IN MEMORIAM: Miloš Forman, čovek koji nije hteo da zavisi od idiota

Rediteljsko geslo Miloša Formana bilo je da priču morate naći u svojoj okolini jer bez toga nema pravog filma. Čovek koji je napravio najpoznatiji antiratni film u istoriji kinematografije „Kosa" (1979) umro je 13. aprila 2018, na dan kada su trupe SAD, Velike Britanije i Francuske napale Siriju, a ceo svet o tome pričao kao o početku trećeg svetskog rata. Slučajnost ili ne?
Miloš Forman bio je i scenarista, glumac i cenjeni profesor, poznat po remek-delima za koja je ovenčan raznim nagradama, pa i Oskarima: „Let iznad kukavičjeg gnezda" „Amadeus", pomenuta „Kosa", „Narod protiv Larija Flinta" i „Čovek na Mesecu".

Od svojih protagonista stvarao je likove antiheroja koji pokušavaju da opstanu pod teretom represivnog društveno-političkog mehanizma. Kroz filmove se bavio veoma teškim i mračnim temama, često s tragičnim završetkom. Ipak je uspevao da prikaže svoju osnovnu ideju stvaranjem balansa -uprkos težini tematike njegovih filmova, on je u njih unosio komičan ton.

Već na početku karijere režirao je nekoliko filmova u Čehoslovačkoj i postao slavan zahvaljujući tim svojim ranim radovima, tačnije komedijama „Audicija" (1963), „Crni Petar godinu posle", „Ljubavi jedne plavuše" (1965) i „Gori, moja devojčice". „Međutim, iako je bio jedan od vodećih autora novog talasa, koji je doneo slobodu izražavanja i protest, pred represijom je morao da pobegne iz zemlje 1968. i da zasluženo priznanje dočeka u Holivudu. Naime, kada su vojne snage Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta 1968. ušle u Prag da bi prekinule „Praško proleće", on je već bio u Parizu pregovarajući o snimanju svog prvog američkog filma. Filmski studio u kojem je radio u Pragu ga je otpustio, uz tvrdnje da bespravno boravi van zemlje. Preselio se u Njujork, a ostalo je istorija.

Veliki uspeh postigao je 1975. filmskom adaptacijom romana Kena Kizija „Let iznad kukavičjeg gnezda", koji je nagrađen sa pet Oskara, od kojih je jedan bio za režiju. Film o psihijatrijskim bolesnicima s Džekom Nikolsonom i Luiz Flečer, nepogrešivu studiju o ljudima koje je društvo marginalizovalo i odbacilo, takođe metaforu celokupnog društvenog sistema, u kojem su oni koji su drugačiji ili kreativniji osuđeni na robovanje institucijama i autoritetima ukoliko žele da u tom istom društvu opstanu i prežive. Dve godine kasnije postaje naturalizovani državljanin SAD...

Jednom prilikom izjavio je da je upoznao politički i ideološki pritisak komunističke zemlje i komercijalni pritisak u Americi. I da mu je mnogo draži komercijalni pritisak, gde zavisi od publike, nego ideološki pritisak, kada zavisi od bilo kojeg idiota.

Nedugo pre pada komunizma ipak se vratio u domovinu kako bi u Pragu snimio svoje remek-delo „Amadeus", priču o suparništvu Volfganga Amadeusa Mocarta i Antonija Salijerija, koja je zaslužno osvojila osam Oskara, uključujući i onaj za najbolji film.

Veliki zaljubljenik u biciklizam i cigare, Forman se ženio tri puta, s dve glumice -Janom Brejhovom i Verom Kresadlovom, s kojima ima dva sina, Petra i Mateja, i sa trideset godina mlađom scenaristkinjom Martinom Zborilovom, s kojom je dobio blizance Endija i Džima, nazvanima po Endiju Kofmanu, odnosno Džimu Keriju.