BRISEL SPUSTIO RAMPU ZA KINESKE INVESTICIJE U EU: Oni odgovorili gradnjom tehnološkog parka u Borči

Park u Sudžou centar svih industrijskih i inovacionih rešenja za savremenu Kinu i celu Aziju, a velikim delom i za dobar deo sveta. O tome najbolje svedoči podatak da se od 500 najvećih svetskih kompanija 100 nalazi u tom kineskom parku, u kojem, inače, posluje 25.000 kompanija, od kojih je 6.000 visokotehnoloških

Nakon što je Brisel spustio rampu za  kineske investicije u strateškim sektorima EU, nije morao da dugo čeka na odgovor kada je uzvraćeno da će u Borči biti izgrađen industrijsko-tehnološki park po uzoru na onaj u Sudžou, jednog od najboljih u svetu.

Jedan od prva tri industrijska i inovativna centra u svetu, kakav je po oceni Svetske banke onaj kineski u Sudžou, biće model po kojem će, verovatno već iduće godine, početi izgradnja srpskog industrijsko-tehnološkog parka u Borči, piše Sputnjik.

CRVENI ZMAJ U EKSPANZIJI: Kinezi kupuju radio-stanice po svetu

Ovaj park prema pisanju ovog portala projektovaće ARTS grupa koja je projektovala i industrijski park u Sudžou, a gradiće ga „Čajna roud bridž Korporejšen“ (CRBC), ista ona koja je upravo kod Borče premostila Dunav „Pupinovim mostom“.

Memorandum o zainteresovanosti za učešće u tom parku već je potpisalo više od 40 velikih kineskih kompanija.

DOSIJE, KINEZI U SRBIJI: Naša mala kuća nasred Puta svile

Dovoljno je reći da je park u Sudžou centar svih industrijskih i inovacionih rešenja za savremenu Kinu i celu Aziju, a velikim delom i za dobar deo sveta. O tome najbolje svedoči podatak da se od 500 najvećih svetskih kompanija 100 nalazi u tom kineskom parku, u kojem, inače, posluje 25.000 kompanija, od kojih je 6.000 visokotehnoloških, piše Sputnjik.

- U srpskom parku na jednom mestu će se sastati nauka, pametna industrija i najpametniji inovatori koji se bave najsavremenijim tehnologijama, objasnio je ministar Nenad Popović, zadužen za tehnološki razvoj, koji je ovih dana u Pekingu dogovarao korake na realizaciji tog posla.

Park bi, dakle, trebalo da postane regionalni lider u tehnologiji i inovacijama. Ideja o tome je pokrenuta prilikom posete tadašnjeg premijera Srbije, sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića Kini 2015. godine.

NOVI PUT SVILE: Da li Srbija na leđima Kine može postati kičma jugoistočne Evrope

Novi kineski „Put svile“ i na njemu institucionalizovana saradnja 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope sa Kinom očigledno su počeli da crtaju novu poslovnu mapu. Otuda i nervozna reakcija Brisela koji je sredinom septembra najavio kočenje kineskih investicija u sektorima od strateškog značaja za EU kakvi su infrastruktura, visoke tehnologije i energetika.

Procedura za odobravanje svakog kineskog projekta u tim oblastima, po zamisli EU, treba da oteža dalji kineski prodor na evropsko tržište, gde je poslednjih godina u velikoj ekspanziji.

Prema podacima konsultantske kuće „Bejker Makenzi“, kineska ulaganja u Evropu prošle godine su bila rekordna. Uloženo je 46 milijardi dolara ili 90 odsto više nego godinu ranije, a već zahvaljujući jednoj investiciji ova godina će oboriti taj rekord. Preuzimanje švajcarske „Singente“ od strane kineske kompanije „Čajna nešenel kemikal“ za 43 milijarde dolara, gotovo je ravno celokupnim prošlogodišnjim kineskim investicijama na Starom kontinentu.

Sporazum o podizanju parka trebalo bi da bude potpisan do kraja godine, a gradnja bi trebalo da krene već u narednoj godini.

Inače, Srbija se već pozicionirala kao najveći kineski partner u regionu, zbog čega su je već mnogi videli kao kapiju Kine za ulazak na evropsko tržište. Institucionalizovanje inicijative „16+1“, u kojoj su pet država našeg regiona, koje su kandidati za EU, i 11 zemalja EU iz Centralne i Istočne Evrope, od Hrvatske do Estonije, praktično je nepovratno označilo prisustvo Kine u EU.