Svaki deseti građanin EU u dugovima

Svaki deseti građanin EU bio je u dugovanjima sa svojim hipotekom, zakupom ili drugim predmetima koji se obično plaćaju kao mesečna rata, podaci su Eurostata.

Tačno 10, 4 odsto stanovništva EU imalo je neizmirene obaveze kao što su komunalne usluge i odloženo plaćanje u 2016. godini.

Kada je reč o neizmirenim obavezama za hipoteku ili plaćanje naplate, procenat je iznosio 3,5 odsto. Za ljudi koji žive u domaćinstvima i izdržavaju decu, njih 4,8 odsto, postoji dvostruko veća verovatnoća da se suočavaju sa ovom situacijom, za razliku od onih koji u porodici nemaju decu koju izdržavaju.

Samo u Grčkoj skoro polovina stanovništva, tačnije 47, 9 odsto, imalo je zaostale obaveze na osnovu hipoteke, najamnine, komunalnih računa ili kupovinu na odloženo plaćanje u toku 2016. godine. Ovi podaci Eurostata čine je najzaduženijom zemljom EU.

Ni ostale zemlje Balkana ne zaostaju, pa tako trećina stanovništva u Bugarskoj, zatim preko četvrtine na Kipru takođe su deo te statistike. Najmlađa država članica EU, Hrvatska, sa 26,4 odsto zaduženog stanovništva, nalazi se na četvrtom mestu. Na suprotnom kraju skale, polovina (14 od 28) država članica je zabeležila da je manje od 10% njihovog stanovništva bilo u zaostalim dugovima sa hipotekom ili zakupom, računima za komunalne usluge ili plaćanjima na odloženo.

Zemlja sa najmanje zaduženih građana, sa tačno 4,2 odsto od celokupnog stanovništva, jeste Nemačka, potom sa 4,4 odsto Češka, i kao treća pominje se Holandija sa 5 odsto zaduženog stanovništva.

Najviše zaduženih građana u Grčkoj

Kada se posmatra udeo stanovništva koji je bio u dugovanjima sa hipotekama ili plaćanjima za iznajmljivanje, pa isključujući račune za komunalne usluge ili plaćanja za kupovinu na odloženo, najveći procenat u EU zabeležen je u Grčkoj, gde je 15,3 odsto ukupnog stanovništva imalo neizmireno dugovanje ove vrste u 2016. godini.

Ovo je znatno veće nego u bilo kojoj od drugih država članica EU. Sledeći najveći procenat zabeležen je na Kipru i to 8, 2 odsto, zatim Španiji i Francuskoj sa tri odsto manjim postotkom, i na kraju u Mađarskoj, Finskoj i Italiji. Međutim, ovi niski nivoi mogu biti delimično povezani sa malim procentom stanovništva koji je imao hipoteku ili je iznajmljivao po tržišnim cenama, što ukazuje na to da su ili već platili hipoteku ili nisu plaćali stanarinu po tržišnim cenama.

Konstantan rast zaduženja

U poređenju sa 2008. godinom, procenat stanovništva koji je zaostajao sa plaćanjem hipoteke ili zakupnine u 2016. godini gotovo je utrostručio u Grčkoj, sa 5,5 odsto na čak 15, 3 odsto, dok se na Kipru više nego udvostručio, sa 3, 4 odsto u 2008. na 8,6 odsto u 2016. godini. Ni Luksemburg ne zaostaje, sa 1,1 odsto na 2,7 odsto kao i Poljska sa 0,6 odsto na 1,3 odsto. Međutim, za Luksemburg i Poljsku, ukupan deo onih koji su zaostali je ostao nizak u poređenju sa drugim zemljama članicama EU