KAPITAL NI IZ ČEGA: Kako je nastala nova monetarna teorija s kojom Zapad treba da doživi renesansu

Na Zapadu se pojavila nova monetarna teorija koja ima čarobnu vodicu i oslanja se na enormno štampanje novca, naravno virtualnog, od centralnih banaka, uz tvrdnju da je strah od inflacije prevaziđen. Tu teoriju su oberučke prihvatili političari, koji nude virtualna blagostanja biračima podastirući im život iz bajke koji nikad nisu imali.

Zanimljivo, pojavio se novi koncept u finansijama i na tržištima koji se pompezno zove Moderna monetarna teorija. Videćete da je to u stvari stari poznanik, koji je sada uzeo moderniji pseudonim. Ali pre toga samo da se osvrnemo na najnovija zbivanja na tržištima i berzama, gde je vrtoglavi bikovski skok cena došao do granice i linije otpora koju nikako da preskoči.

Naravno, vesti iz realne ekonomije nastavljaju da izveštavaju da se one dave, da sve više padaju pod teretom dugova na sve strane. U SAD je objavljeno da je trenutna stopa rasta pala na samo 0,2 odsto, što je ogromno iznenađenje za razne bankarske likove, koji su u čudu kako je to narod prestao da kupuje bleštave kamionete, džipove i sva ta prestižna statusna vozila, čija je prosečna cena u SAD oko 50.000 dolara. Ukoliko ste začuđeni i pitate se u čemu je fora da se vozite kamionom po gradu, niste jedini. Ali zakoni i fenomenologija iracionalnih modnih tokova su volšebni, bar u početku. Takođe je objavljeno da je prosečna mesečna otplata za kredite za kola, odnosno kamionete o kojima pričamo, već oko 600 dolara mesečno, što je lepa suma za plaćanje statusa pred komšijama, a da ne pominjemo troškove benzina, osiguranja i svega ostalog što uz to ide.

Sve to se odražava tako što je obožavanje automobila kao statusnog simbola, izgleda, počelo da nestaje bez povratka, što je šokiralo proizvođače. Zapravo celu automobilsku industriju. Ta industrija je, naravno, poznata u svetu već decenijama kao prezasićena i prepuna nepotrebnih kapaciteta. Ovaj fenomen se dešava i Kini, koja je već nekoliko godina preuzela ulogu najvećeg tržišta automobila iz SAD. I njima je počelo da sviće da imati velika i skupa kola u garaži nije ono što zapravo žele.

Što se Evrope tiče, ove vesti nisu dobrodošle uopšte pošto je nemačka ekonomija zasnovana velikim delom na automobilima koje izvozi u Aziju i Kinu. To se, naravno, odmah reflektovalo na njihovu privredu, koja je lokomotiva cele Evrope i koja počinje da posrće pod neminovnim teretom ogromne kompozicije pune dugova koje vuče. Upravo je objavljeno da će Evropska centralna banka opet početi jednu od papazjanija programa za stimulaciju ekonomije i kupovinu vrednosnih papira, gde je akcenat na sve manjoj vrednosti, time što će nastaviti politiku niskih interesnih stopa. Ta optika već ozbiljno odudara od imidža FED-a, centralne banke SAD, koji je u priči da su počeli da dižu interesne stope da se, kao, otrezne od pijanke kreiranja novca. Naravno, ta priča je trenutno u prekidu, i to do daljeg.

Sve ovo je dobar uvod u priču o Modernoj monetarnoj teoriji, s kojom smo počeli ovaj raport. To zvuči kao koncept koji razumeju samo ekonomisti s doktoratima, a koji je prepun diferencijalnih jednačina i empirijskih simulacija koje samo oni mogu da razumeju.

Priča je u stvari mnogo jednostavnija, a glavni fokus je na kreiranju novca i kapitala ni iz čega od centralnih banaka. Već dugo smo u situaciji gde se sve kritike da to nije pametno pošto će dovesti do inflacije odbijaju uz objašnjenje da je ta teorija prevaziđena i da moderni alhemičari finansija imaju eliksir i čudesnu vodicu koja će inflaciju izbeći. Nije neko veliko iznenađenje što se pojavljuju sada i političari i ekonomisti, većinom na strani političke levice, koji kažu da, ako je već tako, i ako možemo da utrpavamo trilione dolara, evra, jena, franaka i ostalih valuta u svetske ekonomije na ime spasavanja banaka koje navodno ne mogu da propadnu, zašto onda ne uzmemo da pravimo pare i kapital ni iz čega i na ime socijalnih programa i stimulisanja potrošača. Jedna od ekstremnijih verzija koje se možda naši čitaoci sećaju je ne toliko davni referendum u Švajcarskoj, gde su glasači birali da li da se u celoj zemlji uvede doživotna stipendija za svakoga, bez obzira na to da li radi ili ne. Takođe je to probano i u Finskoj i na drugim mesta. Ti prvi stidljivi pokušaji su propali, ali neumoljivo preplavljivanje tržišta i berzi količinama novca i kapitala polako počinje da pokazuje i onima koji uporno ne žele da se bave takvim nebulozama da je ipak „sasvim razumno“ da nešto od te mase fantomskog novca i kapitala treba da bude dato i njima i običnoj raji. To je argument koji podstiče Modernu monetarnu teoriju (MMT). Jer kada samo malo porazmislimo, MMT je naš stari poznanik, a to je štampanje novca bez pokrića. Sada to jeste našminkano malo lepše, ali je suština ista. Tačno je da se novac ne štampa fizički, ali samo zato što je fizički novac sve nebitniji pošto su novac i kapital u elektronskoj, virtualnoj formi inače oduvek bili suština.

S te strane MMT je priča koja je tek počela i neće tek tako otići. Centralnim bankama i ostalim bankarskim interesima će biti sve teže da uguše sirenski zov štampanja novca, da izleče sva finansijska zla i boljke. Taj poziv je neodoljiv i razjašnjava se ne samo narodu, gde neki počinju da dobijaju maglovitu ideju šta se dešava, nego i političarima, koji shvataju da takvu priliku za lake izbore i dolazak na vlast me smeju da ispuste. Iz te perspektive, priča o Modernoj monetarnoj teoriji tek počinje.