NEMAČKO BOGATSTVO JE U DUŽNICIMA: Dugovi Italije, Španije, Portugala, Grčke i Irske su glavna imovina Nemačke

Bogatstvo Nemačke je u kapitalu, i to konkretno u dugovima južnih zemalja EU, sa Italijom i Španijom na čelu, uključujući i Portugaliju, Grčku i Irsku. Svi njihovi dugovi su upravo imovina i bogatstvo Nemačke. E, tu se postavlja ključno pitanje - koliko će od 2.200 milijardi evra duga Italija vratiti u budućnosti, ili koliko će od 600 milijardi evra duga vratiti Španija

Prošle nedelje smo malo načeli ključne odnose kapitala i novca, koji su u srcu modernih ekonomija već decenijama, posebno u modernim vremenima. Rekli smo da je glavno bogatstvo najvećih sila na svetu u kapitalu, a ne u novcu, koji ima sekundarnu svrhu. Novac je u stvari samo specijalna vrsta kapitala i zato ga po definiciji ima manje.

Takođe smo pričali da je kapital mera budućnosti i da je u tome cela poenta. Kapital je u stvari masa predviđanja o budućnosti u formi zajmova, obveznica, akcija, opcija i svih drugih finansijskih instrumenata. Sledeća apsolutno najbitnija poenta je da kapital nikad i nigde NIJE SIGURAN, i da uvek postoji rizik da ne bude oplođen. Na primer, ukoliko Svetska banka kaže da nečiji imovinski list glasi na toliko i toliko stotina milijardi dolara ili evra, to ne znači da oni imaju tu sumu na nekoj gomili ili u nekom trezoru. Naprotiv, to je samo najbolja moguća verzija, gde će sve vrste zaloga koje oni imaju za pozajmice koje su dali i koje su na njihovim knjigama biti u potpunosti ostvareni time što će svi dužnici vratiti sve dugove. Prava realnost je da se to NIKADA ne dešava i da će neki deo tih dugova biti otpisan.

Tokom velikih kriza, kao u poslednjoj iz 2008, desili su se veliki kolapsi, koji su naglo doveli do porasta nepoverenja i propadanja kapitala u mnogo većoj meri. To je bila suština, poenta i poruka krize. Većini ljudi u celom svetu je delovalo čudno što su bili obasuti izveštajima o propadanju hiljada milijardi tokom te krize. Na prvi pogled to je delovalo zastrašujuće pošto su takvi gubici izgledali kao nešto što je trajno izgubljeno. U stvari to nije bilo tako. Poenta krize je da je masa kapitala koja je propala u stvari samo bila zasnovana na optimističkim predviđanjima o budućnosti koja su je odjednom pogoršala. Oporavak svetskih berzi i tržišta se ni do danas nije dogodio, ali ne zbog toga što su stvorene nove hiljade milijardi u realnom novcu, nego zato što su učesnici na tržištima opet napravili gomilu optimističkih predviđanja za budućnost. Da bi sav taj sadašnji kapital bio realizovan u budućnosti, ceo svet mora da prođe još jedan dug period bez krize.

Taj deo priče je sada veoma klimav. Na primer, zna se da je Nemačka godinama vodeća sila i najbogatija zemlja. To niko ne osporava, ali isto tako niko, uključujući i najveće svetske finansijske institucije, ne objašnjava detalje sveg tog bogatstva. Nemačka nema nešto posebno mnogo gotovine. Ima deficite kao i ostali, i probleme s demografijom. Nema prirodne resurse, uvozi sirovine, a nema ni plaže i turizam. Naravno, Nemačka je industrijska sila i poseduje dosta fabrika, ali sama postrojenja ne znače mnogo u svetu danas jer ih, recimo, Kina ima mnogo više. Osim toga, brzo se habaju i zastarevaju. Neko može reći da Nemačka ima bogatstvo u nekretninama, što ne bi bilo baš tačno jer, primera radi, Italija - verovali ili ne - ima veće nominalno bogatstvo u nekretninama od Nemačke.

Odgovor na ovu zagonetku je da je bogatstvo Nemačke u kapitalu, i to konkretno u dugovima južnih zemalja Evropske unije, sa Italijom i Španijom na čelu, uključujući i Portugaliju, Grčku i Irsku. Svi njihovi dugovi su upravo imovina i bogatstvo Nemačke i ostalih kreditora, kao što je Holandija. E, tu se postavlja ključno pitanje - koliko će od 2.200 milijardi evra duga Italija vratiti u budućnosti, ili koliko će od 600 milijardi evra duga vratiti Španija. Jer ukoliko oni to ne vrate, bogatstva kreditora neće biti i oni će se pokazati kao iluzija i fatamorgana.

Postoji izreka da nije zlato sve što sija, pa takođe možemo reći da nisu pare sve što se tvrdi da je kapital u imovinskim listovima banaka. Nije tačno ni da je sav kapital nula i da postoji samo novac, što bi bila druga krajnost. Istina je negde u sredini, i ona ide iz jednog ekstrema u drugi tokom kriza i velikih euforija i manija na berzama i tržištima. U svakom slučaju, kapital kao najveća komponenta bogatstva uvek stoji i zato je ključno da se on uvek stvara kao osnova modernog bogatstva.

Zato su se u ovu priču upetljale kriptovalute, ne kao vrsta novca, već kao vrsta novog kapitala, koji je napravljen eksogeno, tj. izvan standardnih finansijskih sistema i tokova. Tu poentu nisu shvatili čak ni kreatori kriptovaluta, koji su inače apsolutni genijalci, ali to sada nije bitno pošto su kriptovalute zaživele kao nova imovinska klasa.

Što se tiče standardnih imovinskih klasa, tržišta kapitala i svetskih berzi, kriptovalute su još uvek prilično kilave. Sada smo u fazi gde je prošlogodišnji veliki trend rasta definitivno probijen, i pitanje je šta je sledeće. Ukoliko trend nije isti kao što je bio pre krize, kada se brzo peo naviše, onda se postavlja neugodno pitanje da li će se sada promeniti naglo nadole. Pričali smo o tome da je sada ključno da bude potvrđeno da je sledeći vrh na berzama, a naročito američkim, veći od najvećeg vrha u istoriji, postignutog krajem januara. Ove nedelje je počeo već drugi pokušaj probijanja. Prošlonedeljni je pao za oko tri odsto. Ukoliko i ovaj mesec bude tako prošao, ili čak niže od prethodnog, što bi svakako bila gora varijanta, onda će se priča o definitivnom padu i njegovom ubrzavanju pojačati. Amerikanci za to na berzama imaju uzrečicu: „pazi se pada nadole".

Ovog meseca će biti objavljena i odluka o još jednom podizanju kamata Američke centralne banke, što je „gotova stvar". A da ne pričamo o pretnjama koje je za vikend izrekao predsednik SAD Donald Tramp, da će početi novi trgovinski ratovi. To će takođe pojačati pritisak da se terevenka malo smiri i da se pijani otrezne. Videćemo uskoro koliko će to stvarno biti tako, ili će se odnekud pojaviti „nova tura pića" da se terevenka još malo produži pa šta bude da bude. Mi ćemo vas u svakom slučaju o svemu obaveštavati i analizirati uzroke i posledice novih pojava.

NE PROPUSTITE:

EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAV AGAPIJEV: Vudu vradžbine i oporavak berze

EKONOMSKA ANALIZA BORISLAV AGAPIJEV: Novi trend posle šoka na berzi

DR BORISLAV AGAPIJEV: Iz blagostanja u haos

SPECIJALNO ZA EKSPRES IZ SILICIJUMSKE DOLINE DR BORISLAV AGAPIJEV: Zemljotres na tržištu kapitala

DR BORISLAV AGAPIJEV: „Pijani” baroni izazivaju finansijsku krizu