REŠENA MISTERIJA SMRTI NAJPOZNATIJEG GERILCA: Kastro i Rusi izdali Če Gevaru

Jednostavno, Gevara je ikona danas zato što je hristolik, on je Hrist šezdesetih godina. On je čovek koji strada na krstu. Ono što je hrišćanstvo uradilo od Isusa Hrista, to je svetska revolucija napravila od Če Gevare, ocenjuje Ljubiša Ristić

Ovih dana ispred nas promiču sećanja na dva događaja koji su promenili svet. Marksov „Kapital" slavi 150 godina od prvog štampanja, a svet obeležava 50. godišnjicu pogibije Ernesta Če Gevare de la Serne, komuniste, revolucionara, svetske ikone pobune protiv globalne moći bogate manjine, najvećeg idola mladih.
Karl Marks, ideolog svetske levičarske pobune, i njegov „Kapital" dugo su bili osporavani na bogatom Zapadu, a u vreme Hladnog rata njegovo delo obeleženo je kao jeftina i neutemeljena ekonomska teorija osuđena na zaborav. Obeleženog kao stidna vaš na zdravom organizmu svetske privrede, Marksa i njegov rad u orbitu je vratila finansijska hipotekarna kriza 2008. godine. Tim povodom Nurijel Rubini, poznati američki ekonomista, zapisao je da je „Marks ipak bio u pravu i da kapitalizam u određenom trenutku sam sebe može da uništi". Francuski ekonomista Tomas Piketi šokirao je svet 2014. svojom knjigom „Kapital u 21. veku". Ta knjiga, u svetskoj javnosti krštena kao „Novi Kapital", objašnjava da se ekonomske i socijalne nejednakosti naglo pogoršavaju, što vodi ka radikalnim ishodima, pobunama i novim revolucijama.
Sve pomenuto sasvim jasno objašnjava suštinu najvećeg modernog revolucionarnog mita u liku Če Gevare.

50 GODINA OD UBISTVA ČE GEVARE: Kako je likvidiran čuveni revolucionar, lekar i pisac

Jeste Francuska revolucija u centar nove evropske civilizacije vratila parlamentarnu demokratiju, ali je proizvela magičnu revolucionarnu mantru „liberte, egalite, fraternite" - sloboda, jednakost, bratstvo. S tom zastavom, Karl Marks i Ernesto Če Gevara postali su znamenje najhumanije pobune, njihov duh i danas kruži planetom, a u nekim krugovima zloslutno upozorava na sasvim izvesne nove tektonske potrese.
Ta istorija će se tek pisati, ali ovom prilikom se bavimo fenomenom Če Gevare, revolucionara koji je sanjao veliku svetsku revoluciju - pobunu da život porobljenih dobije ljudsko lice. Zvuči paradoksalno, Gevara je poginuo kad je imao 39 godina u nekakvom bespuću Bolivije, uhvaćen 8, a streljan 9. oktobra 1967. s malom grupom saboraca koji su u tom trenutku na Zapadu i Istoku označeni kao puki suludi idealisti.

Crnogorac zarobio Čea
Malo je poznata istorijska činjenica da je Ernesta Če Gevaru 1967. godine zarobio Andrija Selić, Crnogorac iz Rovača, tadašnji pukovnik u vojsci Bolivije. Andrija, kasnije Andres, sin je Božidara Selića, koji se dvadesetih godina 20. veka doselio u Argentinu, a tokom života u Boliviji je jedno vreme bio ministar odbrane i unutrašnjih poslova. Na legendarnoj slici, gde nad mrtvim Čeom bdi gomila ljudi, pukovnik Selić je oficir s brkovima koji pokazuje prostrelnu ranu.
- Ne treba baš juriti senzacionalizam i prenositi informacije kako je Andrija Selić bio namenski angažovan da uhvati Če Gevaru. On je bio angažovan kao redovni vojnik na toj teritoriji i učestvovao je u hapšenju čuvenog revolucionara koji se zatekao na tom prostoru - izjavio je za „Blic" publicista Gordan Stojović tokom priprema knjige o porodici Selić.
Zvanična priča je da je u operaciji hvatanja Ernesta Če Gevare učestvovalo nekoliko hiljada vojnika, a da je Andrija Selić, inače pitomac „Vest pointa", lično učestvovao u ispitivanju ranjenog Čea u lokalnoj školi. Pukovnik Selić je bio prisutan i tokom Čeove sahrane, a vest o ubistvu revolucionara prvo je stigla u Vašington. Inače, malo ko zna da u Južnoj Americi ima oko 40.000 Crnogoraca, a da ih je početkom 20. veka bilo oko 15.000.
Suština ove priče o ubistvu, međutim, veoma brzo dobija novu dimenziju. „Če je živ", kao olujni urlik zvonila je poruka širom zemljinog šara. Gevaru su ubili specijalci CIA, koje je najverovatnije u bespuće Bolivije poslao svemoćni Edgar Huver sledeći ideje senatora Džozefa Makartija, koji je u SAD, pa i šire, poveo rat protiv komunizma pod oznakom „Druga crvena panika". Huver je verovao da je američka čizma likvidacijom Gevare definitivno slomila kičmu komunizmu izvan SSSR-a.

Če je živ
Pogrešio je. Če je živ, živ je i danas. Postao je istinska svetinja, ima već dugo popularnost koju nije imala nijedna rokenrol zvezda, ni sportista, niti filmski glumac. Postao je ikona mladih, ne samo siromašnih nego i onih momaka i cura iz dobrostojećih porodica, studenata s Jejla, Harvarda ili Oksforda. Njegova fotografija koju je ovekovečio kubanski fotograf Alberto - Korede Dijas 5. marta 1960. krasi radne i spavaće sobe mladih svih staleža. Jednostavno, on je njihov fetiš, idol, on je njihova tajna kojoj bi da se pridruže na bilo koji način. „Njujork tajms" je 2004. postavio Gevaru na 20. mesto među stotinu najuticajnijih ljudi 20. veka, a pomenuti foto-portret revolucionara Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je najboljom fotografijom na svetu.
Biografija Ernesta Gevare je poznata do tančina. Ali ostale su dve misterije: prvo, zašto i danas njegov duh zrači revolucijom, i drugo, ko je organizovao njegovu likvidaciju? Pođimo od prve misterije - šta je to što Gevaru i danas u svesti mladih ljudi od Bostona do Vladivostoka, od Grenlanda preko Australije do Indije i Kine, čini neprikosnovenom ikonom pobune? Žan-Pol Sartr to objašnjava Gevarinom iskrenošću: „On je živeo svoje reči, govorio svoja dela, a njegova priča i priča sveta išle su paralelnim tokom."
Sam Gevara je krajnje jednostavno objasnio smisao svog života: „Mnogi će za mene reći da sam avanturista. I jesam, ali druge vrste - jedan od onih koji rizikuju svoj život da bi dokazali svoje istine."

Premijer SSSR-a Aleksej Kosigin je obavestio predsednika KP Bolivije da je to što radi Gevara u Boliviji njegov lični hir, da Sovjeti ne stoje iza njegovih akcija i da im trenutno ne odgovaraju nikakve pobune

Zakleti levičar i poznati pozorišni reditelj Ljubiša Ristić objašnjava da „Če nije postao ikona pogibijom u Boliviji. On je bio jedno znamenje tih godina. Nije to bio samo on. To su bili 'Bitlsi', 'Rolingstonsi', bilo je niz događaja iz tih šezdesetih. On je mladima tog vremena, koji su živeli nepravednu politiku kapitalističkih sistema, bio žezlo nezadovoljstva, ne samo zbog klasnih razlika nego i zbog nezadovoljstva time kako je svet tada izgledao. Če je bio emanacija same ideje pobune protiv sveta, a to je osnovno osećanje sveta šezdesetih godina. To osećanje sveta je prožimalo sve drugo..."
Ljubiša Ristić dalje objašnjava da je „Gevara prosto imao taj romantični oreol, oreol pobune. On je u sebi sublimirao ono što je tada bilo osećanje čitavih generacija mladih u celom svetu. On je zapravo bio prethodnica onome što će celu planetu pomeriti šezdeset osme godine, svemu što se događalo u Berlinu, Parizu, u SAD na Berkliju, u kineskoj kulturnoj revoluciji, u Japanu i Koreji, tek je to bilo čudo od studentskih pobuna, sukoba s policijom. To su najsnažniji sukobi koji su se uopšte u svetu događali."

Obesmišljena pobuna
Na našu opasku da su multinacionalne korporacije i moćni kapital od šezdesetosmaša pokrali sve što je vredelo, da su to vešto pretvorili u u novi profit, a obesmislili planetarnu studentsku pobunu, Ljubiša Ristić odgovara: „Ma, još gore. Nisu oni preuzeli, oni su ubacili svoje ljude. Danijel Kon Bendit, ubačeni čovek iz CIA, preuzeo je pod svoje ceo taj pokret u Francuskoj. U Italiji su preuzeli levi ekstremizam, 'Crvene brigade'... Imperijalizam je shvatio da se spontani pokreti više ne smeju dozvoliti. Međutim, nije ubio Gevaru. Če je de fakto i danas živ zbog toga što je svoju revoluciju vodio u najčistijem, sublimiranom obliku. Bio je romantično iskren, što su mladi prepoznali, a i danas prepoznaju. Ta slika ima identičan kontinuitet od onoga što se tada događalo do danas. On je ikona zato što je sve što je činio očistio od naslaga prljave politike, neprijatne istorije, svih kompromisa, svih čuda... Ostala je samo ta slika čoveka koji strada za svoju ideju. Jednostavno, Gevara je ikona danas zato što je hristolik, on je Hrist šezdesetih godina. On je čovek koji strada na krstu. Ono što je hrišćanstvo uradilo od Isusa Hrista, to je svetska revolucija napravila od Če Gevare."
Druga velika misterija je vezana za pogibiju Erensta Če Gevare 9. oktobra u Boliviji, u blizini varoši Santa Kruz! „Ekspres" je došao do saznanja da je Gevarino ubistvo dogovoreno ranije između Sovjeta, KP Bolivije, Amerikanaca i samog Fidela Kastra!
Moguće je da je sve počelo 2. januara 1959, kad je Kastrova gerila osvojila vlast, a diktator Batista pobegao. Gevara je tog 2. januara sa 300 boraca osvojio Santa Klaru, grad nedaleko od Havane (gde se danas nalazi muzej posvećen Gevari), gde je bilo skoro 20.000 Batistinih vojnika. Istina, većina je jedva dočekala gerilce i sve se završilo spektakularnom pobedom Gevare.

Omiljeni gerilac
Če je tokom gerilskih borbi, a tek posle pobede, bio najomiljeniji gerilac i vođa, ne samo među pobunjenicima nego i kod običnog sveta. Kastru nije bilo baš sve pravo, ali nije imao vremena da se bavi ovom problematikom. Nije bilo ni potrebe jer je znao Gevarinu prirodu i to da ga vlast ne interesuje. Če nije imao mira. Tokom 1960. posećuje Čehoslovačku, Sovjetski Savez, Kinu, a posle krize u Zalivu svinja sve češće je dolazio u nesporazume s Fidelom. Govorio je da mu se ne dopadaju rezultati sovjetske revolucije, boravio je tamo i video mnogo šta, bio je više za kineski model. Fidel Kastro je postavljao pitanje šta bi od Kube bilo posle Zaliva svinja da nije bilo Sovjeta u proleće 1961.

Svejedno, Gevara u sovjetskom modelu nije video svetsku revoluciju. Dve godine kasnije, Gevara je uznemirio i Moskvu i Kastra, kada je prilikom posete Alžiru održao govor gde je rekao da Sovjetski Savez na porobljene i ugnjetene od imperijalističke čizme gleda istom optikom kao i SAD! Vratio se posle toga u Havanu i imao nekoliko teških razgovora s Kastrom. Nisu došli do rešenja.
- Sve to je manje-više poznato javnosti - priča bivši jugoslovenski diplomata koji je dugo službovao u Havani, a koji je želeo da ostane anoniman. Gevara je potom otišao u Kongo, tamo je boravio skoro tri godine pokušavajući da tamošnje stanovništvo organizuje u oružanu pobunu protiv režima ozloglašenog diktatora Moiza Čombea. Taj posao jednostavno nije išao jer tamošnje stanovništvo nije imalo svest o pobuni, promeni režima i humanijoj državi. Gevara se vratio na Kubu. Tu je počeo da priprema pohod u Boliviju, verujući da je Latinska Amerika plodno tlo za početak svetske revolucije.
Sagovornik „Ekspresa" napominje da su strane službe pomno pratile svaki Gevarin pokret i svakako bile upućene u njegove planove za Latinsku Ameriku. Gevara je rekao Fidelu Kastru da odlazi, o tome svedoči i pismo koje mu je uputio pre puta. „Ja mogu da učinim ono što je tebi uskraćeno zbog odgovornosti koju imaš pred Kubom. Na novim bojištima nosiću sa sobom osećanje da vršim najsvetiju od svih dužnosti. Boriti se protiv imperijalizma svuda gde on postoji. Oslobađam Kubu svake odgovornosti, osim one koja proizilazi iz njenog primera."
Gevara, tvrdi naš sagovornik, u pismu oslobađa Kubu i Fidela „od svake odgovornosti", što jasno upućuje na dubinu njihovog sukoba i definitivnog razlaza. Nema priče o novim viđenjima. Zbog toga stoji tvrdnja upućenih Kubanaca, penzionisanih bezbednjaka koji kažu da je prilikom Gevarinog odlaska u Boliviju u akciju stupila Moskva, a slične informacije su imali i Amerikanci. Naime, tadašnji premijer Sovjetskog Saveza Aleksej Kosigin je obavestio predsednika Komunističke partije Bolivije da je to što radi Gevara u Boliviji njegov lični hir, da Sovjeti ne stoje iza njegovih akcija i da im trenutno ne odgovaraju nikakve pobune u Latinskoj Americi. Kosigin je diplomatskim putem o tome obavestio i Vašington i Fidela Kastra lično. Tako je, kaže naš sagovornik, Gevara pušten niz vodu.
- Če je došao u sukob s Kastrom i sa Sovjetima. Kastro je hteo da sačuva revoluciju. To je ono Lenjinovo - „dva koraka napred, korak nazad". Da bi sačuvao revoluciju, morao je da napravi sve to što je napravio, morao je sa Sovjetskim Savezom da učvrsti savezništvo, a Če je tražio svetsku revoluciju. Če je tražio da se revolucija širi u Africi i Latinskoj Americi. O tome se ne priča, ali s Gevarom u Boliviji, pa i u trenutku kad je ranije uhvaćen, bili su Režis Debre, francuski novinar i pisac, kao i Tanja Bunke, Istočna Nemica koja je bila saradnik nemačke obaveštajne službe. Oboje su preživeli hapšenje, nestali bez traga, ni reči nisu napisali iako su bili svedoci istorijskog događaja. Njihova uloga nikada nije razjašnjena, ostala je misterija. Verujem da nikome nije bilo u interesu da se to razjasni - kaže Ljubiša Ristić.
Posmrtni ostaci Ernesta Če Gevare preneti su iz Bolivije u Santa Klaru, u muzej velikog revolucionara, koji je i danas, 50 godina posle njegove smrti, neprikosnovena ikona pobune protiv ovako ružnog sveta.

DVA PUTA U BEOGRADU

Krajem oktobra 1959, Gevara prvi put dolazi u Beograd. Primio ga je Josip Broz u društvu Koče Popovića. Posle prijema priredili su mu večeru u uskom krugu najvišeg rukovodstva Brozove kamarile. Če je tada posetio Međunarodni sajam knjiga, gde su ga srdačno pozdravili pisci i građani. Dao je i intervju Radio Beogradu.
Već sredinom 1960, Gevara tajno boravi u Beogradu, tvrdi bivši jugoslovenski diplomata koji je skoro 10 godina - što tajno, što javno - boravio na Kubi. To potvrđuje i Ljubiša Ristić.
Gevara je došao avionom iz Havane da potpiše ugovore o isporuci čehoslovačkog oružja koje je preko Jugoslavije trebalo da ode na Kubu. O tome je postignuta saglasnost s Amerikancima i Rusima. Če je došao kao ovlašćeni predstavnik kubanske vlade. Međutim, istoga dana kad je Gevara doputovao, Marko Nikezić, jugoslovenski ambasador u SAD, javlja da Amerikanci povlače svoju saglasnost da se Kubi isporuči dogovoreni kontingent oružja.
Če je bio smešten u nekoj vilu na Dedinju, ujutru je trebalo da potpiše protokol i da se vrati u Havanu. Međutim, tog jutra njega stave u auto i odvezu ga u Karađorđevo u lov. On kaže: „Neću da idem u lov." A oni: „Ma ne, takav je program, takav je protokol, tako je planirano." I ceo dan su ga motali po šumama tamo i vratili ga uveče, i ništa ne beše od potpisivanja ugovora. Sutradan ga opet stave u auto i odvedu ga u Nikince i Morović. Gevara se iznervira, besan i bez ikakvog dogovora ode na aerodrom i odleti iz Beograda.
Sutradan na „Plaza de la revolucion" u Havani Kastro drži govor pred dva miliona ljudi, maše telegramom i govori o jugoslovenskom revizionizmu i izdaji... „Jugoslovenski revizionisti, izdajnici revolucije, oni koji sarađuju sa američkim imperijalistima..."
Taj sukob Broz i Kastro nisu ispeglali ni 18 godina kasnije, u vreme kad je organizovan Samit nesvrstanih u Havani 1978. Kastro je optuživao Tita da on radi za Amerikance, tražio je da Sovjeti preuzmu vodeću ulogu u Pokretu nesvrstanih.

KO GA JE STRELJAO?

Novinar i publicista Borislav Lalić piše da se vojnik koji je streljao Gevaru zove Mario Teran, ali niko nikada nije ustanovio ko je pravi Mario Teran. Jer su u tom odredu bolivijske vojske koja je učestvovala u likvidaciji Gevare bar trojica vojnika nosila isto to ime. Niko od njih ne priznaje da je on taj!
Inače, piše Lalić, „to ubogo selo koje se zove La Igera, gde je streljan Gevara, ljubomorno čuva uspomenu na njega... U onoj neuglednoj školi prizemljuši, u čijoj je jedinoj učionici sa zemljanim podom 8. i 9. oktobra 1967. proveo poslednje sate svog života Ernesto Gevara, sada časove drže turistički vodiči i samozvani svedoci i očevici dramatičnih događaja", i dodaje da to ubogo mesto neprestano posećuju turisti iz svih krajeva sveta, sa dva američka kontinenta, iz Evrope, pa i Kinezi i Japanci.