliki broj stranaca, tu se nalaze i sedišta moćnih stranih firmi čiji pojedini vlasnici i menadžeri, u krajnjem slučaju, blagonaklono gledaju na istopolnu ljubav i transrodne osobe. Tu su i neke ambasade. Ne baš prijatan ambijent za goste iz seksualno prosvećenog sveta. Uz sve to, ako se takve stvari događaju u centru Beograda, šta možemo očekivati u provinciji, gde se, kao recimo u Valjevu, tužilac obratio žrtvi nasilja rečima: „Kako se to oblačiš?! Nije ni čudo što su te napali." Taj slučaj je na kraju - zastareo.
Kad smo kod tužilaštva, ono, na kraju krajeva, u većini slučajeva i drži ključ za rešenje ovog problema. Posebno kada policija profesionalno odradi svoj deo posla.
„Dosadašnje iskustvo govori da je tužilaštvo presudno. Kada policija odradi svoj deo posla, tužilaštvo uglavnom zakaže. Ili predmet zastari negde u nekoj fioci, ili to bude oslobađajuća presuda zbog nedostatka dokaza", navodi Zorićeva i upozorava da neefikasno postupanje državnih organa dodatno ohrabruje nasilnike i šalje poruku koja relativizuje zločin.
Zato je priča o napadima na transrodne osobe u Beogradu i Srbiji priča o svima nama i nasilju koje u ušlo u sve pore našeg društva. Nasilju nad slabijima, drugačijima, nad detetom, ženom, nemoćnim čovekom. U tom ambijentu, sistem mora da pošalje identičnu odlučnu poruku i kada je reč o nečijem pretučenom detetu i polomljenom „trandži" čije su pink helanke i napadni karmin u tri ujutru iritirali obesne klince iz kraja. Isto tako, i javnost mora da osudi nasilje bilo koje vrste.
Jer kada te živog polome nasred ulice, tu više nije važno da li si gej ili ne, tu je reč o tome da li ćeš ostati živ čovek. Sve ono loše što kao (strejt) većina tolerišemo sistemu i pojedincima, kad-tad okrenuće se protiv nas. Tada ćemo, onako strejt, samo moći da se pogledamo u ogledalu i pitamo: ko je ovde (bio) peder?

POVERENICA BRANKICA JANKOVIĆ:  NASILJE NEDOPUSTIVO

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže za „Ekspres" da se prava slika Srbije mogla videti nedavno na koncertu umetnika Bože Vreće u prepunoj sali Kolarca.
„Njegov nastup izazvao je oduševljenje i ovacije publike, i to je poruka koju šaljemo svima - da nismo homofobično ni transfobično društvo, da poštujemo i prihvatamo različitosti, da umemo da uvažavamo druge i drugačije. To nikako ne treba da nas uljuljka da ne postoje pojedinačni problemi, jer smo istog prepodneva imali slučaj nasilja nad trans osobom, koji, nažalost, nije usamljen i na koji sam reagovala. Za takve slučajeve mora se uvek slati jasna institucionalna poruka o nedopustivosti nasilja. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne postupa samo po pritužbama, nego kontinuirano radi i na prevenciji diskriminatornog ponašanja i na unapređenju ravnopravnosti svih manjinskih grupa, u svim oblastima života. Imamo dobru saradnju sa organizacijama civilnog društva, posebno s prošlogodišnjim organizatorima parade „Ponos Srbije". Oni se suštinski trude da rade na poboljšanju položaja trans osoba i ulažu velike napore da se rešavaju konkretni problemi poput onih iz oblasti zdravstvene ili socijalne zaštite", kaže Jankovićeva.