SVETAC SA PSEĆOM GLAVOM I ĆELAVI ISUS: Neobične freske u manastirima pirotskog kraja

Pirotski manastiri čuvaju vrlo neobične i za hrišćanstvo jedinstvene freske. Sveti vladika Nikolaj Velimirović nazvao je pirotski kraj "malim Jerusalimom" zbog velikog broja hodočasnika koji tamo odlaze, ali i zbog ogromnog bogatstva svetinjama.

Pirotski kraj ima čak 72 registrovana verska objekta. Ipak, ove svetinje razlikuju se po neobičnom prikazivanju svetaca na fresakama što ih čini jedinstvenim u pravoslavnom fresko-slikarstvu.

U manastiru Sukovo, u istoimenom selu na 18km od grada, po nalaze se dve freske koje privlače posebnu pažnju – prikaz svetog Hristofora sa oreolom i životinjskom glavom i prikaz Bogorodice sa anđeoskim krilima.

Imanje na kome se nalazi današnji manastir Svete Bogorodice, pripadalo je Turčinu Sali-begu, koji je imao sina Emina. Beg je sa porodicom živeo u Pirotu, ali tu dolazio često u lov i da bi obilazio svoje vodenice i valjarice.

Na njegovom imanju dečak Velja, siroče iz Velikog sela, koga je pop Jovan Madić iz Krupca prihvatio kao svoje dete, stalno je na imanju Sali bega čuvao ovce. Velja je često je sanjao snove gde mu se javalja Bogorodica i govori da na je mestu na kojem čuva ovce zakopana crkva i da je treba otkopati i služiti molitvu za narod. U ove Veljine snove retko je ko verovao, ali pop Jovan je pomislio da možda stvarno ima nečega i sa meštanima počeo otkopavanje u kome su i imali šta da pronađu. Oni su otkopali ikonu i kandilo koji su pripadali starom hramu. Tada se pojavio sin Sali bega, Emin, i hteo da obesčasti sveto mesto pljujući i psovajući, ali mu se u tom trenutku oduzelo telo i počeo je da bunca. Sali beg kada je to video, pozvao je sveštenika da održi pravoslavnu molitvu nakon čega je Emin ubrzo ozdravio. Od tog trenutga Sali beg se obavezao da će pomoći izgradnju novog hrama na ovom mestu, što je i učinio..

 Ko je bio sveti Hristofor i odakle potiče ovakvo prikazivanje sveca u pravoslavnom manastiru?

Patrijarh Pavle je pre svoje smrti govorio za “Glasnik”, službeni list SPC i objasnio ovu neobičnost, ističući da o svetom Hristoforu postoje dve priče – istočna i zapadna.

“Prema istočnoj, pravoslavnoj priči, sveti Hristofor potiče od nekih plemena ljudoždera, takozvanih “psoglavih”. U jednom ratnom pohodu vojska cara Dekije (249-151) naišla je, u pustinji, na te čudne ljude, uhvatila jednog mladića i poslala u Rim, kao nešto jedinstveno, svome caru za zabavu. Tamo se psoglavi mladić, koji se zvao Reprovos, upoznao sa hrišćanstvom, i pri krštenju dobio novi, ljudski lik i ime Kristofor”, rekao je pokojni  patrijarh Pavle.

U rimokatoličkoj crkvi govori se o Hristoforu kao divu iz Palestine. Div Hristofor prvo je radio za satanu, ali kada je vidieo da je đavo kukavica i da se bolji krsta rešio je da traži moćnijeg gospodara. Zbog toga je pošao u potragu za onim koga je krst simbolisao.Ali, Isus je našao njega sasvim slučajno i zamolio ga da ga takav snažan i jak prenese preko jedne reke. Dok ga je div nosio, Isus mu je svakim korakom postajao teži. Konačno kada su stigli na drugu obalu, Hrist mu je objasnio da je on nosio sve brige sveta na leđima i primio ga pod svoje okrilje. Otuda mu i ime Hristorfor-Hristonosac.

Druga neobična ikona je Bogorodica sa krilima.

Bogorodica sa krilima je vrlo čudna predstava za pravoslavno feskoslikarstvo.Krila obično imaju arhanđeli ili Sv. Jovan Krstitelj. Iznad freske Bogorodice, međutim, stoji izbledeli natpis koji pojašnjava slobodu ove slike i kaže da “nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri”.

FRESKA ĆELAVOG ISUSA

Crkva u selu Rsovci je crkva "uklesana" u stenu,  pećinska crkva. O njenom nastanku nema tačnih podataka , ali je zabeleženo da je bila utočište ispostnicima, a kasnije i hajducima koji su bežali od Turaka.

Na severnom zidu Crkve svetih apostola Petra i Pavla u Rsovcima,  nalazi se i freska sa likom ćelavog Isusa Hrista. Ova freska ćelavog Isusa je jedinstvena u celom pravoslavnom freskoslikarstvu. Nagađja se da je oslikana u 13. veku i da su je oslikali isposnici sa Sinajske gore koji su boravili u ovoj pećini zbog toga što je samo u njoj mogao biti naslikan ćelavi Isus. Naime, freske u isposnici nisu bile podložne episkopskoj cenzuri, pa su mogli da predsave Isusa na način na koji su ga doživeli.

Ove nesvakidašnje freske privlače pažnju na Jugoistočnu Srbiju koju posećuje sve veći broj turista, jer ma kakve legende postojale za nastanak i poreklo ovih fresaka kao i samih manastira, ovo je ipak redak slučaj pravoslavnog freskoslikarstva koji se može videti samo u našoj zemlji.