PAZARSKI PROCES

Tužiteljka Višeg tužilaštva u Novom Pazaru imala je pripremljenu krivičnu prijavu protiv tužioca Edisa Arifovića, ali je za sada, zbog ogromnog pritiska,  protiv kolege za nasilje u porodici pokrenula samo disciplinski postupak

U Sandžaku, iliti Raškoj oblasti, kažu, teško podnose one koji im dođu sa strane i nešto zapovedaju. To je razumljivo. Međutim, kada se već dva meseca ne smiruje afera o domaćem i autohtonom tužiocu iz ugledne pazarske porodice, i to zbog nasilja u porodici, tu onda nešto nije u redu.

Protiv zamenika višeg javnog tužioca u Novom Pazaru Edisa Arifovića pokrenuta je, na kraju balade, samo disciplinska prijava, zbog sumnje da je tukao svoju snaju. Arifoviću je još u februaru izrečena mera zabrane prilaska i kontaktiranja sa žrtvom A. C. (24) na 30 dana. Osnovni sud u Novom Pazaru istu meru izrekao je i tužiočevom sinu A. M. (21), ali je to kasnije odbačeno. Kako saznajemo, tužiteljka Višeg tužilaštva u Novom Pazaru imala je pripremljenu krivičnu prijavu i protiv Arifovića starijeg, ali je na nju vršen ogroman pritisak da to ne učini i da se sve završi sa blagim disciplinskim merama.

Inače, o Arifoviću možete čuti potpuno oprečne stavove. Od toga da je hapsio kriminalce i da ih je jedino u pritvoru sretao, do toga da je korumpiran do grla. Ta druga struja kaže da mu je odskočna daska u karijeri bilo to što je učestvovao u spornim privatizacijama, u kojima je pripremao dokumentaciju. Navodno, bio je i predsednik izborne komisije Sulejmanu Ugljaninu i svaki put kad je Sulejman pobeđivao, Arifović je dobijao nove nekretnine. Kažu čak i da su ga kasnije bezbednosne strukture uzele pod svoje, pa mu je i to bio vetar u leđa. Da li je ugledni tužilac sa višedecenijskom karijerom u stvari simbol beskrupulozne korupcije, sa njim to nismo uspeli da proverimo. Arifović, po prvi put, nije odgovarao na naše pozive i poruke.

Društvo iz kraja

Kako je ranije tvrdio, ceo slučaj porodičnog nasilja direktno je povezan sa njegovom kandidaturom za mesto zamenika tužioca za ratne zločine. Navodno, afera je iskonstruisana samo da bi se sprečilo "da Bošnjak dođe na to mesto". Mada, nije bila sporna samo njegova biografija ili nacionalna pripadnost, već i povezanost sa pojedincima iz sive zone. Tu se pominjao pomoćnik predsednika opštine Sjenica Vahid Tahirović, koji je u bliskim odnosima sa Naserom Orićem i sinom Ejupa Ganića, Emirom.

Predsednik Stranke pravde i pomirenja i muftija Muamer Zukorlić za "Ekspres" kaže da se pojedinci pozivaju na bošnjačku nacionalnost samo kada im to odgovara.

- Ne znam pojedinosti o slučaju Arifovića osim iz medija. Ono što mogu da tvrdim je da je Novi Pazar jedan od primera debele sprege kriminala, tužilaštva, policije i lokalne samouprave. To je, što bi rekli, za bukvar. O tome sam govorio više puta. Tamo se daje prednost nekim procenama podobnosti, to su recidivi nekih starih politika, po principu "ovaj je naš, pa može biti i kriminalac" ili neka je i doušnik ili korumpiran, samo nek je uz vladajuće strukture. Nažalost, tako je svuda u Sandžaku, a posebno u Novom Pazaru. Stanje u pravosuđu i policiji je katastrofalno. I taj Vahid je jedan od likova koji simbolizuje tesnu vezu kriminala i korupcije sa lokalnom samoupravom u Sjenici. Ne znam njegova prijateljstva u Bosni, to mi je i nebitno. On u Sjenici vlada kriminalom, krađom izbora i nasiljem, pritiscima, potkupljivanjem i ucenama - opisuje Zukorlić dodajući da je vlast u većini gradova u Sandžaku legalizovala korupciju iz raznih razloga.

- Sa pozicije države toleriše se kriminal bez granica. Jedni kažu "pustite ih neka propadnu", a drugi se plaše da će se neko pozvati na to što su Bošnjaci, pa će se prebaciti spor na međunacionalni umesto da bude antikorupcijska stvar. Tako, često se za izgradnju puteva i za infrastrukturne projekte angažuju firme iz Kraljeva, Valjeva ili daljih mesta, da bi lakše sakrili pranje budžetskih para. Onda oni za podizvođače uzmu lokalne firme, tako da pare ponovo idu njihovim tajkunčićima, a to se ne vidi u tenderima i dokumentaciji - tvrdi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, iz svega se krije ozbiljnija politička igra u kojoj učestvuje SDP Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina.

- Ljajić i Ugljanin su napravili strateško partnerstvo u strahu od mene pre dve godine, pod pokroviteljstvom jedne ambasade. Ljajić je ministar sa 17 godina staža, ljubimac svih režima, a Ugljanin proglašava Srbiju za najveće zlo, traži strane trupe i sve ostalo. Oni su se pomirili i rade zajedno, napravili su koaliciju u skoro svim sandžačkim opštinama, ali treba pitati Ljajića kako njegov strateški partner može tako da blati Srbiju i vodi nacionalističku politiku? Zašto potpredsednik Vlade to dozvoljava? Oni podržavaju i izgradnju nelegalnih džamija, da bi slabili uticaj zvanične Islamske zajednice, nad kojom nemaju kontrolu. Njih religija suštinski ne interesuje. To je bio slučaj i sa džamijom u Zemunu koja je srušena. Nemaju verski program, a što bolje, to gore. Bitno im je samo da imaju neke političke grupe pod svojim uticajem, ne birajući da li su to radikalni elementi ili umereni - navodi Zukorlić.

- Jako se prepliće kriminal sa Kosova i iz Sandžaka, i ne samo taj. Pogranični delovi su idealni za to, tu prednjači policijska stanica u Tutinu zbog granice ka Crnoj Gori, tu cveta šverc. Tu se potvrđuje da kriminal nema veru i naciju i da mogu svi sa svima. Znaju se kriminalne i narko grupacije, imaju svoje advokate, tužioce i političare. Klasična mafija i to se ne krije, to su kućni prijatelji. Kriminalci su svuda jedna vera - zaključuje Zukorlić.

Ko o čemu, Zukorlić o poštenju

Na drugoj strani, Rasim Ljajić se nije oglašavao ovim povodom, ali jeste njegov stranački kolega Vahid Tahirović. On ponavlja da nije ni u kakvoj vezi sa Arifovićem i da je on samo kolateralna šteta tog političkog sukoba.

- Ukupno sam dva puta sreo tužioca, od toga me je jednom saslušavao kao svedoka. Znam ga kao poštenog i odgovornog čoveka, to je sve. Cela ova igra ima za cilj da osujeti njegovu kandidaturu za mesto zamenika tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine. A kada je reč o Zukorlićevim optužbama, ništa što je rekao nije tačno. Potičem iz stare sjeničke porodice i čovek sam iz biznisa. Slučajno sam se prošle godine našao u politici, ali me ni tada nisu pare interesovale. Platu ne primam, dajem je u humanitarne svrhe, deci s posebnim potrebama. Imam više plaćenog poreza nego što Zukorlić ima dlaka na bradi. Ali verovatno je ogorčen fijaskom koji je doživeo na beogradskim izborima. Svestan je da ni u Sandžaku nema podršku, jer naš savez SDP i SDA dobije oko 90 odsto glasova. I ta saradnja će, na njegovu žalost, dugo trajati. Pre ili kasnije vlast u Beogradu će shvatiti da hodžu interesuje samo "hodžin jorgan", to jest kasa. Sve čega se dohvatio je uništio, pa čak i svoju partiju. Najbogatiji je čovek u Sandžaku i poslednja osoba koja može da drži moralne i političke lekcije, ali ko o čemu, Zukorlić o poštenju - kaže Tahirović.