LUCRUM CESSANS (IZMAKLA DOBIT): Izbori u Advokatskoj komori Beograda

Jugoslav Tintor izabran za novog predsednika Advokatske komore Beograda. Slobodan Šoškić tvrdi da su ovi izbori nelegalni i najavio je tužbu Višem sudu

Vrh srpske advokature sedam godina ne može da se dogovori o raspodeli funkcija u komorama na nivou Srbije i Beograda. Da nije reč o elitnoj profesiji u svakom društvu, mogli bismo reći da su akteri ove maratonske cirkusijade spali na nivo niskobudžetnih španskih sapunica. Ipak, možda je vrag odneo šalu od subote, 13. maja, kada je otpočelo (još jedno) dvovlašće u Advokatskoj komori Beograda (AKB). Jer, sada se prvi put pominju lažne dojave o podmetnutoj bombi, policija ili angažovanje profesionalnog fizičkog obezbeđenja prostorija AKB.
A sve to zato što je nešto manje od 600 prestoničkih advokata, u svečanoj sali opštine Stari grad, prošle subote izabralo Jugoslava Tintora za predsednika AKB, dr Veljka Delibašića za potpredsednika, 86 predstavnika AKB u skupštini AKS i osam članova UO AKS (Zora Dobričanin Nikodinović, Dejan Ćasić, Lea Gerasimović, Aleksandar Cvejić, Biljana Kajganić, Dejan Krstić, Pavle Litričin i Vladimir Prijović). Izabrali su i sva druga tela i organe AKB. Time je za Tintora završena epoha besprizornog samovlašća Slobodana Šoškića, koji je za predsednika AKB izabran 2010, pa je novom rukovodstvu ostalo samo još da preuzme dužnost. Ne lezi vraže! Od primopredaje nema ništa jer sa Šoškićeve strane poručuju da su već kod Višeg suda zatražili poništenje svih odluka „ilegalne Tintorove izborne skupštine", a da su zakonite izbore još ranije zakazali za 10. jun.
Tintor ne postoji, veli advokat Vladimir Gajić. Možda i jeste tako. Ali, svakako ne postoje rukovodstva AKS i AKB, zato što advokatski funkcioneri imaju samo tehnički mandat. Dok je čelnicima AKS mandat istekao prošlog maja, beogradskim je završen u novembru. Zavrzlama je u tome što vrh AKS ne može da bude izabran dok AKB ne okonča izbornu proceduru, zato što skupštinu republičke komore čini gotovo 50 odsto predstavnika beogradske komore.
- Istina je da je 576 advokata podnelo inicijativu Šoškiću za održavanje vanredne skupštine, što jeste u skladu sa našim statutom - kaže Gajić. - Međutim, prema istom statutu, vanredna skupština se razlikuje od izborne.Takođe, samo je naš Upravni odbor (UO) ovlašćen za zakazivanje izborne skupštine i formiranje izborne komisije. Zato je Tintor kobajagi predsednik i sve odluke koje su doneli su neizvršive. Oni, paradoksalno, ne priznaju UO AKB, ali su ipak izborni postupak sproveli na osnovu kandidatura iz procedure koju je prošle godine pokrenuo isti taj UO AKB! Na toj nelegalnoj izbornoj skupštini je od devet kandidata za predsednika AKB učestvovalo samo četvoro, preostali su zabranili da im ime bude stavljeno na izbornu listu, računajući i mene.
Čime su inspirisani maratonski sukobi u kojima su morali da se izjašnjavaju redovni sudovi, ali i Ustavni sud Srbije? Može li novac biti motiv za toliku omrazu, koju pojedinci više i nisu u stanju da obuzdaju? U Beogradu radi 4.230 advokata, u Srbiji nešto više od 8.000. Gro je sasvim van sukoba unutar struke. Ili su oduvek nezainteresovani za obračune ili su im dojadili. Ima i onih koji su zbog svega zapali u profesionalnu apatiju. Ipak, svi uredno plaćaju članarinu u dinarskoj protivvrednosti 100 evra, pa se u kasu AKB po ovom osnovu slije 423.000 evra na godišnjem nivou. Pride, upisnina u advokatski imenik košta 4.000 evra, za advokatske pripravnike 500 evra. Gajić misli da novac nije glavni motiv razdora, već da su to različite inicijative koje su sada na stolu - a sve do jedne su na štetu advokature. Na delu je rat ne za novce već za profesiju.

Slobodan Šoškić - Ista grupa ljudi stvorila je situaciju identičnu onoj 2011. godine, kad su za predsednika izabrali Slavka Jelovca. To je Viši sud pravosnažno poništio. Srbija nije zemlja čuda da se ignoriše ta presuda

Vlada Srbije je u pregovorima sa EU advokaturu stavila u treće poglavlje, koje se odnosi na usluge, a ne u Poglavlje 23, koje je posvećeno pravosuđu i vladavini prava. Briselu je svejedno u okviru kog poglavlja će se raspravljati o advokaturi, ali je ona u našem ustavu vezana za pravosuđe, ne za usluge.
Nadalje, uveliko se razmišlja o promeni ustava i advokati brinu da će im ustavna pozicija biti pogoršana. Priprema se Zakon o uslugama, koji advokaturu tretira kao uslugu. Stavlja je u isti koš sa frizerima, taksistima ili marketinškim agencijama. Povučen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći jer je neustavan i uvodi nelojalnu konkurenciju advokaturi. Radi se na Zakonu o profesijama sa kojim će morati da se usaglase sve profesije, pa advokate brine član 10 koji ovlašćuje ministra da uredbom derogira, na primer, Zakon o advokaturi. Uz to, EU nije tražila od Srbije uvođenje javnog beležništva, ali je ipak deo nadležnosti advokata (i sudova) prenet beležnicima...
U svemu ovome, jedna struja u srpskoj advokaturi vidi ideje globalizacije kao svetskog trenda, koji bi na mesto nezavisne i samostalne advokature trebalo da instalira uslužnu delatnost. Ona podrazumeva tržišnu utakmicu u kojoj advokatima koji rade kao pojedinci, a njih je u Srbiji najviše, na kraju balade ostaje jedino da stave katanac na kancelariju. Ne bi bili cenovno konkurentni ukrupnjenim advokatskim ortačkim društvima (AOD), domaćim i stranim.
- Upravo na tom terenu se odvija višegodišnji sukob u advokaturi - izričit je Gajić, i dodaje: - Dragoljub Đorđević (predsednik AKS), Tintor, koji je više godina sekretar AKS i neke advokatske kancelarije poput „Karanović-Nikolić" nalaze interes u komercijalizaciji advokature. U tome, na sreću, ne učestvuje velika većina AOD. Vlastima odgovara da smo u sukobu i nemamo bilo kakvu snagu u javnosti. A građani će, ukoliko advokatura ne bude zaštićena, doći u poziciju kao kad uđu u banku. Nemaju nikakva prava, dobiju ugovor koji moraju da čitaju lupom i, ako im se ne sviđa, mogu da izađu napolje.

Tintor - Nemam problem sa tužbom koju su podneli jer su za ovih sedam godina inicirali čak 47 sudskih postupaka. Advokatura ne prihvata da je više drži u zastoju nelegalno i nelegitimno rukovodstvo sudskim presudama. Oni su se proteklih sedam godina samo tužakali dok su vozovi prolazili

Kako god, na sajtu AKS objavljeni su rezultati subotnje izborne skupštine, što bi značilo da ih republička komora priznaje kao validne. Može i tu, i na bilo kom mestu da piše da je Tintor postao predsednik AKB, ali on to nije zbog pravnog nasilja koje se ogleda u kršenju statuta komore, konstatuje Slobodan Šoškić, predsednik AKB.
- Mi smo u utorak, 16. maja, podneli Višem sudu tužbu protiv AKB jer se Tintor predstavlja kao predsednik, sa zahtevom za poništenje svih odluka donetih 13. maja - kaže Šoškić za naš list. „Ista grupa ljudi stvorila je situaciju identičnu ovoj 2011. godine, kad su za predsednika izabrali Slavka Jelovca. To je Viši sud pravosnažno poništio. Srbija nije zemlja čuda da se ignoriše ta presuda. Kako su sada akteri isti, nasilje isto, način isti, onda će i odluka suda biti ista. AKS je od 2015. razvlašćena jer je Viši sud pravosnažno poništio njihovu izbornu skupštinu iz 2012. i izbor Dragoljuba Đorđevića za predsednika, pa se mi sve vreme borimo protiv njihove nelegalnosti i apsolutne nelegitimnosti."
U Hrvatskoj je nedavno održana tribina „Svijet bez advokature", na kojoj je zaključeno da zbog ozbiljnog materijalnog interesa advokatsku profesiju potiskuju velike korporativne kancelarije. U njima advokati zasnivaju radni odnos i, zaviseći od poslodavca (nekolicine kolega, biznismena ili ljudi sumnjive društvene reputacije), u predmetima ne postupaju po sopstvenom pravničkom viđenju stvari. Advokatura se iz intelektualne pretvara u profitnu profesiju.
Šoškić smatra da advokati u takvim američkim kancelarijama robovski slede profitne interese svojih poslodavaca, a ne pravni interes klijenata.
- Prema tome, kod nas nije na delu razvlašćivanje advokature, što se događa sa sudskom vlašću, već ukidanje advokature - tvrdi Šoškić. „Država to dozvoljava jer joj je u interesu anemična i kvazistručna, nesamostalna i zavisna advokatura. Od toga profitiraju oni koji se za ovo zalažu, a Tintor je tipičan predstavnik te militantne struje advokatskih ortačkih društava, gde se vrte velike pare. Razgovaramo o tome da je jedno takvo ortačko društvo imalo prošle godine obrt od sedam do osam miliona evra, a čist prihod im je između pet i šest miliona evra".
Pojedini advokati koji su dugi niz godina u profesiji, a u toku su za zbivanjima u branši, bili su voljni da nezvanično pripomognu rasvetljavanju dubinskog raskola u svojoj profesiji. Stanje sažimaju konstatacijom da je „Tintor preterao, ali je Šoškić idiot". Na pitanje šta bi rekao da mu to neko u oči kaže, Šoškić odgovara da bi odmah pomislio da je idiot onaj koji je njega nazvao idiotom.
- Kad bi mi rekao da sam idiot i dao mi argumente za tu tvrdnju, stavio bih prst na čelo i pitao se: dobro, idiote, šta će ti to da budeš idiot, i time bih dokazao da nisam idiot. Ako se ideja idiota vezuje za pare, onda jesam veliki idiot jer se ne bih odrekao vrlina individualne advokature da bih bio u advokatskom ortačkom društvu - dodaje Šoškić.
Kako god bilo, od primopredaje dužnosti (predaja ključeva poslovnog prostora AKB, pečata i promena deponovanog potpisa) u AKB nema ništa. Istine radi, Jugoslav Tintor to nije ni pokušao da uradi, ali ne znači da neće. Naprotiv. Izbori su bili u subotu, u nedelju su brojani glasovi i objavljeni rezultati, predstoji konstitutivna sednica Upravnog odbora, pa zakazivanje primopredaje.
- Poslaćemo pisano obaveštenje bivšem rukovodstvu, ne bi trebalo da bude problema sa primopredajom - najavljuje Tintor u izjavi za „Ekspres". „Ako Šoškić odnese kući ključeve i pečat, to će biti opstrukcija primopredaje i preduzećemo odgovarajuće korake. Svakako nećemo ići u njegovu kuću. On je angažovao profesionalno obezbeđenje, 20-ak ljudi, da štiti advokatsku kuću od kolega advokata, a uveli su i osmočasovna dežurstva. Ne dozvoljavaju advokatima da uđu u komoru, već to mogu da učine samo jedan po jedan. Šoškić je uzurpirao AKB. Mi smo izabrano rukovodstvo AKB i imamo obavezu da sprovedemo volju izborne skupštine. O datumu i času primopredaje biće obavešten i ako odbije ostaće sam protiv svih".

Tintor - Sa privatnog broja sekretara AKB slali su poruku da je izborna skupština otkazana iz tehničkih razloga. To je dno dna, ponašanje prevaranta, bruka i sramota za profesiju. U subotu je stavljena tačka na svu tu papazjaniju, nadalje se dešava neminovnost koju ne mogu da spreče baš kao što je vreme nezaustavljivo

Novo rukovodstvo, kako veli Tintor, zalaže se da se problemi ubuduće rešavaju diskusijom u okviru advokature. Ne žele da probleme u advokaturi rešava ni policija ni sud niti izvršna vlast u vidu Ministarstva pravde. A Šoškić, sa svoje strane, ne želi da nelegalnu izbornu skupštinu „finansiraju advokatska ortačka društva". Ispostavlja se, međutim, da su izbore od 13. maja platili kandidati za predsednika AKB, Tintor, Zora Dobričanin Nikodinović i Goran Ninić. Oni su to učinili, po objašnjenju Tintora, zato što Šoškićeva AKB nije htela da snosi troškove održavanja skupštine. Zato je komercijalno iznajmljena sala opštine Stari grad, po ceni od 8.000 dinara na sat, što je koštalo ukupno 66.000 dinara. Ali, kada preuzmu dužnosti, najpre će dovesti revizorsku kuću, da snimi Pandorinu kutiju trošenja sredstava u Šoškićevoj epohi...
- Nemam problem sa tužbom koju su podneli jer su za ovih sedam godina inicirali čak 47 sudskih postupaka. Advokatura ne prihvata da je više drži „u zastoju" nelegalno i nelegitimno rukovodstvo sudskim presudama. Oni su se proteklih sedam godina samo tužakali dok su vozovi prolazili. Oni nemaju nikakav rezultat i zbog toga moraju da odu kako bi advokaturu odbranili advokati koji uživaju poverenje kolega - komentariše Tintor. „Naša izborna skupština je legalna. Pokušavali su da onemoguće kvorum, dezinformisali advokate na svaki mogući način. Imali smo čak i dojavu da će na dan izbora lažno prijaviti da je u sali podmetnuta bomba. Podnosili su krivične prijave da spreče održavanje izbora. Sa privatnog broja sekretara AKB slali su poruku da je izborna skupština otkazana iz tehničkih razloga. To je dno dna, ponašanje prevaranta, bruka i sramota za profesiju. U subotu je stavljena tačka na svu tu papazjaniju, nadalje se dešava neminovnost koju ne mogu da spreče baš kao što je vreme nezaustavljivo".
Advokati koje predvodi Tintor sigurni su da advokatura pod njima neće biti razvlašćena, niti će biti izbačena iz ustava, već da time ona druga strana nastoji da zaplaši kolege, prikaže se kao spasilac profesije samo zato „da bi ostala u foteljama i izbegla polaganje računa o trošenju novca". Kako oni objašnjavaju to što advokatura prolazi jednu od sramnijih deonica u jednoipovekovnoj istoriji? Po njima, sistem funkcionisanja AKB statutarno je uređen pre više desetina godina i nije predvideo mehanizme sprečavanja samovolje na čelu komore. Otuda, i statut će biti menjan jer samodržac, poput Šoškića, mora biti onemogućen da vređa inteligenciju advokata i bahato gazi elementarna pravila ponašanja, dok istovremeno veliki broj pristojnih advokata ne žele da se spuste na taj nivo. U najkraćem, tako vide sedmogodišnji kontinuirani haos.
Agonija srpske advokature se nastavlja jer dve struje ne odstupaju od i njima poznate pozicije dva jarca na brvnu. Ako je tačno zapažanje da budale i tvrdoglavi ljudi obogaćuju advokate, onda ostaje otvoreno pitanje zašto - na vlastitu štetu - umni ljudi, erudite, vrhunski pravno potkovani stručnjaci (među advokatima su i mnoge bivše sudije, pripadnici MUP-a...) bagatelišu vlastitu profesiju i srozavaju je na najniže grane u novijoj istoriji. Bez sumnje, u tome su zavredeli ocenu „naročito se ističe".

KOKA-KOLA ADVOKATURA

Ako advokaturu, prateći globalne tendencije, svedemo na uslužnu delatnost, onda će onaj koji ima pola miliona evra odvojiti polovinu za marketing i podaviti sve advokate, po istom principu po kome se prodaju „koka-kola" i sladoled ili reklamiraju bankarske usluge, smatra Vladimir Gajić.
- Niko ne spori da je advokaturi potrebna modernizacija jer je izgubila na kvalitetu. To se dogodilo i pravosuđu. I jedno i drugo je posledica toga što je univerzitet izgubio kvalitet - dodaje advokat Gajić. „Beogradski Pravni fakultet nije ni blizu kvaliteta od pre nekoliko decenija. Sve polazi od investiranja u prosvetu. Kada bismo davali pet odsto budžeta za prosvetu, a reformu započeli od univerziteta, ne od osnovne škole, onda bismo napravili dobrog učitelja i poslali ga da prenosi znanje deci. Isto važi za sud, tužilaštvo i advokaturu. Tako bismo napravili klasu obrazovanog sveta jer se danas sve svodi na znanje i neznanje. Srbija zaostaje zbog neznanja, a ne zato što se svet urotio protiv nas. Imamo samo izvršnu vlast, ostale ne postoje". JUKOM je jedina NVO koja ne ugrožava advokaturu, služi javnim interesima u borbi protiv korupcije i bavi se zastupanjima kod nasilja u porodici ili prema manjinskim grupama. U okviru razvlašćivanja advokature, pojavile su se NVO poput „Justicije" koje se bave advokatskim poslom, a zapravo je reč o nadripisarstvu. Ulaganja sa strane im omogućuju da nude pravne usluge po daleko nižim cenama.