"ŠVAJCARCI PRED SUDOM": Nada u novosadski presedan

Građani zaduženi u švajcarcima će krenuti stazom koju je utabala presuda Apelacionog suda u Novom Sadu u korist klijenta banke. U njihovom udruženju kažu da više ne traže donošenje zakona ni konverziju u evro, već će animirati što više ljudi da pred sudom traže raskid ugovora, očekujući novosadski ishod. Sudije, veštaci, naročito bankari, nisu sigurni da će to ići lako

Vest da je pred Višim sudom u Novom Sadu raskinut prvi ugovor između jedne banke i klijenta koji je imao stambeni kredit u švajcarskim francima, osim što je pobudila pažnju javnosti, ulila je nadu i za oko 20.000 porodica koje se u Srbiji muče da otplate te kredite. Presuda je doneta zbog, kako se navodi, "bitno promenjenih okolnosti" od trenutka uzimanja zajma 2008. godine do danas. To je otvorilo mnoga pravna i ekonomska pitanja - da li je takav postupak lako primenljiv i za ostale dužnike ili je u pitanju pravni presedan, sa neizvesnim ekonomskim ishodom?

- Svaka presuda koju Apelacioni sud donese jeste pravosnažna - kaže za Ekspres Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, i dodaje: - Ako se desi da i u nekom narednom predmetu pred sudovima u našoj zemlji činjenice budu iste ili slične, naravno pod uslovom da advokat na isti način zastupa stranku kao što je to učinio pravni zastupnik u Novom Sadu, za očekivati je da će biti doneta ista presuda jer sudija može da se pozove na već donetu presudu koja je postala deo naše sudske prakse.

Sudije mogu, ali i ne moraju da se pozovu na presudu iz Novog Sada, ukazuje Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije

- Međutim, da se razumemo, naša zemlja je deo kontinentalnog sistema, a ne anglosaksonskog prava, dakle kod nas je zakon izvor prava, pa se presuda u tom smislu ne tretira kao izvor prava već kao deo sudske prakse. Suštinski, sudija se u istim ili sličnim predmetima može pozvati na pomenutu presudu, ali to sudije ne obavezuje, odnosno to je u domenu "slobodne sudijske procene". Dakle, sudije mogu, ali i ne moraju da se pozovu na tu presudu.

Bankarski štap i šargarepa

S druge strane, Nikola Dragović, predsednik Udruženja sudskih veštaka, ističe za Ekspres da je za valjano i pravedno okončanje sudskog postupka veoma često presudno mišljenje veštaka.

- Uloga veštaka u takvim procesima često je ključna jer veštak svojim stručnim znanjem, pravilima struke, metodologijom i iskustvom može realno da sagleda kompletan problem i donese zaključke, koje, naravno, brani pred sudskim većem. Nisam se bavio konkretnim slučajem, ali u principu, banke su ranije često putem medija koristile metod štapa i šargarepe, privlačile klijente, a oni su od povoljnijih uslova brzo dolazili u situaciju da su u krajnje nepovoljnoj situaciji. Tu, na primer, veštak treba da utvrdi čija je to krivica, mada su ugovori o kreditima u švajcarskim francima bili veoma dobro pravnički napisani, naravno u korist banaka, jer su rizici prevaljeni na klijente. U takvim slučajevima korist banaka bila je ogromna, ali i šteta klijenata takođe je bila velika, i u tim situacijama veštak svojom procenom nastoji da celokupnu situaciju sagleda realno. O toj temi, naravno, postoje različita razmišljanja, ali čini mi se da je svaki slučaj predmet za sebe i opasno je problem generalizovati jer nema univerzalnog rešenja, mada se slažem da je država prilikom prvih velikih poremećaja na evropskom međuvalutnom deviznom tržištu trebalo da reaguje, da zaštiti klijente, odnosno građane, ali i da banke ne budu na gubitku. Poenta je u tome da, recimo, veštak finansijske struke, posebno u komplikovanijim predmetima, donosi svoje mišljenje koje najčešće ulazi, odnosno najčešće je osnova za presudu - ukazuje Nikola Dragović.

Ipak, advokati su po pravilu uvek na strani klijenata, i smatraju da niko ne može niti sme da oduzme pravo građanima da pred sudovima raskidaju ugovore koje imaju sa poslovnim bankama.

- Ti ugovori su zaključivani u trenutku bankarske euforije, kada su građani posle nekoliko decenija dobili mogućnost da reše životni problem - stambeno pitanje - napominje za Ekspres Vojkan Simić, advokat i bivši pomoćnik ministra pravde.

Vojkan Simić: Osnovne pravne norme nalažu da uslovi pod kojima je sklopljen ugovor u najvećoj meri treba da važe do kraja otplate zajma, a ukoliko se ti uslovi drastično promene, kao što je to slučaj kod građana koji su uzeli stambene kredite u švajcarcima, onda ni takvi ugovori ne bi trebalo da važe

- Malo ko je u tom trenutku mogao da pretpostavi da će švajcarski franak do te mere ojačati, odnosno da će korisnici kredita doći u situaciju da ne mogu da izvrše ugovorne obaveze, a gotovo po pravilu, takvim dužnicima ugrožena je i egzistencija. Osnovne pravne norme nalažu da uslovi pod kojima je sklopljen ugovor u najvećoj meri treba da važe do kraja otplate zajma, a ukoliko se ti uslovi drastično promene, kao što je to slučaj kod građana koji su uzeli stambene kredite u švajcarskom franku, onda ni takvi ugovori ne bi trebalo da važe. Zbog toga smatram da takvi klijenti imaju pravni osnov za raskid ugovora sa poslovnim bankama jer su drastično promenjene okolnosti pod kojima su oni zaključeni - smatra Vojkan Simić.

Nova strategija

Pored pravnih posledica, "novosadski presedan" otvorio je i brojne ekonomske dileme. Reč je, dakle, o višeslojnom problemu, a veoma je važno u kojoj je meri i gde odgovornost države, klijenta, kao i poslovne banke.

- U Novom Sadu radilo se o drastičnom slučaju, odnosno klijentu koji je na dan isplate kredita od banke dobio sedam miliona dinara, do sada je otplatio šest i po miliona kredita, a po planu isplate banci duguje još 13,5 miliona dinara zbog drastičnih promena kursa švajcarskog franka - kaže za Ekspres Dejan Gavrilović iz Udruženja građana "Efektiva", i dodaje: - Ugovor o kreditu je raskinut, a rezultat je dinarska restitucija - svaka strana mora da vrati drugoj ono što je od nje primila u dinarima. Na to će i jedna i druga strana platiti zateznu kamatu. I klijent će određenim iznosom, koji je pet puta niži od onoga što duguje sada po planu otplate, moći da zatvori kredit, a stan mu ostaje.

U "Efektivi" očekuju i da istim putem krene ostalih dvadeset hiljada dužnika u švajcarskim francima.

- U slučaju raskida ugovora, odnosno pravosnažne presude za raskid, klijent je u mnogo povoljnijem položaju nego ako bi prihvatio konverziju. Tako da mi od ovog trenutka odustajemo od zahteva za konverziju, ne tražimo više donošenje zakona. Pokušaćemo da animiramo što više ljudi da podnesu tužbe za raskid ugovora i na taj način trajno reše svoj problem - smatra Gavrilović.

U našoj zemlji od stabilnosti franka i dalje zavisi egzistencija više od 20.000 klijenata koji su svoje stambene probleme pokušali da reše kreditima u toj valuti. Posle jačanja švajcaraca za oko 130 odsto, otplata pozajmice postala je "nemoguća misija". Mnogi od njih ističu da je presuda u Novom Sadu, koja je potvrdila raskid jednog takvog ugovora na zahtev klijenta, ohrabrenje za zadužene.

I banke se pitaju

U Narodnoj banci Srbije nisu želeli da komentarišu pojedinačne slučajeve, ali za Ekspres su podsetili na svoj stav o načinima rešavanja problema kredita u švajcarskim francima, pa prenosimo deo saopštenja, u kom se podseća na odluku NBS od početka ove godine u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti:

"Ovom odlukom se na sistemski način pristupa rešavanju složenog problema valutno indeksiranih stambenih kredita, uz puno uvažavanje slobode ugovaranja, s jedne strane, i imperativnih propisa, s druge strane. Kao regulator bankarskog tržišta, Narodna banka usvojila je rešenje koje pomaže građanima da prevaziđu teškoće u otplati kredita u švajcarskim francima, kao i u slučaju jednostranog podizanja kamatnih marži od strane banaka, ali koje istovremeno ne ugrožava osnovne principe za koje se Narodna banka Srbije zalaže - pravnu sigurnost, tržišno poslovanje i odgovornost svih tržišnih učesnika za preuzete obaveze."

Banke su dužne da korisnicima ponude četiri modela, a NBS ocenjuje da će primena odluke u znatnoj meri pružiti mogućnost korisnicima stambenih kredita u švajcarskim francima da olakšaju svoj položaj pri izmirivanju obaveza, što će posledično sprečiti dalji rast udela problematičnih kredita indeksiranih u švajcarskim francima u ukupnim kreditima, a samim tim doprineti i očuvanju i jačanju stabilnosti čitavog finansijskog sistema.

Centralna banka smatra, takođe, da su usvojenim rešenjima stvorene pretpostavke i podsticaji - obaveznost postupanja banaka, sloboda izbora korisnika kredita, kao i podela finansijskog tereta između poverilaca i dužnika - za trajno rešavanje problema kreditiranja u švajcarskim francima, čime se isključuje mogućnost daljih regulatornih aktivnosti Narodne banke Srbije vezanih za te kredite, navode u NBS.

Očekivanja su da banke pokažu malo više razumevanja za teškoće sa kojima su se suočili korisnici ovih kredita, ali i korisnici kredita moraju biti svesni da su, prihvatanjem kredita, preuzeli budući rizik radi dobijanja niže kamatne stope u trenutku uzimanja

Većina banaka zasad se ne izjašnjava u vezi sa presudom iz Novog Sada, ali pojedini bankari tvrde da bi uspostavljanje takvog rešenja kao pravila dovelo u pitanje stabilnost finansijskog sistema zemlje. Istovremeno, pojedini građani sa kreditima u švajcarskim francima počeli su da podnose grupne tužbe protiv banaka.

Naš izvor u Udruženju banaka Srbije, koji je želeo da ostane anoniman, za Ekspres kaže:

- Ukoliko pogledate zemlje regiona, one su rešavanju ovog problema pristupale na različite načine, tako da postoji mnoštvo modaliteta. Ipak, suština ovog problema jeste to da ne postoji pravedno rešenje jer je rezultat faktora koji su bili neočekivani (drastičan rast kursa švajcarskog franka) potpuno izvan kontrole banaka i klijenata. Koje god rešenje da odaberete, ono mora pasti ili na teret banaka ili na teret klijenata ili na teret države. Očekivanja su da banke pokažu malo više razumevanja za teškoće sa kojima su se suočili korisnici ovih kredita, ali i korisnici kredita moraju biti svesni da su, prihvatanjem ovakvih kredita, preuzeli budući rizik radi dobijanja niže kamatne stope u trenutku uzimanja kredita. Finansije ne funkcionišu na način da benefite dobrih odluka preuzima onaj koji ih je doneo, a da se konsekvence loših odluka prenose na nekog drugog. Donosilac odluka, bilo da su one dobre ili loše, treba da ostvaruje benefite, ali i da snosi njihove konsekvence.

Očekivanja dužnika jesu takva da bi banke ipak trebalo da reaguju i izađu u susret prezaduženim klijentima, a odluka Apelacionog suda u Novom Sadu može da postane presedan na osnovu kog bi se rešavali i ostali slučajevi. Ipak, tužba za raskid stambenog kredita, poput one iz Novog Sada, ne mora nužno da znači da je takav pristup najbolji i najjeftiniji izlaz za svakog dužnika jer je vođene takvog postupka pred sudom izuzetno skupo za dužnike budući da su sudske takse veoma visoke, a skupe su i usluge advokata.

SVAKI TREĆI KREDIT U "ŠVAJCARCIMA"

Svaki treći odobreni stambeni kredit indeksiran je u švajcarskim francima (oko 30 odsto), a ukupan iznos dugovanja građana u ovoj valuti iznosi oko milijardu "švajcaraca". Ukupne pozajmice u ovoj valuti, koje uključuju sve kredite građanima i privredi, iznose oko 1,1 milijardu franaka. Međutim, do podatka koja je poslovna banka u Srbiji odobrila najviše kredita u švajcarskom franku nije moguće doći jer se to tretira kao "poslovna tajna"...

HRVATSKO ISKUSTVO

Hrvatski građani zaduženi u švajcarskim francima dočekali su, privremeno ili trajno, videćemo, rešenje svojih problema kada je bivša vlada Zorana Milanovića prihvatila predlog da se svi krediti u švajcarcima konvertuju u evro prema kamatnoj stopi koja je važila na dan podizanja kredita. Tačnije, izračunata je razlika između kredita u francima i kredita u evrima, a onda je taj iznos otpisan u delu glavnice. Trošak konverzije iz švajcarca u evre snosile su banke, a država je iznos gubitka banaka kompenzovala kao poresku olakšicu.if (document.currentScript) {