KORAĆA KRIJE KUM UBIJENOG VRANJANCA

Izabrao je Berlin jer je Beč posle ubistva " kavčanina" Vladimira Roganovića previše vruć, kao i Prag, gde se krije dosta pripadnika oba klana
Filip Korać, najbliži saradnik Luke Bojovića, prema pretpostavkama srpske policije, bio je u Beogradu prošlog petka, kada je MUP započeo akciju u kojoj je uhapšeno 150 ljudi koji se dovode u vezu s najtežim krivičnim delima. Policija je, kako saznaje „Ekspres", imala informaciju o dve moguće lokacije na kojima se Korać krije. Veruje se da je s jedne pobegao neposredno pre upada policije jer je unutra ostalo dosta stvari koje se direktno povezuju s Koraćem.

- Korać je u Srbiji zvanično boravio krajem 2017, a iz zemlje je otišao nakon informativnog razgovora u policiji na koji je pozvan zbog sumnje da je grupu splitskih navijača doveo u Srbiju i platio im da naprave nered na 152. derbiju Crvene zvezde i Partizana na stadionu u Humskoj. S njim je tada obavljen razgovor u zgradi MUP-a i on je pušten, a posle toga zvanično pod svojim imenom nije ulazio u Srbiju. Informacije koje su od tada stizale o njemu ukazivale su na to da je najviše vremena provodio u Švajcarskoj i Holandiji, gde njihov klan ima veoma jaku bazu za prijem narkotika koji stižu iz Južne Amerike. Međutim, bilo je jasno da je pitanje dana kada će se Korać, zbog svega što se dešava u klanu u poslednje vreme, doći u Beograd, verovatno s lažnim pasošem. Policija je imala saznanja o dve moguće lokacije, odnosno o dva štek-stana u kojima bi mogao da se krije. U oba stana je policija upala u petak rano ujutru, ali Korać nije zatečen ni u jednom. Međutim, u jednom od tih stanova nađeno je dosta njegovih stvari, što ukazuje na to da se hapšenja spasao neposredno uoči upada policijskih specijalaca - kaže za „Ekspres" izvor iz MUP-a Srbije.

On objašnjava i da je zbog toga za Koraćem odmah raspisana poternica Interpola kako bi se osujetio njegov prelazak preko granice.

- Prema našim saznanjima, Korać je uspeo da pobegne iz zemlje. Ono što znamo jeste da je pobegao s još dvojicom mladića, čiji je zadatak da vozilom idu ispred njega i proveravaju put. Poslednje informacije ukazuju na to da je pobegao u Nemačku, gde se nalazi pod zaštitom kuma pokojnog Vranjanca Gorana Tasića, koji je u martu prošle godine ubijen u Amsterdamu. Tasićev kum važi za veoma imućnog čoveka u Berlinu, a njih dvojicu povezuje prijateljstvo iz zavičaja. Korać i u drugim evropskim gradovima državama ima svoje ljude, ali izabrao je Berlin jer je Beč, posle ubistva „kavčanina" Vladimira Roganovića previše vruć, kao i Prag, gde se krije dosta pripadnika oba klana. U Švajcarskoj je izgubio veze koje su mu do sada čuvale leđa. Ostala mu je još Holandija kao jako utočište, ali pitanje je koliko dugo će Korać uspeti da se krije u Evropi sada kada je za njim raspisana poternica Interpola. Najverovatnije će, kao i ostali pod poternicama Interpola, pokušati da s lažnim pasošem pobegne u zemlje Latinske Amerike - kaže naš izvor.

Interpolova poternica za Koraćem raspisana je na osnovu istrage koju je protiv njega pokrenulo Više tužilaštvo u Beogradu. U tom tužilaštvu potvrdili su samo da je poternica za Koraćem raspisana zbog krivičnog dela ubistva, ali nisu precizirali čijeg.

Prema nezvaničnim informacijama, u pitanju je istraga kojom se Korać tereti za podstrekivanje na ubistvo Blaže Đurovića, izvršeno 10. marta 2018. na Voždovcu.

Đurović, inače brat po majci Vladimira Jovanovića, poznatijeg kao Vlada Japanac, ubijen je u Ulici vojvode Skopljanca broj 22, ispred porodične kuće u kojoj je živela njegova porodica, kao i porodica njegovog rođenog brata Aleksandra. U Đurovića je ispaljeno 29 hitaca iz automatskog oružja, a ubice su nakon zločina nekoliko kilometara dalje zapalile beli BMW X5, u kojem je pronađena i automatska puška iz koje je pucano na Đurovića.
Za ovaj zločin optuženi su Nemanja Ivanov (36), koji je dve nedelje posle ubistva uhapšen u Beogradu, i Darko Vesković zvani Prika, koji je 2. aprila prošle godine uhapšen u Zagrebu, odakle je par meseci kasnije izručen Beogradu. Obojica su, prema evidenciji policije, bliski škaljarskom klanu i Filipu Koraću.

Posle hapšenja u medijima se pojavila informacija da je Ivanov spreman da otkrije nalogodavca zločina ukoliko dobije status svedoka saradnika. Da li mu je taj status odobren, zvanično nije objavljeno, ali je iz izjava državnih funkcionera jasno da svedok postoji.

Informaciju o svedoku protiv Koraća najpre je prošlog vikenda obelodanio ministar policije Nebojša Stefanović, a zatim je u ponedeljak predsednik Aleksandar Vučić u intervjuu na TV „Pink" rekao: „Mi sada možda imamo svedoka koji će reći: ja sam svedok da je Filip Korać počinio to i to ubistvo. Mnoge sudije će reći da to nije dovoljno. Ja ih pitam šta je to što je dovoljno", rekao je predsednik Vučić.

Ubistva Stankovića i Despotovića

U intervjuu na TV „Pink", predsednik Vučić rekao je i to da su operativno rešena ubistva Stankovića i Despotovića i da je to „problem Filipa Koraća".

Policija se zvanično nije izjašnjavala o vezi Koraća sa ubistvom Aleksandra Stankovića i Dalibora Despotovića, ali je jasno da su se obojica nalazila na meti suparnika iz škaljarskog i klana Luke Bojovića.

Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, vođa navijača Partizana i blizak saradnik kavačkog klana, ubijen je 13. oktobra 2016. u Beogradu, u blizini raskrsnice ulica Gospodara Vučića i Bačvanske, kada je po izlasku iz kafića u koji je svratio posle teretane krenuo ka  svom „audiju". U tom momentu iz žbunja su izletele ubice i pucale Stankoviću u glavu, vrat i grudi. U pucnjavi je ranjen Milorad Đurić, čuvar u Okružnom zatvoru, koji je privatno radio kao Stankovićevo obezbeđenje.

Drugi muškarac koga je pomenuo predsednik Vučić je Dalibor Despotović, koji je ubijen 5. februara 2018. u Zaplanjskoj ulici na Voždovcu. Despotović, koji je radio kao obezbeđenje Slobodana Šaranovića, zakletog neprijatelja Luke Bojovića, ubijen je ispred svoje menjačnice kada su napadači iz „audija A6" zapucali u njega. Ubice su potom pobegle, a „audi" je kasnije zapaljen u Leštanima.

Despotović je, inače, u javnosti postao poznat 2010. godine, kada je uhapšen zbog sumnje da je deo grupe koja je izvršila nekoliko razbojništava, teških oko 10 miliona dinara.

Dva mafijaška rata

Filip Korać je važnu ulogu u klanu Luke Bojovića dobio u junu 2010. godine. Tada su u Hrvatskoj uhapšeni odbegli „zemunci" Sretko Kalinić i Miloš Simović, koji je od hapšenja čuvao upravo Bojovića. U strahu da ga ne okrive za brojna krivična dela koja su počinjena po njegovom nalogu, Bojović je pobegao iz Srbije u Španiju, gde se krio naredne dve godine, dok nije uhapšen u Valensiji.

Korać je od tada u Lukino ime nastavio da vodi klan u Beogradu, a kako su se poslovi sa švercom i trgovinom narkoticima širili, on je uspostavljao uticaj i u nekoliko evropskih država.

Korać je, međutim, od Bojovića nasledio i rat koji je ovaj 2009. započeo sa uticajnim crnogorskim bosovima iz porodice Šaranović. Rat je počeo 2009, kada je nestao Baranin Slobodan Radulović, kum Šaranovića. Slobodanov otac Danilo, kao i kumovi, braća Branislav i Slobodan Šaranović, za nestanak Slobodana, odnosno, kako se pretpostavlja, njegovo ubistvo, osumnjičili su Luku Bojovića.

U tom ratu ubijeni su i Danilo Radonjić i Branislav i Slobodan Šaranović, ali i Lukin mlađi brat Nikola Bojović. Ubijen je i Jugoslav Cvetanović, brat Saše Cvetanovića, optuženog za Nikolino ubistvo.

Koraća je zatim sačekao još jedan, kako se ispostavilo po broju žrtava, najveći mafijaški rat na Balkanu - rat dva zavađena kotorska klana koji je započeo 2014. godine zbog krađe 200 kilograma kokaina u Valensiji. Rat je jedinstveni klan iz Kotora podelio na dve suprotstavljene strane, kavačku i škaljarsku grupu, sa čijim je vođom Jovicom Vukotić odranije Korać bio u dobrim odnosima.

Šamar pred Kosmajcem

Bojovićev klan pod vođstvom Koraća se u ovom ratu priklonio škaljarskoj strani i s njima nastavio narko-biznis, ali očigledno i likvidacije pripadnika suparničke strane.

- Korać je poseban interes imao za ubistvo Aleksandra Stankovića jer mu je on smetao u Beogradu kao saradnik „kavača". Drugo, između njih je došlo do sukoba u kojem je Stanković ošamario Koraća, i to pred Dragoslavom Kosmajcem, koji je navodno trebalo da ih pomiri. Korać taj šamar nije mogao da oprosti... I za ubistvo Despotovića je imao ličan razlog jer se u podzemlju pominjalo da je on, po naređenju Šaranovića, 2010. godine trebalo da ubije Luku. Za mafiju više nego dovoljan razlog za likvidaciju. Čekalo se samo da Despotović, koji je u međuvremenu osuđen, izađe iz zatvora - kaže za „Ekspres" izvor upoznat s kriminalnom biografijom Koraća.

Klan Luke Bojovića najveći udar preživeo je prošle godine, kada je u Holandiji uhapšen njegov glavni operativac za novčane transakcije Veljko Banović zvani Votka, kod koga je pronađeno 12 miliona evra. U Beogradu su prošle godine ubijeni Bojovićev kum Dragoslav - Gale Miloradović, član Koraćevog obezbeđenja Siniša Milić, a zatim i Bojovićev advokat Miša Ognjanović.

Hapšenje u Zvorniku
Otkako je preuzeo klan Luke Bojovića, Korać u Srbiji nijednom nije uhapšen. Jedino hapšenje je doživeo u Zvorniku 2016. godine, kada je zadržan zbog ispitivanja o ubistvu Čede Đokića. Đokić je ubijen snajperskim hicem dok je pio kafu na svojoj terasi, a Korać je navodno dan kasnije pokušao ilegalno da pređe granicu sa Srbijom. U pritvoru je zadržan 48 sati, nakon čega je pušten bez krivične prijave.