Albanac koji je lomio krst umro u teškim mukama

Albanac Alem Kurti, čovek koji je tokom martovskog pogroma 2004. godine divljački polomio, a potom bacio krst sa Crkve Svetog Ilije u Podujevu, preminuo je u teškim mukama posle borbe sa kancerom koji mu je uništio jetru i pluća! Ipak, ovo nije kraj svih muka koje su snašle ovu porodicu, jer kako prenosi “Alo!” i njegova sestra, kao i roditelji pate od teških bolesti.

Kako prenosi ovaj list žitelji Kosova, koji su Kurtija poznavali,potvrđuju da je umro u strašnim mukama trpeći nesnosne bolove, a neki od njih tvrde da je i njegova rođena sestra teško bolesna i da se najstrašnije muči, kao i njihovi roditelji, koji sve to preživljavaju zajedno s njom.

Vest o smrti Kurtija juče je odjeknula Srbijom, a starešina Crkve Svetog Marka, protojerej stavrofor Trajan Kojić, koji je do devedesetih živeo i služio na Kosovu, na pitanje da li je Albanca stigla božja kazna, kako su mnogi juče komentarisali, odgovara indirektno:

– Citirao bih Njegoša, koji je rekao: „Ko će, sinko, božju volju znati, ko li božja prozreti čudesa?“. Ne možemo mi znati da li je ovo za njega kazna ili nagrada, mi ne znamo šta je Bog hteo ovim da poruči, ali ovde bi se mogla upotrebiti i ona stara narodna poslovica: „Čini dobro, ne boj se, čini zlo, nadaj mu se“. Ne mogu ja da sudim, ali gest tog čoveka i ono bacanje krsta zasigurno je ostalo urezano u sećanje svih nas, pogotovo onih koji su u tom momentu bili u Prištini i bili direktni svedoci tog događaja – kaže prota Trajan.

Paroh orahovački Velja Stojković, koji služi u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice, ne sumnja u to da je Albanca stigla božja kazna.

– Čuo sam da je umro u najvećim mogućim mukama, da je mnogo patio. Znam i da mu je sestra teško bolesna. Bog nije dopustio da sve ono što je radio prođe nekažnjeno. Osim samog sramnog čina lomljenja i bacanja krsta sa svetog objekta, on je bio inicijator mnogih zlodela koje su Albanci radili tih godina. Ruka božja je uradila da završi ovako, da ovo bude opomena, da se sa svetinjam niko ne može igrati, da ih niko ne može tek tako skrnaviti. Ovo je opomena koje će se dobro setiti i svi Albanci kojima nekad nešto slično padne na pamet – kaže paroh Velja.