OBDUKCIJA FENOMENA: Fantomi su među nama

Prvo smo se sreli sa fantomskim biračem koji je imao 144 godine. Nakon toga smo čuli priče o fantomskim glasovima. Onda su neki ljudi u fantomkama usred noći srušili objekte koji su i onako bili namenjeni za rušenje, i to u centru Beograda

Siguran sam da Li Folk kada je gradio lik prvog superheroja koji nosi kostim pripijen uz telo i masku koja sakriva zenice nije razmišljao o Srbiji. Isto toliko sam siguran da maskiranom borcu protiv kriminala koji živi u afričkoj džungli omiljeni ples nije tango. Reč je, dakle, o Kitu Vokeru, zvanom Fantom, legendarnom junaku stripa kojeg smo svi barem jednom videli. I reč je naravno o Srbiji danas. Veza između ova dva fenomena odslikava stvarnost u kojoj živimo.

Deluje vam glupavo ovo podvučeno, hajde da onda krenem iz početka. U proteklih nekoliko nedelja suočeni smo sa najezdom fantomskih pojava i fantoma. Za one kojima je mrsko da traže pravo značenje reči evo i male pomoći. Fantom je nestvarno biće, prikaza, priviđenje ili sablast nastalo u mašti.

Maskirani glasovi

Dakle, prvo smo se sreli sa fantomskim biračem koji je imao 144 godine. Nakon toga smo čuli priče o fantomskim glasovima. U slobodnom prebrojavanju, naime, jedan opozicionar je ustvrdio da mu fali oko 200.000 takvih glasova. Onda su neki ljudi u fantomkama usred noći srušili objekte koji su i onako bili namenjeni za rušenje, i to u centru Beograda. Za istim se još traga. Na sve to upoznali smo i fantomske batinaše koji su prevaspitavali obezbeđenje predsednika jednog fudbalskog kluba ispred prostorija tog kluba i to u radno vreme. I nakon zakasnelog hapšenja identitet tih osoba je ostao tajna. Naravno, ako zanemarimo nadimke svojstvene renesansnim humanistima.

U međuvremenu, naslovne strane svih dnevnih izdanja puni slučaj ubijene pevačice Jelene Marjanović. Broj "proverenih" verzija ubistva je nemoguće utvrditi baškao ni broj ekskluzivnih ispovesti članova porodice kojima je već više puta presuđeno. Šta će biti sa srpskim dnevnim listovima kada krenu da pljušte tužbe ne mogu ni da zamislim. Ono što znam je da su novinari dužni da sve informacije vezane za ubistvo dostave nadležnim organima. Ako to već ne rade, onda je tužilaštvo dužno da proveri sve te navode. Nema tu nikakvog čuvanja izvora, ne kada je neko mrtav. I to je zakon regulisao.

U takvoj medijskoj i društvenoj realnosti deo političkog establišmenta očekuje rasplet izbora. Pobednik se znao i pre nego što je sve počelo, a upravo će postizborna kombinatorika dati odgovor na pitanje šta će pobednik da radi sa pobedom.

Čekajući odluke i program predsednika vlade neki političari su se odlučili da skrenu pažnju na sebe. Tako imamo grupu onih koje niko nigde ne zove, ali oni jasno poručuju šta neće. A neće u koalicionu vladu, koja i ne mora da bude koaliciona jer jedna lista ima apsolutnu većinu.

Drugi "samopregornim radom" u smiraj mandata pokušavaju da dobiju jošjednu šansu. Pričaju portiri da je radno vreme pojedinaca od non do stop. Treći daju ostavke, ne shvatajući da su deo vlade u ostavci. Četvrti mirno ćute čekajući realizaciju obećanja za koje niko ne zna. Peti se otvoreno nude, "prodajući" poverljive informacije o budućem nameštenju novinarima gladnim tiraža po svaku cenu. Istinitost tih informacija je na nivou predskazanja belog maga iz Borče ili Ovče, zaboravio sam. E, takav tango Srbija danas posmatra.

Ako znamo da je u osnovi ovog plesa improvizacija, onda sve ovo deluje mnogo logičnije. Samo društva trajno okrenuta improvizaciji kao modelu bitisanja mogu da se snađu u ovakvoj postavci. A sve je moglo biti potpuno drugačije. Sve bi zapravo bilo potpuno drugačije samo kada bi svako radio svoj posao. Da su političke partije u Srbiji zaista političke partije, a ne mešavina interesnih grupa krupnog kapitala i stranog uticaja onda bi se nakon izbora debata o uspehu ili neuspehu tih političkih opcija kao i njihovih kampanja vodila unutar stranaka. Mislim da bi ostavke na stranačke funkcije bile zapravo jedina odgovorna reakcija nemalog broja lidera ili onih koji za sebe misle da to jesu.

U takvoj situaciji javnost bi se mogla baviti procenama političkih poteza buduće vlade, a na bazi predizbornih obećanja onih koji su dobili mandat da vladu i formiraju. Kadriranje bi u takvoj atmosferi bilo u drugom planu. Policija bi za to vreme trebalo da se fokusira na otkrivanje motiva, naručioca i počinioca krivičnih dela prebijanja i rušenja. A odeljenje za ubistva ili kako se god već zove bi moralo da iskoristi prvih i ključnih 48 sati za prikupljanje svih materijalnih i drugih dokaza o ubistvu nesrećne Jelene umesto što u saglasju sa medijima pravi rijaliti-šou koji samo odmaže istrazi koja je i onako u velikim problemima, a pomaže medijima da se bolje prodaju. Javna je tajna da je rast tiraža u direktnoj koleraciji sa zločinima u koje su umešani javnosti poznati likovi. Ako smo definisali realnost i utvrdili nivo odsustva normalnosti u njoj, neophodno je da u procesu obdukcije fenomena utvrdimo i razloge za takvo stanje. Oni su jednostavni.

Promocija stvarnosti

U društvu kakvo je danas Srbija nepojavljivanje je za mnoge ravno smrti. Samo konstantno bitisanje u virtualnim medijskim svetovim obezbeđuje realizaciju ličnih interesa i kontrolu kompleksa. Promocijom takve stvarnosti mediji se ulaguju konzumentima omogućavajući im da zaborave na sopstvene živote živeći neke tuđe živote. A onda broj klikova, šerova, komentara i drugih tekovina postinformacionog društva hrani sve one kojima je uspeh, ali i opstanak jednosmerno uslovljen brojem naslovnih strana koje su im posvećene. Ovaj začarani krug preti da konačno spusti moderno srpsko društvo na nivo životinjskog carstva u kome je instinkt samoodržanja najveća vrednost, a sila jedini argument.

Odgovornost za ovakvo stanje imamo svi, ali obavezu da nas iz istog izvuče ima vlast u formiranju. Da li će joj to biti opredeljenje saznaćemo već za nekoliko nedelja kada program bude javan, ali i kada neprikosnoveni lider na domaćoj političkoj pozornici povuče obećane rezove u stranci, vladi i sopstvenom okruženju. Ako ti rezovi budu ozbiljni i ako budu zasnovani na shvatanju da je modernizacija društva uz razvoj i podršku institucijama jedina prečica ka usvajanju evropskog sistema vrednosti bez koga nema ni evropskog životnog standarda, onda Srbija ima šansu.

Taj tango Aleksandar Vučić ne može da igra sam, on ga mora otplesati čvrsto oslonjen na one koje dele evropsku viziju i nespornu radnu energiju sa kojom on ulazi u sve što radi. U tom plesu neophodno je da učestvuju svi oni koji su u stanju da Srbiji pomognu da napokon izađe iz faze pretpuberteta i počne da bez ustezanja definiše svoje državne i nacionalne ciljeve, ali u granicama realnog i ostvarivog, svesna svih svojih mana koje su je i dovele na korak od konačne stranputice. Imamo ovu šansu, teško da će nam se ukazati nova. Vremenski cajtnot je očigledan.

Fantome vratiti u ilegalu

Onda će fantomske pojave biti endemskog karaktera, a uspeh i respekt u društvu će biti determinisani znanjem i rezultatima a ne kvazimedijskom eksponiranošću koja deformišući stvarnost gura društvo u konfrontaciju bez početka i kraja. U takvim okvirima fantomi će se vratiti u ilegalu, a njihovo mesto zauzeće legende koje su primarno okrenute borbi protiv zla i promociji dobra tako potrebnoj našem društvu. Možda će onda upravo zaštitnik građana gospodin Janković moći na sebe da preuzme ulogu Kita Vokera, ali bez političkih ili bilo kakvih drugih ambicija koje nisu u službi građana.

U iščekivanju ovakvog dramatičnog okreta na domaćoj plesnoj pozornici ostajemo osuđeni na postojeće lutke s naslovnih strana čije dobre namere su obrnuto proporcionalne kako broju godina njihove prisutnosti u javnom prostoru, tako i učestalosti njihovog pojavljivanja.

U međuvremenu preporučujem odlazak na milonga veče, odnosno tango plesno veče gde možete samo da gledate, ali i da pokušate da igrate sopstveni tango. Za one manje entuzijastične a željne odmora od stvarnosti tu je i mogućnost bega u iracionalno kroz podsećanje na kultni strip koji se prvi put pojavio pre osamdeset godina. Ima ga kod onih koji po našim sokacima prodaju knjige, ploče i kojekakve drangulije s tavana.} else {