ZAŠTO JE UBICA POŠTEDEO ADVOKATOVOG SINA

Blizak prijatelj ubijene braće Šaranović na njihovom se grobu zakleo na nastavak krvne osvete

Ubica advokata Dragoslava - Miše Ognjanovića držao je i njegovog sina Petra na nišanu pet sekundi, i to u momentima kada je Petar svog već mrtvog oca držao u naručju. U šestoj sekundi je spustio pištolj, okrenuo se i pobegao.

O paklenih pet sekundi u kojima se ubica premišljao da li da puca i u Mišinog sina, jedinog svedoka zločina, Petar Ognjanović je dao izjavu u policiji.

„Otac i ja smo izašli iz automobila i krenuli ka zgradi kada nam je ubica prišao. Iznenada je pucao u mog oca. Nisam ni osetio da je jedan metak i mene pogodio u šaku. Moj otac je pao, ali je još bio živ kada se ubica okrenuo i otišao. Ja sam se sagnuo do oca i podigao ga uspravno. Bio je živ, vikao sam: ‘Tata, tata’. Ubica je već bio otrčao od nas, ali se verovatno tada okrenuo i pogledao nas. Video je da je moj otac još živ i onda se vratio. Da nastavi... Pucao je u mog oca ponovo, i to dok sam ga držao podignutog u naručju. Ne znam koliko hitaca je ispalio. Pet, verovatno. Osetio sam kako se telo mog oca trza. Onda je ubica okrenuo pištolj ka meni. Držao ga je uperenog u moju glavu. Pet paklenih sekundi. Pet sekundi očaja. Bio sam siguran da će pucati, da će ubiti i mene. Gledali smo se u oči, a onda je spustio ruku u kojoj je držao pištolj, okrenuo se i otrčao“, ispričao je Petar policajcima koji rade na istrazi ubistva njegovog oca, čuvenog beogradskog advokata.

Istraga zločina nad advokatom koji je 28. jula ubijen ispred zgrade u Ulici antifašističke borbe na Novom Beogradu i dalje se kreće u dva pravca, a oba su vezana za Ognjanovićevog najvažnijeg klijenta Luku Bojovića, koji od 2012. godine u španskoj Valensiji izdržava kaznu od 18 godina zatvora. Ognjanović duže od decenije zastupa Bojovića u svim postupcima koji su vođeni protiv njega u zemlji i inostranstvu.

Jedan pravac istrage usmeren je ka krvnoj osveti, koju Luka i njegov klan od 2009. godine vode sa crnogorskim porodicama Danilović i Šaranović, a drugi ka Lukinoj povezanosti sa škaljarskim klanom i njihovom ratu sa suprotstavljenom kavačkom ekipom. U oba pravca istrage, prema ekskluzivnim saznanjima „Ekspresa“, pojavili su se novi detalji koji su od velikog značaja za rasvetljavanje surovog zločina.

Zla sudbina

Proverene informacije do kojih je došla policija ukazuju na to da se posle ubistva Slobodana Šaranovića na nastavak krvne osvete usmerene ka Bojovićevom klanu zakleo jedan od velikih crnogorskih bosova.

„U pitanju je osoba koja je nosila kovčeg Slobodana Šaranovića i koja je na sahrani obećala da će nastaviti krvnu osvetu. Taj muškarac je odavno blizak sa ubijenom braćom Slobodanom i Branislavom Šaranovićem, zemljaci su, dalji rođaci, i sva trojica su bili bliski s vođama klana ‘Amerika’, s kojima su poslovali. On je kovčeg sa Slobodanovim telom spustio u grobnicu u kojoj je sahranjen i njegov brat Branislav, za koga se takođe veruje da je ubijen u ratu s Bojovićevim klanom. Nakon što je grobnica zakopana, prekrstio se nad Slobodanovom i Branislavljevom slikom i zakleo da će ih osvetiti. Jedan od pravaca istrage je upravo njegovo zaklinjanje na nastavak krvne osvete. Taj pravac se sada ispituje jer je moguće da je advokat Ognjanović upravo ubijen zbog toga. Ubijeni Ognjanović je bio toliko blizak s Bojovićem i njegovim najbližim saradnicima da je smatran delom njihove porodice, zbog čega se ne isključuje mogućnost da je stradao zbog krvne osvete“, kaže za „Ekspres“ izvor uključen u rad na rasvetljavanju zločina.

Zvanično, na sahrani Šaranovića, koji je ubijen u martu prošle godine ispred svoje kuće u budvanskom naselju Dubrovica, njegova porodica je rekla da oni samo „očekuju istinu“.

„Na bezobziran način, s leđa i sa bezbroj zrna, izrešetan je Slobodan. Njegova porodica i ćerka moraju da se oslobode zle sudbine. Ima raznih priča povodom Slobodanovog ubistva i neki su pominjali i krvnu osvetu. Međutim, nje nije bilo i najbliža porodica našeg Slobodana za to ne zna, niti želi da zna“, rekao je na sahrani Slobodanov brat od strica Slavko Šaranović.

Slavko je u oproštajnom govoru, nad kovčegom pokojnika, rekao i da nisu tačne priče da je Slobodan ubijen zbog krvne osvete.

„Želimo samo istinu koja će rasvetliti ovaj slučaj. Porodicu interesuje samo istina, ko je ubio Slobodana i ko je pre osam godina ubio njegovog brata Branislava. Porodica našeg brata izgubila je odvažnog i požrtvovanog supruga, oca i brata. U ovom trenutku, kada smo puni emocija, teško je naći prave reči. Slobodan je bio čovek koji je voleo ljude i njegova ruka pomoći uvek je bila ispružena i spremna svakome da pomogne“, rekao je Slavko Šaranović na sahrani, koju je upravo zbog mogućeg nastavka obračuna obezbeđivala policija.

Poznati mafijaški vođa koji se zakleo na nastavak osvete je, inače, nekoliko meseci pre ubistva Slobodana Šaranovića pokušao da iz Crne Gore dođe u Beograd, ali je vraćen po sletanju na aerodrom jer se njegovo ime našlo na listi osoba kojima je zbog zaštite bezbednosti zabranjen ulazak u Srbiju.

Profesionalac iz regiona

Policija još nije utvrdila da li iza ubistva advokata Ognjanovića stoje Šaranovićevi saradnici ili kavački klan, s kojim Luka Bojović ratuje kao saradnik suparnika iz škaljarskog klana. Ispituje se i mogućnost da je ubistvo posledica sukoba unutar Bojovićevog klana, kao i da iza toga stoji novi rat sa starim beogradskim klanom za tržište narkotika u Srbiji.

Policija je, međutim, sigurna jedino u to da je ubistvo beogradskog advokata izvršio profesionalac kome je izvršenje ovog zločina plaćeno U oba rata koji Bojovićev klan vodi, za ubistva su angažovani profesionalci, oni kojima takav zločin nije prvi. U većini slučajeva su za ubistva angažovani plaćenici iz regiona. Tako da pretpostavljamo da ubica nije iz Srbije, već iz neke od zemalja u okruženju, kao i da mu je plaćeno za zločin izvršen u Beogradu“, kaže sagovornik „Ekspresa“.

Ono što ni policiji, a ni Petru Ognjanoviću nije jasno jeste zašto ga je ubica držao na nišanu, a potom odlučio da ga poštedi.

„Petar je jedini svedok ubistva, ali on nije mogao da prepozna zločinca. Ubica ga je držao na nišanu, i u tih nekoliko sekundi je sigurno razmišljao da li da povuče oroz. Zašto je ostavio Petra živog, za sada nije poznato, ali da je bilo drugačije, to bi značilo da više niko nije siguran u tim ratovima, ni deca, ni žene. Da je pucao u Petra, krvi bi bilo na sve strane, zato je verovatno i prelomio da spusti pištolj i pobegne“, kaže sagovornik „Ekspresa“.

Ubistvo Slobodana Šaranovića

Slobodan Šaranović ubijen je u martu prošle godine u svojoj 79 godini, i to ispred njegove zgrade u budvanskom naselju Dubovica.

Napadači koji do sada nisu pronađeni, sačekali su Šaranovića na povratku iz grada, a zatim kada se parkirao i izašao iz svog automobila, ispalili kiša metaka. Njegova supruga, koja se samo dan ranije vratila iz Beograda, istrcala je na ulicu, gde je zatekla mrtvog supruga. Ubice koje su u Šaranovića pucale iz automobila u pokretu već su pobegle sa mesta zločina.

Šaranović je ubijen četiri meseca nakon pto je pušten iz pritvora koji mu je bio određen tri godine ranije, zbog sumnje da je naručio ubistvo brata Luke Bojovića, Nikole.

Mesec dana pre ubistva, Šaranović je crnogorskoj policiji prijavio da je nepoznati mladić hteo da ga ubije u istom budvanskom naselju. Prema Šaranovićevoj prijavi, mladić mu je navodno prišao nasred ulice, uperio u njega pištolj, ali je odustao od pucanja, i rekao mu:“Poslali su me da te ubijem, ali ne mogu“.

Policija je kasnije identifikovala tog napadača, ali se za njim praktično i dalje traga kako bi dao iskaz u ovoj istrazi. Na poslednjem ročištu u tužilaštvu u Podgorici, Slobodan je nekoliko pu ta ponovio jednu rečenici: „Odužiću se svima koji su mi smestili da odgovaram pred sudom“.

Slobodan, kao i njegov brat Branislav Šaranović prema podacima srspke policije odranije su dovođeni u vezu sa međunarodnom organizacijom koja se bavila krijumčarenjem kokaina, poznatom pod imenom „Grupa Amerika“. Nakon što je spektakularno pobegao iz zatvora u Nemačkoj, gde je služio kaznu od osam i po godina zbog iznude, Branislav Šaranovic se u Srbiji bavio držanjem kockarnica i kazina. Njegovo ubistvo 2009. godine u Beogradu do sada nije rasvetljeno.

Posle ubistva Branislava, Slobodan je u izlog svoje menjačnice u Beogradu, postavio plakat sa bratovljevom slikom i porukom da će vredno nagraditi svakog ko mu pomogne da otkrije ubice svoga brata. On je obećao milionsku nagradu onome ko dostavi dokaze koji može dovesti do izvršioca i naručioca ubistva. Nagrada međutim nikada nije isplaćena.

Zvanično, na sahrani Šaranovića, koji je ubijen u martu prošle godine ispred svoje kuće u budvanskom naselju Dubrovica, njegova porodica je rekla da oni samo „očekuju istinu“

„Na bezobziran način, s leđa i sa bezbroj zrna, izrešetan je Slobodan. Njegova porodica i ćerka moraju da se oslobode zle sudbine. Ima raznih priča povodom Slobodanovog ubistva i neki su pominjali i krvnu osvetu. Međutim, nje nije bilo i najbliža porodica našeg Slobodana za to ne zna, niti želi da zna“, rekao je na sahrani Slobodanov brat od strica Slavko Šaranović.

Slavko je u oproštajnom govoru, nad kovčegom pokojnika, rekao i da nisu tačne priče da je Slobodan ubijen zbog krvne osvete.

„Želimo samo istinu koja će rasvetliti ovaj slučaj. Porodicu interesuje samo istina, ko je ubio Slobodana i ko je pre osam godina ubio njegovog brata Branislava. Porodica našeg brata izgubila je odvažnog i požrtvovanog supruga, oca i brata. U ovom trenutku, kada smo puni emocija, teško je naći prave reči. Slobodan je bio čovek koji je voleo ljude i njegova ruka pomoći uvek je bila ispružena i spremna svakome da pomogne“, rekao je Slavko Šaranović na sahrani, koju je upravo zbog mogućeg nastavka obračuna obezbeđivala policija.

Poznati mafijaški vođa koji se zakleo na nastavak osvete je, inače, nekoliko meseci pre ubistva Slobodana Šaranovića pokušao da iz Crne Gore dođe u Beograd, ali je vraćen po sletanju na aerodrom jer se njegovo ime našlo na listi osoba kojima je zbog zaštite bezbednosti zabranjen ulazak u Srbiju.

Zatvoren kafić „kavčana“

Uporedo sa istragom koja se vodi ka saradnicima Slobodana Šaranovića i mogućoj krvnoj osveti, policija u rasvetljavanju ubistva advokata Ognjanovića radi i na razotkrivanju kavačkog klana i njihove eventualne umešanosti u zločin. „Ognjanović je 15 dana pre ubistva ušao u jedan kafić na Voždovcu gde se okuplja kavačka ekipa. Miša je to znao i njegov dolazak je zato protumačen kao provokacija. Seo je za sto, naručio viski, a onda mu je jedan iz kavačke ekipe koji ima važnu ulogu u klanu prišao i pljunuo u lice. Između njih su pale teške reči, čak je Miši izgovorena direktna pretnja ubistvom. Sada se ispituje da li ta pretnja ima direktne veze sa ubistvom“, kaže naš sagovornik.

Interesantno je da je ovaj kafić tek pre nekoliko meseci postao stecište okupljanja kavačke ekipe. Oni su se prethodno sastajali u drugom kafiću, ali je taj lokal pre nekoliko meseci zatvorila inspekcija jer nisu ispunjavali standarde za zaštitu od požara.

Advokat Dragoslav - Miša Ognjanović je ubijen u subotu, 28. jula, a u sredu je sahranjen na Novom groblju u Beogradu. U kapeli, pored Mišine supruge, misice Sanje Papić, stajali su njena majka i Mišin sin Petar, kao i majka i sestra Luke Bojovića, Anđelka i Marija.

Prisustvo Anđelke i Marije Bojović, međutim, nije naišlo na odobravanje najbliže Mišine rodbine, koja je, ne krijući negodovanje, komentarisala: „Došli smo na sahranu bratu, a u kapeli izjavljujemo saučešće Lukinoj majci i sestri. Sramota! Ko su one da primaju saučešće za Mišu?“

Interesantno je da se Luka Bojović od svog dugogodišnjeg advokata nije oprostio čituljom, kao što je to činio u ranijim slučajevima kada su ubijeni njegovi prijatelji i saradnici. Međutim, na groblju je bio upadljiv venac s natpisom „Poslednji pozdrav od porodice Bojović.

Bojović služi robiju od 18 godina

Luka Bojović uhapšen je u španskom gradu Valensija u februaru 2012. sa Vladimirom Milisavljevićem, starim pripadnikom zemunskog klana, poznatom po nadimku Vlada budala i Sinišom Petrićem, nekadašnjim saradnikom Marinka Magde. Svoj trojici suđeno je pred Višim sudom u Madridu. Bojović se teretio za nekoliko krivičnih dela, od kojih je najmonstuoznije bilo svirepo ubistvo njihovog saradnika Milana Jurišića.

Prema svedočenju Sretka Kalinića, zemunca koji je 2010. posle ranjavanja odlučio da progovori o zlodelima klana posle akcije „Sablja“, oni su Jurišića u martu 2009. ubili udarcima čekićem, a zatim njegovo telo samleli i bacili u reku Manzanares. U izjavi španskom istražnom sudiji, Kalinić je direktno optužio Bojovića da je Jurišića usmrtio čekićem, a da su on i Miloš Simović zatim nastavili sa udarcima sve dok je davao znakove života.

Pretragom reke Manzanares, španska policija pronašla je oko 50 kostiju, deo lobanje, kao i delovi mašine za meso u kojoj je samleven Jurišic.

Za ubistvo Jurišića, Bojović i njegovi saradnici nisu osuđeni, ali su na višegodišnje zatvorske kazne poslati zbog zločinačkog udruživanja, posedovanja oružja i falsifikovanje isprava.

Bojović je osuđen na 18 godina zatvora, Milisavljevic na 21 godinu, a Petrić na 15 godina.

Vladimir Mijanović, Lukin kum koji je sa njim bio uhapšen u Valensiji osuđen je na pet godina zatvora. U Srbiji je protiv Bojovića Specijalni sud vodi postupak u kome je bio optužen za organizaciju ubistva Branka Jeftovića Jorge, kao i pokušaje likvidacije Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kada su poginuli njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić. Sva ubistva, prema optužnici bila su izvršena u ime osvete za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, u čijoj Gradi je Bojović bio.

U optužnici Specijalnog tužilaštva bilo je navedeno da je Bojović stao na čelo „zemunskog klana“ posle ubistva njegovih vođa Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003, a svoju moć učvrstio nakon hapšenja Milorada Ulemeka Legije. Zbog ovih optužbi, Bojoviću se sudilo u odstustvu, posle hapšenja u Valensiji, ali je zbog nedostatka dokaza u svim slučajevima oslobođen.

Tri grupe, više ratova

Rat klana Luke Bojovića i porodice Šaranović počeo je 2009. godine, kada je u Baru nestao Slobodan Radonjić. Ovaj mladić, čija sudbina do danas nije poznata, poslednji put je viđen kako ulazi u automobil Luke Đurovića, u to vreme glavnog Bojovićevog saradnika u Crnoj Gori. Đurović je nekoliko godina kasnije poginuo u saobraćajnoj nesreći, a porodica nestalog Radonjića uverena je da je Slobodan ubijen i da je za to odgovoran upravo Bojović. Privatnu istragu o nestanku Radonjića vodili su njegov otac Danilo, kao i Branislav Šaranović, njihov kum. Obojica su, međutim, tu istragu platili glavom. Branislav je ubijen u Beogradu 2009. godine, a Danilo 2011. u Zemunu. Potom je počela krvna osveta, brat za brata. U aprilu 2013. u Beogradu je ubijen Lukin mlađi brat Nikola Bojović, a sledeće godine jedan od pripadnika stare garde beogradskog podzemlja Rade Rakonjac, blizak Lukin prijatelj. Za ubistvo Nikole Bojovića osumnjičeni su, a zatim i optuženi Slobodan Šaranović, rođeni brat ubijenog Branislava, i Saša Cvetanović kao izvršilac. I obojicu je to koštalo života. Šaranović je ubijen u martu 2017. u Budvi, tri meseca nakon što je pušten iz pritvora, a pola godine kasnije ubijen je Cvetanovićev brat Jugoslav.

U martu ove godine krvava lista dopunjena je novim imenima. Ispred auto-perionice na Karaburmi ubijen je Lukin kum Dragoslav - Gale Miloradović, i to naočigled svoje supruge. Zatim je u jezivim mukama 16. juna u centru Beograda nastradao Siniša Milić, član klana, pod čiji automobil je postavljena eksplozivna naprava. Bomba je aktivirana u momentu kada je Milić zaustavio vozilo na semaforu jedne od najprometnijih raskrsnica u gradu, na Autokomandi. Milić je bio angažovan kao telohranitelj glavnog Bojovićevog saradnika Filipa Koraća, koji je nakon njegovog hapšenja u Valensiji preuzeo vođstvo nad klanom.

Drugi rat koji vode dve kriminalne ekipe iz Kotora počeo je 2014. godine, kada je u Valensiji nestao tovar od 200 kilograma kokaina i do tada jedinstvenu škaljarsku ekipu podelio na dva dela: škaljarski klan, kojim rukovode braća Jovica i Igor Vukotić, i suprotstavljene komšije pod nazivom kavački klan, kojim rukovode Rade Zvicer i Slobodan Kašćelan. U ratu ova dva klana do sada je ubijeno skoro 30 ljudi. Luka Bojović poznat je po bliskim kontaktima i saradnji s vođama škaljarske ekipe.