UBICE U NAJAVI: Srbijom kruže jezivi snimci vršnjačkog nasilja

Za kratko vreme, na društvenim mrežama pojavilo se nekoliko snimaka jezivog vršnjačkog nasilja. Ministarstvo prosvete je novim zakonom propisalo kazne za mlade siledžije, ali predviđa i otkaze i smanjenje plate za nastavnike i direktore koji ne urade sve što je u njihovoj moći da se izbore s tim. Prvi put i roditeljima nasilnika prete novčane kazne, i to od 30.000 do 100.000 dinara

Šamaranje i prebijanje devojčice B. N. (15) u Tehničkoj školi u Aranđelovcu, maltretiranje dečaka u drugoj srednjoj školi u istom gradu, kao i iživljavanje nad osnovcem u Beogradu po ko zna koji put pokrenuli su priču o vršnjačkom nasilju, ali i otvorili sijaset pitanja o tome ko je kriv za to. Dete, roditelji, okruženje, škola, direktor, „pepsi službe" (pedagozi i psiholozi), mediji, rijaliti programi ili neko deseti? Ako su svi, onda nije niko. Prva dva incidenta su čak snimljena telefonom, a na prvom se vidi kako devojčica sedi na stolici i glavu zaklanja rukama dok je drugarice udaraju i viču joj: „Spusti ruke, bre!" Incident se desio tokom odmora, a većina prisutnih u učionici zdušno je navijala, dok je jedan od njih sve snimao telefonom. Kako su njeni roditelji kasnije saopštili u školi, nije bilo nikoga kome bi mogli da se obrate, ni direktora ni dežurnog profesora.

Poniženje i fizički bol
Samo nekoliko dana kasnije pojavio se i snimak iz Ekonomsko-ugostiteljske škole u Aranđelovcu, na kojem se jasno vidi kako dvojica dečaka (I. T. i M. O.) brutalno maltretiraju trećeg, koji na kraju, da bi izbegao još gore batine, pristaje da radi čučnjeve kako bi odobrovoljio nasilnike. Naposletku je jednom od njih morao i da - poljubi ruku. Skoro istovremeno javnost je saznala da je učenik beogradske OŠ „Kosta Abrašević" D. T. (13) žrtva užasnog vršnjačkog nasilja. Njega su četvorica vršnjaka na silu odvela u napuštenu kuću kod železničke stanice Jajinci, gde su se nad njim iživljavali i pretili mu ubistvom. Ceo slučaj prijavljen je policiji, a prestravljeni dečak o nasilju je obavestio i školskog psihologa. Kako mediji prenose, dečaka su prvo terali da puši cigarete, a zatim i da jednom od njih pipa polni organ, što je on odbio. Onda ga je taj dečak nagovarao da se međusobno biju, a kad je D. T. i to odbio, ovaj ga je šutnuo, dok ga je drugi udarao pesnicom u stomak. Kako piše „Informer", nakon maltretiranja su ga pustili kući i rekli mu da spremi 2.000 dinara te da za ovo nikome ne priča jer će ga u suprotnom ubiti.

Disciplinski i krivični postupci protiv mladih nasilnika su u toku, ali stručnjaci tvrde da se u ovakvim slučajevima retko izriču ozbiljne kazne. Iako je iz Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu još prošle nedelje najavljeno pokretanje krivičnog postupka prema maloletnim S. V., K. V. i D. R., sve 2002. godište, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje, za mlađe maloletnike koji ranije nisu kažnjavani zakon je vrlo blag i ove devojčice najverovatnije će dobiti samo meru „pojačanog roditeljskog nadzora".
Međutim, da je to samo jedna strana medalje, postalo je kristalno jasno kada se u emisiju na TV „Pinku" koja se bavila ovom temom uključila gledateljka, majka dečaka koji je nasilnik. Ona tvrdi da su sve mere i koraci nadležnih po ovom pitanju mrtvo slovo na papiru jer slučajevima poput njenog deteta nema ko da se bavi. U studiju, svi junaci nikom ponikoše. I pedagozi i predstavnici Ministarstva prosvete zaćutali su kada je žena, koja prilično elokventno zvuči, saopštila da je svesna da joj je dete posle razvoda postalo agresivno, ali da ni u jednoj instituciji sistema ne pronalazi oslonac ili podršku da to prevaziđe.

Iako je javnost jednoglasno osudila jezive scene nasilja, najkonkretnije stvari preduzeo je ministar prosvete Mladen Šarčević. Ministarstvo prosvete saopštilo je povodom slučaja u Tehničkoj školi u Aranđelovcu da je pokrenut vaspitno-disciplinski postupak protiv svih aktera događaja. Angažovali su sve svoje stručne kapacitete, uključena je i Školska uprava Kragujevac, a u školu je upućena i Republička prosvetna inspekcija. O svemu je obavešten i Centar za socijalni rad. Pritom, radilo se i na zakonskom okviru. Usvojene su i izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Šarčević je izjavio da se vršnjačko nasilje više ne može gurati pod tepih.
- Novi zakon je veoma rigorozan. Napravili smo jasne procedure koje moraju da se prate. Ranije su se pojedini direktori pravili blesavi pa smo za ovakve slučajeve saznavali iz medija. Toga više nema. Sada direktor mora odmah da obavesti ministarstvo i školsku upravu, kao i inspekciju na lokalu. Ona dalje poziva Republičku inspekciju, koja u školu šalje tim za prevenciju i borbu protiv nasilja, i preduzimaju se sve zakonske mere - poručio je Šarčević, dodajući da je prevencija ključna stvar za ovako kompleksan problem.

Kad smo kod krivaca i odgovornosti, treba da se osvrnemo i na revnosnog snimatelja incidenata. Da li u vreme Instagrama i Snepčeta sve treba da bude postovano, a zatim i lajkovano, ili nekad treba prvo pomoći drugaru, a tek onda podeliti događaj na društvenim mrežama. S druge strane, da nije snimljen, slučaj brutalnog nasilja, i to među devojčicama, prošao bi nezapaženo. Dok naše dete ne prebije nekoga ili ne bude direktno izloženo maltretiranju, od tih stvari okrećemo glavu.
Ne treba abolirati ni televizije s nacionalnim frekvencijama na kojima po ceo dan gledamo tuče, psovke, seks, pijanke i razgovore o dilovanju droge, prostituciji, makroima i preljubama. Da ne parafraziramo mitropolita Amfilohija, ali zaista imamo 24 sata dnevno prenos moderne Sodome i Gomore. Oni su spaljeni, mi još nismo. Ili se krčkamo? Jedino „opravdanje" im je gledanost. U 21. veku to jeste imperativ u svakom pa i u medijskom biznisu, ali odsustvo regulative utire put mogućnosti da maloletne nasilnice sa snimka na saslušanju u policiji kažu „da se kaju što su tukle drugaricu, ali da su sve učinile po ugledu na rijaliti programe".

Rijaliti zvezde kao nekad gladijatori
Psihoterapeut Zoran Milivojević ocenjuje da ne treba sve svaliti na rijalitije jer bi to bilo skidanje odgovornosti i sa deteta i sa roditelja.
- Rijaliti nudi loš sadržaj i za odrasle, a najgori je za mlade. Tu niko ne ceni pristojnost, već psovke i uvrede. Kao u nekim modernim gladijatorskim igrama, narod gleda i navija za i protiv nekoga u areni. U slučajevima kada dete iz porodice ponese vrednosni sistem, na njega to ne može mnogo da utiče, ali u suprotnom mediji i okruženje imaju presudnu ulogu u razvoju. Ukoliko neke devojčice žele da budu, recimo, Anđela Vještica kad porastu, onda nije čudno što je oponašaju u pravom životu - napominje Milivojević.
Zato on promene prosvetnih zakona doživljava kao propagandne, i tvrdi da im je cilj da razdrmaju i malo zaplaše roditelje.
- Jedno istraživanje je nedavno pokazalo da je kod nas samo pet odsto roditelja kaznilo dete zbog prekršaja ili nasilja u školi, a čak četiri odsto hvali takav postupak u smislu „dobro je što si mu vratio", „ne daj na sebe"... Zato su novčane sankcije roditeljima prihvatljive. Idealno bi bilo da mame i tate od vrtića razgovaraju s decom, slušaju njihove probleme, pohvale ih ili kazne kad zasluže, ali to se ne dešava. Mi smo siromašno društvo i roditelji su odsutni da bi zaradili za decu, a tako zanemaruju dečje potrebe - zaključuje Milivojević.

Aleksa Janković, žrtva vršnjačkog nasilja

ALEKSIN ZAKON NIKADA NIJE STIGAO U SKUPŠTINU

Aleksin zakon je neformalan naziv za skup dopuna i izmena nekoliko zakona koji se odnose na prevenciju vršnjačkog nasilja u školama. Zakon je nastao kao posledica tragičnog samoubistva jedanaestogodišnjeg Alekse Jankovića, koga su vršnjaci maltretirali u osnovnoj školi u Nišu. Ovaj zakon neformalno je predat Skupštini Srbije krajem 2015. godine i bio predstavljen Odboru za prava deteta 11. februara 2016. godine. Kako je opozicija tvrdila, dobio je punu verbalnu podršku od tadašnje i sadašnje predsednice Skupštine, koja ima prava da ga kao poslanica sama stavi na dnevni red, ali je, ipak, ostao u nečijoj fioci i nikada nije stigao na glasanje.

ŠTA JE DONEO NOVI ZAKON?

* Ako osnovac bije druga iz razreda, može da mu bude smanjena ocena iz vladanja, može da dobije ukor nastavničkog veća ili direktora, ali i da bude premešten u drugu školu. Ubuduće će moći da mu propišu i društveno-koristan ili humanitarni rad. Isto važi i za srednjoškolca nasilnika, samo što on može da bude i izbačen iz škole, s tim da bi imao mogućnost da se upiše u drugu školu.
* Protiv nastavnika može da se vodi disciplinski postupak, da mu plata bude smanjena 20 odsto tokom tri meseca za lakše povrede ili do 35 odsto tokom šest meseci za teže povrede. Ako bi nastavnik sam udario učenika, mogao bi da ostane i bez posla i bez licence za rad u školi.
* Predviđene su i finansijske kazne za roditelje učenika koji prekrše zabranu diskriminacije, zlostavljanja, ugrožavanja bezbednosti drugih đaka i zaposlenih u školi. U ovim slučajevima, roditeljima je zaprećena kazna od 30.000 do 100.000 dinara.