ZALJUBLJENI NEKROFIL: Sedam godina živeo s mrtvom ženom

Nemac Karl Tancler (50) upoznao je u bolnici na Floridi kubansku lepoticu Mariju Elenu Helen Milagro de Hojos (23). Tek posle njene smrti, započela je njihova „veza"

Postoje razne priče o večnoj ljubavi koje prevazilaze prostor, vreme, pa čak i život. Jedna od njih je i kontroverzna saga o Karlu Tancleru i Eleni Hojos. Dok jedni njihovu „vezu" nazivaju romantičnom, drugi kažu da im je živeti sedam godina s mrtvom ženom ipak odvratno.
Ti si žena mojih snova
Tancler je imao oko 50 godina kada se, 1926. godine, preselio u SAD i počeo da radi na Floridi u bolnici. Tamo je upoznao prelepu Kubanku Mariju Elenu Helen Milagro de Hojos (23), koja se lečila od tuberkuloze. Odmah mu je zapala za oko, i postao je opsednut njome. Umislio je da je ona žena njegovih snova, ali bukvalno. Naime, on je tvrdio da mu se, dok je bio dečak, javila jedna od njegovih pretkinja, grofica Ana Konstancija fon Kozel, i iz groba mu otkrila sliku prelepe tamnokose devojke. Navodno, rekla mu je da će to biti njegova jedina prava ljubav. Tancler, očito, nikada nije zaboravio zaslepljujuću viziju, čak i nakon što se u Nemačkoj oženio i dobio decu. Nikada se nije preterano angažovao u porodičnom životu. Ubrzo ih je napustio i preselio se u Ameriku, a sa obolelom Elenom njegova fantazija je oživela.
Karl je lepoj Heleni priznao svoju ljubav, ali koliko se zna, ona nikada nije odgovorila na njegove simpatije. Iako nije bio lekar, očajnički je pokušavao da je spase od smrti, lečeći je raznim medikamentima. Uprkos njegovim naporima, ona je umrla u porodičnoj kući u oktobru 1931. godine. Tada mračna ljubavna priča u stvari tek počinje. Tancler je platio celokupnu sahranu, uključujući i izgradnju skupocenog mauzoleja. Međutim, porodica Hojos nije znala da Tancler ima jedini ključ od te građevine. U aprilu 1933. godine, Tancler je faktički ukrao Helenino telo iz mauzoleja i dovezao ga kući. Tvrdio je da ga je „molila da je povede". Kada je leš doneo kući, stavio joj je staklene oči, u telo ubacio vunu i pričvrstio je žicom. Koristio je svilu premazanu voskom i gips kako bi joj zamenio kožu. Nakon toga, obukao ju je i položio u svoj krevet. Užasan smrad truleži maskirao je velikom količinom konzervansa i parfema. Spavao je pored nje svake noći sve do 1940. godine, kada je Elenina sestra čula glasine o „zetu" Tancleru. Došla mu je u posetu i bila zgrožena kada je ugledala svoju preminulu sestru u njegovom krevetu. Tancler je ubrzo bio uhapšen. Međutim, psihijatri su utvrdili da je sposoban za rasuđivanje i ubrzo je pušten na slobodu. Optužen je samo za vandalizam i pljačkanje grobova, ali već tokom prvih suđenja slučaj je odbačen kao zastareo. Tancler nije bio optužen ni za šta.

Kada je leš doneo kući, stavio joj je staklene oči, u telo ubacio vunu i pričvrstio je žicom. Koristio je svilu premazanu voskom i gips kako bi joj zamenio kožu. Nakon toga, obukao ju je i položio u svoj krevet

Kada je reč o telu Hojosove, ono je pretrpelo još jedno poniženje. Postavljeno je na izložbi u pogrebnom domu Din-Lopez, gde su ga videle hiljade ljudi. Da bi zatim bilo sahranjeno u neobeleženom grobu.
Bio spreman na sve
Ali ni to nije odvojilo Karla od njegove opsesije. Po izlasku iz pritvora napravio je ogromnu gipsanu kopiju Helene u prirodnoj veličini i živeo s njom do smrti. Drugi izvori pak kažu da se preselio u drugi grad i živeo mirno do kraja života, ali da je samo stalno crtao Helenine portrete. Godine 1952, Tancler je pronađen mrtav na podu svoje spavaće sobe. Prema nekim izvorima, u rukama je držao Heleninu sliku. Mnogo godina kasnije, 1972, doktori koji su radili autopsiju njenih posmrtnih ostataka pronašli su papirnu tubu ubačenu u vaginalni deo leša, ali ne postoje fotografije koje bi to dokumentovale.
Ova bizarna priča često se prikazuje kao tragična. Takvoj percepciji je nesumnjivo pomoglo javno mnjenje tokom njegovih pretpretresnih saslušanja. Žene su bile vrlo saosećajne prema njemu i smatrale su ga romantičnom figurom koja je bila spremna da učini bilo šta da zadrži svoju voljenu.

"CRNA SVADBA"

Govorilo se da je omiljena Helenina pesma za života bila španska narodna melodija „Crna svadba". I Tancler je voleo da je peva. Izgleda da mu se tekst podudarao sa životom:
„Morate saslušati priču koju sam čuo
Od jednog pogrebnika,
Mlada je umrla pre venčanja,
A mladoženja bez svoje ljubavi
Jednostavno nije mogao.
Iz večeri u veče išao je na groblje
I sećao se dana dok je bila živa.
Njegove suze padale bi na njen nadgrobni spomenik
Spomenik devojke koja je trebalo da bude njegova nevesta.
Jedne noći udario je grom i munja je blesnula
Razbio je spomenik njenog groba
Mladoženja je tad svojim rukama kopao zemlju
I svoju dragu na rukama odneo.
Svetlost posmrtnih sveća i dalje je treperela
Na njegovom krevetu pokrivenom cvećem
Nežno je položio telo svoje mlade
I zavetovao se da će joj i mrtvoj biti veran.
Na glavu joj je položio venac od cveća
Puno ljubavi je čuvao za nju
Zatvorio je oči i nežno je poljubio
Nikad više ne bi se probudio."