PANOVIĆEVE FILMSKE ČAROLIJE: Zašto se "Zvezdane staze" više ne stide pred Džordžom Lukasom

Stenli Kjubrik je govorio da ako neko hoće vizuelno da pobedi njegovu i Klarkovu "Odiseju", taj mora film da snima direktno u kosmosu. Kako to sad, pred ovom Star trek trilogijom deluje naivno...

Džon Hinkli Junior, tip koji je izvršio neuspešni atentat na bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana, izjavio je da je to uradio kako bi "impresionirao Džodi Foster". Na neki način motivi i postupak ovog nesrećno zaljubljenog i neuspelog Gavrila Principa moraju imati olakšavajuće okolnosti jer se radi o glumici koja je 1985. godine diplomirala književnost na Jejlu (odatle je stigao i Lazar Krstić, bivši Vučićev ministar finansija), gde je 1997. izabrana i za počasnog doktora. Bila je vunderkind.

Džodi pominjemo u Ekspresu iz dva razloga - prvi je, naravno, Robert de Niro na 22. sarajevskom filmskom festivalu (otvorio ga i dobio nagradu "Počasno srce Sarajeva za životno delo") i četiri decenije od kultnog "Taksiste" (nominovan za Oskara za glavnu ulogu), koji je prikazan u Sarajevu. O drugom razlogu za pominjanje Džodi malo kasnije.

Sa samo 13 godina glumila je prostitutku u "Taksisti" koji je u antologiju pop kulture ušao replikom koju izgovara De Niro: "Are you talkin' to me?" U tom, za jubilej "ispeglanom" filmu, makro joj je bio Harvi Kajtel. "Provela sam četiri sata kod psihijatra da bih dokazala da sam normalna da igram kurvu. Da li je to normalno?", zapitala se. Bila je drugoplasirana na kastingu za princezu Leju (Star Wars). Odbila je ulogu u "Niskim strastima", što je Šeron Stoun znala da kompenzuje.

Uz Eni Lenoks sigurno je jedna od najintrigantnijih žena kraja 20. veka. Silikoni se jednostavno tope i cvrče ko jaja u tiganju pred njihovim intelektualnim seksepilom. U izboru 100 najseksepilnijih zvezda svih vremena 1995. plasirala se na 45. mesto. Ja bih joj dao znatno više mesto, a ako bih pucao, uz dužno poštovanje prema Džodi, ipak bih to uradio da impresioniram Šarliz Teron.

Prvog Oskara dobila je za još jednu ulogu prostitutke ("Optužena"), i to silovane, dok je drugog zakucala kao partnerka "Hanibla kanibala" - ser Entonija Hopkinsa u psiho-trileru "Kad jaganjci utihnu". Opredelila se za vantelesnu oplodnju. Donator sperme bio je anoniman.

"Pazite, kazujem vam tajnu: Svi ćemo umreti, ali ćemo se svi preobraziti" (Prva poslanica Korinćanima, 15, 51). Ovaj biblijski citat je prolog 24. poglavlja ("Potpis umetnika") SF romana "Kontakt" Karla Sagana. Prema ovom bestseleru snimljen je holivudski hit u režiji Roberta Zemekisa, sa Džodi Foster u glavnoj ulozi.

Knjiga i film govore o prvom kontaktu ljudske rase sa vanzemaljskom civilizacijom. Jedan Odabrani, u ovom slučaju Ona, putuje među zvezde. "Znate, dok Zemlja juri oko Sunca, moćnici ovog sveta - verski moćnici, svetovni moćnici - nekada su se pretvarali da je Zemlja potpuno nepokretna. Njima je bilo stalo do moći. Ili bar do privida moći. A pred istinom su se osećali premaleni. Istina ih je plašila, podrivala njihovu moć. Zato su je gušili. Njima je istina bila opasna. Jeste li svesni onoga što bi se nužno dogodilo kada bismo mi ljudi poverovali?", upitala je Ona nakon bliskog susreta sa elijenima.

U neopravdano potcenjenom filmu "Elizijum" (2013) sa Metom Dejmonom, Džodi glumi Madam Delakur - lik totalno suprotan onom iz "Kontakta". To je okrutna, militarizovana načelnica svemirske stanice "Elizijum" na kojoj žive bogataši, dok su te 2159. godine na prenaseljenoj i ruiniranoj Zemlji ostali siromašni. "Elizijum" je vizuelno raskošna akcija smeštena u distopijsko vreme. I na nivou alegorije film funkcioniše sasvim solidno potencirajući današnje klasne i rasne razlike. "Elizijum" je žestoka kritika kapitalizma, ali ne i naivna agenda nekog "novog socijalizma" kao alternative. Naprotiv, socijalna beda na zagađenoj i prenaseljenoj Zemlji, favele, kriminal i depresija na neki, možda i nenameran način, pokazuju i ambijentalne epiloge u kojima skončavaju levičarske utopije.

"Star Trek: Izvan granica": Sofia Boutella kao Džajla i Simon Pegg kao Skoti

Za one koji iz ponora svog provincijalizma s vremena na vreme vole da pljunu po Emiru Kusturici, da pomenemo kako je Džodi Foster izjavila svojevremeno da joj se "jugoslovenski film 'Andergraund'" mnogo dopao. Šta sad? Kako bi ta "gruba ženstvenost" pristajala na Mećavniku?

Pre "Elizijuma" režiser Nil Blomkemp se proslavio takođe distopijskom alegorijom "Distrikt 9", gde prikazuje vanzemaljce u zemaljskom getu koji je nalik konc-logoru. Paradoks je da se geto nalazi u Johanesburgu (Blomkempovom rodnom gradu) i da crna većina toleriše neku vrstu nadrealnog aparthejda. A jedan samoosvešćeni belac u metamorfozi kao krajnjem činu subverzije postaje vanzemaljac. Impresivni politički bizar.

Za one koji iz ponora svog provincijalizma s vremena na vreme vole da pljunu po Emiru Kusturici, da pomenemo kako je Džodi Foster izjavila svojevremeno da joj se "jugoslovenski film 'Andergraund'" mnogo dopao. Šta sad? Kako bi ta "gruba ženstvenost" pristajala na Mećavniku?

No dobro, drugi razlog zašto pominjeno Džodi je novi nastavak franšize "Zvezdane staze" koju je 2009. oživeo Džej Džej Abrams. I to vrlo uspešno - inovativno, za razliku od ziheraškog pristupa "Zvezdanim ratovima" jer je željno iščekivano "Buđenje sile" postalo u suštini najgledaniji rimejk svih vremena.

Novu "Star trek" epopeju pod naslov "Izvan granica" režirao je Džastin Lin i održao uspostavljene Abramsove standarde. Impresivna zvezdana stanica u ovom filmu podseća vizuelno očaravajuće na novi model "Elizijuma" koji bi se nakon "socijalne revolucije" koju je Met Dejmon inicirao idealno uklopila u antropološki optimizam Star Trek univerzuma.

Hajde da kažemo da je prvi film kao "Soldatski bal" "Plavog orkestra" - može da bude neponovljiv. Ali kad je stigao drugi 3D film iz franšize "Zvezdane staze": "Star Trek: Into Darkness", stvari su se skockale. Maštoviti režiser Džej Džej Abrams uspeo je u gotovo nemogućem - da se "Staze" konačno ne moraju stideti pred "Star Wars" filmovima iz radionice Džordža Lukasa. A setimo se da je Stenli Kjubrik govorio da ako neko hoće vizuelno da pobedi njegovu i Klarkovu "Odiseju", taj mora film da snima direktno u kosmosu. Kako to sad, pred ovom, zasad Star trek trilogijom deluje naivno. Već je najavljen i četvrti deo.

"Zvezdane staze" su danas politički i antropološki možda inspirativnije nego ikad. Još u vreme globalne pretnje svinjskog gripa (niste zaboravili?) aktuelizovale su se reči slavnog britanskog astrofizičara Stivena Hokinga ("Dejli telegraf", 2001). On je tada prorekao da će svet stradati zbog "plantaža virusa". Spas će, smatra on, biti u zvezdama. Do njih će ljudi stići, uveren je Hoking, i to "na način na koji putuju junaci serijala Star trek".

Treba nam, dakle, pijani genije-doktor Zefram Kokrejn, prvi Zemljanin koji je usred nuklearne agonije čovečanstva izmislio "vorp" (warp) pogon i ostvario kontakt sa Vulkancima (rasa kojoj pripada Spok). Tada će ljudi shvatiti i apsurdnost mnogih tradicionalnih konflikata na planeti. A "svetska vlada" će biti nešto sasvim drugo od onoga kako u mom selu pored lampeka pričaju o "Bilderberg" grupi. Autor "Kratke povesti vremena" je rekao da je vorp pogon "teoretski danas moguć". Ali Hoking je više puta i upozorio da ne čačkamo mnogo mečku i tražimo (dozivamo) vanzemaljace jer bi oni, ako dođu, vrlo lako mogli biti predatori. Ili bismo ih interesovali kao sirovinska baza.

Ne morate da budete fanovi, ali nije zgoreg da znate da je godine 2372. međugalaktička Federacija predstavila svoj novi brod, šesti po redu koji je poneo slavno ime "Enterprajz" (Enterprise) i koji je vizuelno identičan slavnom "Enterprajzu A" na kome je plovila prva Star trek posada predvođena kapetanom Džejmsom T. Kirkom (Vilijam Šetner) i komandantom Spokom (Leonard Nimoj), poluvulkancem čije su zašiljene, dobermanske uši megasimbol epohe i pop kulture. Taj novi "Enterprajz" je dugačak preko 700 metara, ima 26 paluba, poseduje mali "cirkularni deflektor" i još nebaždarenu vorp brzinu. Taj, najmoćniji brod ikada napravljen od strane Federacije, izgrađen u zvezdanom brodogradilištu "San Fransisco Yards", stavljen je pod komandu Žan-Luka Pikara. To je bio početak sledeće "Next" generacije koja je svoja putovanje završila u filmovima "Insurrection" i "Nemesis", da bi se sa tri poslednja koja su Abramsova epoha sve vratilo u vreme kad su Kirk i Spok bili klinci.

"Fukujama je budala. Ideja kraja istorije je glupost i ništa drugo", bila je replika francuskog sociologa Alena Turena na famozni ogled "Kraj istorije" koji je Frensis Fukujama, politički analitičar trusta mozgova korporacije "Rand" i nekadašnji funkcioner Stejt departmenta, objavio 1989, a čija je glavna pretpostavka da možda prisustvujemo završetku ideološkog razvoja čovečanstva, odnosno da smo svedoci univerzalnog prihvatanja zapadne liberalne demokratije.

Tog političkog kraja čak nema ni u Star trek univerzumu. Ova SF saga uvek je robovala antropocentričnim bizarnostima što je, s druge strane, pogodovalo za njenu političku angažovanost. Vanzemaljci do nepristojnosti liče na ljude, sve planete na Zemlju, a "Enterprajz", kako je Bogdan Tirnanić pisao, u poređenju sa imperijalnom flotom Darta Vejdera izgleda kao plutajuća kanta u svemiru. Njegov komandni most je u rangu studija na TV Pinku. Sve do ova tri Abramsova filma. Mada je i Pink vizuelno napredovao.

Prvi američki spejs-šatl zvao se "Enterprajz", a to ime je dobio 1976. nakon neverovatnih 400.000 zahteva koje je NASA primila od Star trek fanova. Studija iz 1993. sa jednog uglednog američkog univerziteta tvrdi da deca o nauci više saznaju iz ovog parauniverzuma nego iz zvaničnih udžbenika. Što i danas važi. Procenjuje se da u svetu ima preko milion registrovanih fanova serijala koji počinje 1966, kao SF TV šou kreiran od strane Džina Rodenberija. Meandri su fascinantni. Na primer, gušterolika bića Gornovi prvi put su se pojavili u "Stazama" 1967, u epizodi "Arena".

Hrvatski strip maestro Igor Kordej je u svojoj "Antropologiji Federacije" tri i kusur decenije kasnije prikazao i njihov rasni i kastinski sistem kao i društveno uređenje. Klingonska spejs Sparta, vulkanska spiritualna logika, Borg matrijarhat, gornski gušteri, emotivni androidi... To je samo deo SF menažerije koja ne bi bila moguća bez jednog lucidnog pijanca koji je izmislio vorp pogon.

U novom filmu "Iza granica" imamo "megazvezdani vijetnamski sindrom", veoma aplikativan i na Zemlji u startu 21. veka kad nismo sigurni da 2016. možda nije neka 1938. godina.

U pomentom filmu "Star Trek: Insurrection", kapetan Pikar i posada se bore protiv same Federacije kako bi očuvali svoj moralni kompas. Taj, meni omiljen "Next" film, jeste briljantna studija o etničkom čišćenju. "Into Darkness", meni najomiljeni iz Abramsove ere, još je drastičniji. Jedna utopija se izopačila u militarizovanu pretnju. U galaktički makijavelizam.

Preporučujem knjigu "Star Trek and Philosophy: The Wrat of Kan" (2008), na kojoj je radio 21 profesor filozofije iz SAD. Evo šta piše na jednom mestu: "Zvezdana flota ima Prvu zapoved, koja brani mešanje u prirodni razvoj života drugih svetova. Uz dolazak savremenih nacionalnih i vojnih strategija, Amerika nikad nije bila dalje od Prve direktive. Američki ratni stroj danas funkcioniše više poput Borga (rasa polukiborga koja osvaja nasilnom asimilacijom) nego poput Zvezdane flote. Nikad pre razmišljanje nije bilo toliko homogeno regulisano i nametnuto. Danas ne postoje Pikardi."

Maja 2009. krenem da gledam prvi Abramsov film. Na biletarnici ispred mene akademik Mihailo Marković. Traži kartu za "Grand Torino" Klinta Istvuda. Ona cura što prodaje mu kaže da je on jedini, pa je glupo da samo zbog njega puštaju film. "Zar je moguće da niko u Beogradu neće da gleda Klinta Istvuda?", sećam se kako je Mihailo pitao curu. "Šta još ima na repertoaru?" Cura reče: "Zvezdane staze". Mihailo: "Onda mi dajte za to". Bilo nas je petoro u sali "Merilin Monro" BG "Takvuda". Posle mi bi žao što ne pitah autora "Dijalektičke teorije značenja" šta misli o filmu.

PROČITAJTE JOŠ: 
KOLUMNA, PANOVIĆ: Tarzan(izacija)
REPORTAŽA, LISABON: Grad bez štikli, minića i silikona, u kome Beograđani odmore oči, a Bosanci dobiju šansu
PRAVA ISTINA O “OTPISANIMA” (PRVI DEO): Koliko je zaista Nemaca ubijeno u okupiranom Beogradu