INTERVJU, MILAN ŽIVADINOVIĆ: Džajić je bio kompleksaš

Džajić je imao kompleks. Nisam imao ništa protiv njega, čak sam mu mnogo pomagao kad je došao sa Uba, rekao sam: "Ne stidi se, ne plaši se." Ali on je uvek voleo ove slatkorečive uvlakače

Milan Živadinović o fudbalu zna sve. Prošao, video, uradio mnogo. A i da nije ništa drugo napravio osim što je svojevremeno u Titogradu prepoznao talenat jednog Dejana Savićevića i trasirao mu put u fudbalske besmrtnike, to bi bilo dovoljno za čitavu jednu karijeru. Za Ekspres priča o FSS, Zvezdi, reprezentaciji i velikom novcu u fudbalu.

Dugo godina ste i s velikim uspesima radili kao trener, u zemlji i inostranstvu. Čime se trenutno bavite i imate li planove da ponovo vodite neki klub?

- Već dve godine sam u glavnom odboru za kontrolu pri Fudbalskom savezu Srbije. S vremena na vreme u dve zemlje Afrike idem kao glavni šef za selektiranje mladih igrača. Jer svuda u svetu sada se osnivaju akademije, novac se sve manje daje klubovima, već bogati daju akademijama. I meni je želja da kroz te akademije u Srbiju dođu i pomognu srpski fudbal kvalitetni igrači bez menadžera, za vrlo male pare. I tu ću pomoći svim klubovima koji budu tražili pomoć. Znači, time sam ispunjen, ovde sam imao pozive da radim u klubovima, ali ne pada mi na pamet jer smatram da nije problem u igračima, nije problem u trenerima, problem je u pojedinim klubovima što glavnu reč vode ljudi s one strane zakona i ljudi koji nemaju pojma o fudbalu, ali koji se ponašaju bahato, koji nijednog momenta ne žele da sačuvaju autoritet i integritet trenera.

Na šta konkretno mislite?

- Jednostavno, oni žele da dominiraju, to je taj primitivizam koji se rodio u Srbiji. Kada su razni šibicari došli do velikih para, a nemaju ni znanja, ni autoriteta, ni moći da podnesu velike pare. Drugo je to kad se neko rodi i trista godina mu traje bogatstvo, ima nasledne osobine bogatog čoveka. Ali ovi naši koji su se bavili svim i svačim, koji su bili podguzne muve svih na funkcijama, pošto nema više posla, oni su prešli u mnoge klubove jer znaju da prodaja igrača donosi velike pare. Ja sa takvima ne želim da radim.

Jel' to mislite na Zvezdu i Partizan kada govorite o tim klubovima?

- Pa gledajte, Zvezda i Partizan ako imaju ljude koji brinu brigu o dovođenju igrača, to je vrlo sužena selekcija. Jedan, eventualno dva igrača, ovi ostali ne mogu da priđe i rade za ove druge manje klubove. Sigurno da ključnu ulogu imaju i poznanstva s takozvanim menadžerima koji su inostranog porekla i koji imaju veliki uticaj. Imate vi mnogo naših menadžera koji nose kofere tim velikim imenima iz inostranstva i uzimaju procenat. Ali oni su glavna spona i što je najgore, glavni nosioci selektiranja igrača. Oni ne poznaju i ne razumeju ko je pravi kvalitet u selekciji nego gledaju ko je čiji roditelj, ko će im dati neku kintu da ga preporuče. Ja to ne radim. Ja znam da se prava selekcija nalazi u siromašnim dečacima i ne treba mi nikakvo podmićivanje njihovih roditelja i borim se protiv toga. Sviđa mi se što je Fudbalski savez nedavno napravio skauting službu, što je Zoran Filipović skaut za Evropu, traga za igračima, sad se mora ta skauting služba preneti i na Afriku i na Aziju, gde ima odličnih klinaca od 17 godina koje možemo da dovedemo.

Jel' moguće da mi to još nismo imali do sad, da nismo radili takvu vrstu skautinga?

- Ne, ne. Pa jezivo kasnimo, gledajte, evo ja sam bio jedan od prvih koji je preporučio Abubakara Crvenoj zvezdi, to je fenomenalan igrač, godinu dana ga spremao, pripremao. To je isto kad sam godinu dana pripremao Dejana Savićevića za Zvezdu. Trener nije menadžer i ne može da bude menadžer, ali može da bude vrhovni vođa u selektiranju igrača. A što se tiče menadžerisanja i para, pa postoje adekvatni ljudi, oni nek se dogovaraju o tome, ja neću.

Odbio sam Gadafija 1992. zato što mi je Cvetković rekao: "Majstore, Crvena zvezda je seks, a lova je perverzija." Rekoh tada: "Ja volim seks", u Zvezdi sam radio za 10 maraka i srećan sam zbog toga...

Mi još nismo imali igrača iz Afrike ili Azije u reprezentativnim selekcijama, a to je praksa u skoro svim zemljama u Evropi. Mislite da je to pogrešno?

- Pa to je greška. Ako mogu, Nemci, Francuzi... Taj igrač iz Afrike je spreman da igra ovde za 1.000 dolara. Ali ako ide preko menadžera, on će za njega da traži 200.000 evra i platu 10.000 da bi mu uzeo što veći procenat. Ali to isto može preko skauta, kome će Savez da plaća neku malu platu.

Vi ste radili u Gani, u Aziji, znate kako je to.

- Znam celu Afriku i celu Aziju. Ja se nadam da će sad na predlog Toleta Karadžića to Kokeza da prihvati i proširi.

A zašto Karadžić to nije uradio dosad, imao je dosta vremena, osam godina je u Savezu?

- Pa gledajte, teško je bilo raditi u Savezu i donositi takve kvalitetne, stručne odluke, kad je mač stalno visio nad glavama. Mnogo je bilo neprijatelja koji su radili o Karadžićevoj glavi. Ja Toleta Karadžića poznajem više od 35 godina.

Imate dobro mišljenje o njemu?

- Da. Gledajte, ja ću uvek biti za onog čoveka koji pripada mojoj generaciji. Kako će ovi mlađi kad oni ni ne znaju gde sam radio i šta sam radio. Tole Karadžić zna kako je Milan Živadinović radio u Crvenoj zvezdi za 10 maraka tokom sankcija. Ja sam jedan od retkih trenera koji nema nijednu međunarodnu utakmicu sa Crvenom zvezdom, a radio je pune dve godine u kontinuitetu.

Kad već to pominjete, da malo konkretnije pričamo. Vi ste preuzeli Zvezdu iza onih najvećih uspeha 1992. Tim je bio skoro ceo rasprodat, u vreme totalne besparice i krize. Kako je to izgledalo?

- Imali smo šest lopti, patika jednom igraču kad pukne izađe s jednom na teren. To je bio Radmanović, sećam se. "Šefe, šta da radim?", pita me on. "Skini se, jedna noga bosa, na drugoj patika", kažem mu ja. Lopte teške, njih šest ukupno.

Kako vam taj period izgleda sad kad se setite?

- Fenomenalno, srećan sam što sam bio trener Zvezde.

Jel' vas Džajić tad zvao?

- Ne, Cvetković me je zvao da dođem. Odbio sam 250.000 dolara iz Libije, u to vreme me je zvao Gadafi. I doneo je u Beograd lovu preko jednog majora.

I niste otišli u Libiju?

- Ne, nisam hteo, zato što mi je Cvetković rekao: "Majstore, Crvena zvezda je seks, a lova je perverzija." Rekoh: "Ja volim seks." I srećan sam, moja životna želja je bila ispunjena - biti trener Zvezde. Pre toga sam bio trener u mlađim kategorijama, a pre toga sam sa 16 i po godina debitovao kao najveći talenat u istoriji Zvezde, za prvi tim. Dragan Džajić je debitovao protiv Budućnosti, a ja sam bio standardni igrač na Karaburmi. Ja sam bio i kapiten. U 18. godini zaradio sam jednu odvratnu povredu na kičmenom stubu i Džajić me je prestigao, što je ljudski, čestitao sam. Ali Dragane Džajiću, ja bih bio jača investicija da se nisam povredio. E sad, ja sam te stigao, u 50. godini sam te stigao, došao sam na kormilo Zvezde, svog najomiljenijeg kluba. Znači, sve u životu se promeni. Mi smo 14 derbija bili egal sa Partizanom sa drugoligaškim timom koji smo tada imali. Evo, pitajte Grofa Božovića, njega sam doveo iz Budućnosti bez dinara.

Grof Božović je ove sezone uradio odličan posao u Zvezdi?

- Kažem ja njemu, pošto vidim da on malo, malo, pa se žali da nema para: "Ti si bar navikao da radiš jer voliš Zvezdu bez para, šta je to problem." Kad je krenuo jako loše, ja sam rekao: "Sačekajte, dajte mu još tri nedelje da on upozna igrače", pa je sklonio one koji su trčali da daju izjave kad se pobedi, a kad se izgubi viču: "Božoviću, idi daj izjavu."

Šta ste radili posle Zvezde?

- Crvena zvezda je bila moj san. Ja sam posle toga radio za Savez, pošto su bile sankcije pravili smo reprezentaciju prve lige, reprezentaciju druge lige, reprezentaciju amatera i išli smo po gradovima i igrali utakmice. I tako smo pronašli Kežmana, Pantelića, tako smo pronašli Lazetića, Drulića, Pjanovića, Ivića, Franciškovića iz Vojvodine, Dudića. Radili smo i držali seminare za trenere. Ključnu ulogu je imao Miljan Miljanić. Ja sam odrastao pod njegovom i rukom Huga Ruševljanina.

Sviđa mi se što je Fudbalski savez nedavno napravio skauting službu, da je Zoran Filipović skaut za Evropu, traga za igračima, sad ta skauting služba mora da se prenese i na Afriku i na Aziju, gde ima odličnih klinaca od 17 godina koje možemo da dovedemo

Kako ocenjujete rad donedavnog predsednika FSS-a Tomislava Karadžića?

- Tomislav Karadžić je bio najbolje rešenje za mesto predsednika FSS-a. Tole se borio i napravio mnogo za centre po Srbiji. To što nije mogao da potrefi selektora, pa nije to njegov problem.

Falio je uspeh reprezentacije u celom ovom periodu.

- Njegov najveći problem je bio što pojedinci koji su se predstavljali kao stručnjaci nisu bili dobronamerni.

Antić je nešto uradio sa reprezentacijom, ali to je bilo kratkog daha?

- Ma ništa on nije uradio, samo je uzeo velike pare za sebe. Ali kažem, određeni ljudi koji su bili u okruženju Toleta predlagali su loša rešenja, a onda su i određeni igrači bili pod uticajem tih koji su predlagali trenere. Loše selektore su onda podržavali određeni igrači jer svaki igrač traži nekog ko nije strog, gde on može da radi šta hoće. Da mogu da jure starlete i sve to. Videćemo sad kako će biti kod ovog novog. Nemojmo da odmah glorifikujemo kao što već radimo. Polako, ovo je pripremni period upoznavanja.

Da li cenite Muslina kao stručnjaka?

- On je dečko koji ima veliko iskustvo, radio je u nekoliko zemalja, ovo sad što se pravi nova reprezentacija i ovi početni rezultati su dobri, treba to podržati. Ali ne treba praviti euforiju, treba svakodnevno raditi i obilaziti. I ponovo kažem, čestitam Savezu što je napravio ovu skauting službu za region Evrope, sad to treba napraviti za Afriku, treba napraviti za Aziju, za Australiju. Ja sam to pravio kad sam bio selektor mlade ekipe.

Znači, vi se zalažete da za reprezentaciju igraju strani igrači?

- Nego šta. Evo, ja ću vam reći, ja sam svakog prvog maja u Nemačkoj u Štutgartu organizovao turnire za decu naših ljudi, pa ih dovodio u Srbiju, da upoznaju Srbiju da igraju, recimo, na stadionu u Kruševcu. Pa to je štos, pa zašto mi ne bismo doveli nekog novog, kvalitetnog, nek bude i igrač crne puti, pa u Francuskoj su svi crne puti, u Engleskoj isto. Zašto ne bismo i mi imali dvojicu koja vole Srbiju?

Brazil više nije najbolji. Zašto? Pa zato što su se napunili love. Jedan Neimar ne može da bude isti kao generacija Pelea, jer generacija Pelea je igrala za 150 dolara mesečno, a on sad ima 77.000 funti nedeljno

Mi smo neka državljanstva davali tim igračima?

- Pa jesmo, ali su pobegli. Kleo je bio jedan od retkih, pa je zbrisao. Nama trebaju ljudi koji će voleti Srbiju. U Africi ima igrača koji bi ovde igrali i za hiljadu dolara.

Mislite da bi pomogli, da kod nas više nema kvaliteta?

- Ima, ali je to sad sve skopčano da moraju da postoje adekvatne škole fudbala u kojima se ti klinci opismenjavaju, znači azbuka fudbala i to je jedan dugačak proces. Zašto? Jer treneri su ranjivi, nisu adekvatno plaćeni i oni će ako dobiju određenu lovu od nekog roditelja pre da guraju dete tog roditelja nego ovog siromašnog, a fudbal je samo u siromašnim ljudima, tenis je za bogate.

Jel' zato Brazil najbolji?

- Nije više ni Brazil. Zašto nije Brazil? Pa zato što su se napunili love. Jedan Neimar ne može da bude isti kao generacija Pelea, jer generacija Pelea je igrala za 150 dolara mesečno, a on sad ima 77.000 funti nedeljno.

Kako komentarišete toliki novac u fudbalu, posebno u ovim bogatim državama? Fudbaleri su danas milioneri?

- Pa dobro, pere se lova. Ja ne mogu decidirano da kažem da je to tačno, ali slušam šta se sve radi. Negde se i nameštaju utakmice, to nije moja stvar, to je stvar UEFA i FIFA. To je danas najveći biznis.

Koliko mi kasnimo za tim razvijenim delom sveta što se fudbala tiče, vi imate odličan uvid, radili ste u Aziji, bili ste u Africi, odlično znate evropski fudbal?

- Mi smo jako loši, mi smo jedna euforična nacija. Naš mentalni sklop je kad pobediš dve utakmice odmah si najbolji na svetu, kad izgubiš dve sve je katastrofa. Nemamo daha i nemamo strpljenja da istrpimo bilo koga. Mi smo trenutno na 52. poziciji, to je strašno. Ja kad sam bio selektor bili smo šesti u onom periodu. Pa mi smo tada igrali u pripremnom periodu sa Brazilom u Brazilu pred 100.000 gledalaca nerešeno 1:1.

Rambo Petković je bio reprezentativac jedino kod vas?

- On je bio veoma talentovan igrač. A samo tu jednu utakmicu je odigrao kod mene za reprezentaciju. Niko više nije hteo da ga zove. Ćurčića sam vratio iz mrtvih, Pjanovića prvi put, Grozdića prvi put. Onog golmana Žilića. Jovana Stankovića sam uveo, pljuvali su me i rekli: "Kakav Jovan Stanković, ko je on?" Pa je posle bio standardni reprezentativac. Kod nas je to tako, ja sam sve pobede imao u kvalifikacijama i bila je neka pauza, išao sam da držim predavanja u Grčkoj i onda su mi namestili. Namestili su mi igru jer me je princ Fejsal pozvao da dođem da posetim Rijad, prvaka Azije Al Naser. Ja sam otišao tamo, a ovde su neki moji takozvani prijatelji objavili da sam potpisao za taj klub.

Predsednik Saveza je tada bio Miljanić?

- Ne mogu ja njega da krivim, ništa on nije mogao jer je bio jak pritisak tih neprijatelja koji će sad vršiti pritisak i na Muslina, koji uvek vrše pritisak.

Ko su ti ljudi?

- To su neki bivši treneri koji su sve radnje radili. Mislim da su ovi sad treneri koji rade u Savezu daleko korektniji. Ranije su bili opasni, oni čekaju i kad vide da je neko uspešan, oni bi da preuzmu taj deo kolača. Meni su namestili, strašno sam bio žigosan.

Jesu li ti ljudi o kojima pričate i dalje aktivni u fudbalu?

- Ne, oni su jadni bolesni i čekaju prebacivanje na groblje, to napišite slobodno, da sam im poručio - tamo ću ih čekati, ja ću ih i tamo sačekati.

Tole je jedan korektan čovek koji voli i Zvezdu i Partizan, bio je predsednik Partizana, a puno simpatiše Zvezdu. To što nije mogao da potrefi selektora, pa nije to njegov problem

Hoćemo li da ih imenujemo?

- Nećemo ih imenovati, ali ja ću ih i tamo sačekati i nek znaju da ih se ne plašim i da moram da im vratim za sve gadosti koje su mi uradili. Da mi je majka dva puta infarkt dobijala, da su prozivali moje dete koje je igralo fudbal, da sam bio izdajica, itd, itd. Ja sam svoju privrženost nekim ljudima u Savezu pokazao na pretposlednjoj konferenciji fudbalskog saveza, kad su hteli da ruše Toleta Karadžića. Izašao sam i odbranio ga. Oni nikog ne brane osim svoj džep ali oni ne znaju da Bog tako rigorozno kažnjava da sve ono što maznu prljavim stvarima, sve im Bog uzme. Jednom nogom već kucaju dole u rupu, a ja ih čekam.

Jesu li ti ljudi imali neke rezultate u karijerama?

- Nikada, samo mutljavinom i prodajom su se bavili. To je znao i Miljan, moj prvi učitelj, to je znao i Tole Karadžić kao njegov pravi naslednik. Ja govorim o pravim naslednicima koji su radili u Savezu, ne o nekim eksperimentima kad su probali s nekim takozvanim velikim igračima da budu predsednici Saveza.

Mislite na Piksija?

- Nije bitno, nećemo o imenima, prepoznaće se oni da je to bilo neuspešno. Tole Karadžić se održao dugo i verovatno umorio i ja ću isto tako kao što sam pomagao Karadžiću zbog Srbije i srpskog fudbala pomagati i Kokezi, jer mislim da Kokeza ima iskustvo. On može da se izbori s tom grupom ljudi, koja mešetari, koja mulja, on ima saznanja ko su oni, jako je veliki šmeker. Vodio je mnoge sad u Monte Karlo, video je i može da kaže: "Sad ovi odavde dovde ne smeju više da se približe ekipi." Ako misli da ima uspeha u kvalifikacijama i da se ovom čoveku Muslinu obezbede neki normalni uslovi. Inače, ako bude bulumenta i dalje putovala i dalje se budu muvali oko reprezentacije i dalje kad se pobedi pravili euforiju, gotovo je.

Karadžić je bio dugo u sukobu s ljudima iz uprave Zvezde?

- Ne. Tole je jedan korektan čovek koji voli i Zvezdu i Partizan, bio je predsednik Partizana, a puno simpatiše Zvezdu. Na kraju krajeva, tu mu je i Kokeza, oni su pravi saradnici. Kokeza već ima iskustvo i verovatno će na najbolji mogući način da eliminiše sve koje treba.

Kokeza posreduje u rešenju ovog sukoba u Partizanu. Kako vi vidite taj sukob, zašto se to dogodilo?

- Poznajući i jednu i drugu garnituru mene čude Bjeković i Zečević. Oni su do pre par godina bili tandem u klubu. Druga stvar, Ćurković je čovek sa puno autoriteta koji je poznavao najuticajnije ljude u UEFA, FIFA. Mislim da će oni pronaći rešenje i da neće moći neki koji su ušli u Partizan da prave intrige, neće moći da pobede. Zvezda je imala taj problem pa je to počišćeno.

U čemu je suština njihovog sukoba? Jel' novac u pitanju?

- Pa svuda je, transferi su najjača stvar. Suštinska je borba za pare i za privilegije koje vam svaka funkcija u Srbiji danas daje, nije bitno pa nek bude i besplatna karta, imate privilegiju. To nije dobro.

Kad već to pominjete, poseta na stadionima nikad nije bila manja?

- Prosek Zvezdinih navijača na stadionu mora da bude 30.000, pa i Partizanovih. Da u Nišu bude 15.000. Ja kad sam bio trener Niša 15.000 je dolazilo.

Kako da se pomogne tim centrima po Srbiji?

- Mora da se oformi jedna jaka stručna komisija da bi spasli određene gradove koji su nosioci fudbala u Srbiji. Tu mislim, na primer, na Užice. Grad ima odlične uslove, stadion, prateće objekte, talente sa svih strana. Pa Jagodina, mora da im dođe neko iskusan. Isto tako i Leskovac i druga mesta.

Hoćete li da se uključite u to?

- U to ću se uvek uključiti, da pomognem srpskom fudbalu. Vojvodina treba da uzme titulu. Stalno tapka u mestu, a ima jednu od boljih škola. Nekad je bilo mnogo jakih centar. Uzmite Pančevo, uzmite Zrenjanin, Sombor, više ne postoje.

Koga posebno cenite od domaćih trenera?

- Sve iskusne trenere.

Dajte nam neka imena.

- Gledajte, ako ja pomenem pet imena, a ima ih 55, to je ružno. Svako ko ima dogogodišnji rad za sobom od dvadesetak godina, ko je vodio prvoligaški tim mora da izaziva respekt. Šta se dešava danas? Nama ljudi iz kopački uđu da vode klubove, bez ikakvog iskustva. Nije isto biti veliki igrač i biti veliki trener. Murinjo nije bio veliki igrač pa je veliki trener. Ferguson nije bio veliki igrač pa je veliki trener. Van Gal nije bio veliki igrač, ali je bio veliki trener. I to je nekad bilo u Jugoslaviji. Tomislav Ivić nije bio veliki igrač ali je bio veliki trener. Miljan Miljanić nije bio veliki igrač ali je bio najbolji trener. Pa Gojko Zec i mnogi drugi. Mi smo to zaboravili. Zašto? Zato što nam danas osnovnu selekciju trenera dovode ovi hohštapleri koji su ušli u fudbal samo radi ličnih interesa. Ajde što su ušli u fudbal pa je to propalo, ušli su u firme gde 1.000 ljudi ostaje bez posla, oni su najglasniji, oni samo prelaze iz stranke u stranku, imaju parolu: "kralj je mrtav, živeo kralj", oni imaju beneficije, besplatne automobile, jeftinu klopu i piće, velike plate, u šest firmi imaju plaćene bonuse. Pa ljudi moji, ne može to tako.

Pratite li domaću politiku?

- Nikad me to nije interesovalo, ali mislim da naš premijer mora da ima mnogo jači stručni štab oko sebe. On mora da vodi računa ko će da mu bude lojalan, on je šef stručnog štaba, ako nema lojalne ljude, ako oni dok su sa njim klimaju glavom a kad izađu trče da iznesu tu tajnu, nema od toga ništa. Pa evo ovo što se sad dešava u Skupštini...

Kako vam to izgleda, vi ste iskusan čovek?

- Pa smešno. Jedan čovek koji mrzi ceo svet jer zna da je jednom nogom već doviđenja, on produžava, provocira, mene ne interesuje iz koje je stranke.

Kako to objašnjavate?

- Ma, ako malo voliš Srbiju, bre, ti si čovek koji ima unuke koji će sutradan živeti kad ti nestaneš. Živeće moji unuci kad ja nestanem, uradi nešto dobro za ovu zemlju. Ali oni su toliko puni mržnje, te njihove svađe, to je tragedija. Upalite televizor - videćete rijaliti, ti hvalospevi da su to najgledanije emisije. Ja postavljam pitanje ko su ti ljudi koji su članovi tih rijalitija, koja imena su oni stekli? Gde su stekli? Šta? Da su pevačice na dva vašara pevale. Pa dajte, nigde u svetu toga nema. Neka bude poseban kanal, neka oni plaćaju, a na ostalim kanalima hoćemo da gledamo stare filmove ako ništa drugo. Hoćemo da gledamo Batu Živojinovića, Dragana Nikolića, hoćemo da gledamo nove serije koje su snimljene, a stoje tamo negde u podrumu i ne mogu da dođu na red od rijalitija. To negativno utiče na ovaj mlad svet. A 60 odsto to su dobri mladi ljudi.

Mislite da ih ima toliko?

- Ima 60 odsto. Ima. Ali ćemo ih zavesti, pokvariti. Ona koja završi fakultet reći će: "Pa ja ne mogu da nađem posao, a ova širi noge i može da nađe posao." To je sve posledica 5. oktobra. Najveća nesreća Srbije.

Zašto to mislite?

- Preko ulice svako ko dođe tako je. Evo sad se opet kuva da naprave isti štos. Izmišljotine, pa nemojte više te teme. Pogledajmo malo šta jedan Nole Đoković kaže: "Neću da vam pričam koliko ja zarađujem jer moj narod zarađuje mesečno 200 do 300 evra." Svaka mu čast i neka ga Bog poživi što duže. Da je ovde, satrli bi ga od ljubomore.

Mi ne trpimo uspeh drugog?

- Mi smo trpeli uspehe kad su postojala pravila ponašanja, kad je postojao sistem igre. Nekad se znalo, ako te porodica malo ispusti škola te dotera u red, ako te škola malo ispusti, familija te popravi, pa kad izađeš na ulicu ti znaš kako ćeš i šta ćeš. Ako si ti razuzdan, to tvoje ponašanje prelazi u anarhiju. Mi smo to glorifikovali kroz razne rijalitije. Pitaju što se svađa i ubija narod, pa stalno se ovi svađaju i tuku na televiziji.

Neki naši političari su se hvalili da su odrasli na ulici?

- Pa da, tako je. Boris Tadić. Ja sam se družio sa njegovim ocem i znao sam ga kao jednog izuzetnog čoveka. Borisa ne znam. Gledajte, bila su pravila ponašanja i u Crvenoj zvezdi za 10 maraka, pitajte Božovića. Postojala su pravila ponašanja, kad treba da dođeš na trening, kad treba da se odmoriš, kad treba uveče da legneš. Ne treba svaki dan da ti govorim da ne ideš sa kurveštijama po splavovima, da će te one opelješiti. Mi smo ih sad stavili na pijadestal pa nećemo pogrdno da ih zovemo, već kažemo starlete. Ljudi moji!

Jeste li se vi družili sa starletama u ono neko vreme?

- Ne, ja sam celog života bio sa najlepšim ženama ovog sveta.

Kako su se one tad zvale, umetnice?

- Mislite na pevačice? Gledajte, to su bile odlične žene, nije ih bilo mnogo, ali one su bile vrhunske i nikad nisu bile pohlepne na lovu jer nisam ni imao lovu.

Koliko je bitno za jednog sportistu da ima sređen privatni život?

- To je jako važno. To je još Miljan forsirao. Miljan je insistirao da se sa 18 već oženiš i mnogi su se ženili.

Jel' im i klub u tome pomagao?

- Gledajte, znate kako, ja dok sam bio trener Zvezde one su sedele na kapiji posle treninga pa ih ja sve razjurim. Dođe njih 20. One traže stalno prostor gde ima love da se srede i da ostanu u drugom stanju.

Znači smatrate da je za sportistu važno da bude stabilan, porodičan?

- Jasno. Šta mislite, zašto kad dođu da igraju za reprezentaciju na jedan način se ponašaju a kad igraju za Čelzi ili bilo koji drugi klub na drugi način? Tamo je ženska jako skupa - 1.000 funti, u Evropi 1.000 dolara. Ovde za sto dolara možete da imate tri. Ja kad sam bio selektor ja sam ih vodio kod Pere u "Radmilovac", ne u "Hajat", kakav "Hajat", pa tamo u jedan sat noću dolaze, recepcioneri samo propuštaju. U "Radmilovac" ih pozovem i pozovem Arkana da dođe sa Cecom. Arkan dođe pa izađi ako smeš. Znate, oni moraju malo i da se plaše.

Važna je disciplina?

- Fudbal je jedna velika škola za život, pogotovo za nas koji smo mnogo radili vani. Čak i generali, predsednici republika, obožavaju vas ako ste strogi. Ovde ako ste strogi oni kažu: "Ma prevaziđeno je to, nije ovo diktatura." Kod nas odmah znaju da ti uvale diktaturu.

Kako to u Kini funkcioniše?

- Isto morate da budete strogi, ako niste strogi dobijate otkaz.

Kako je raditi tamo?

- Sjajno, pogotovo kad vas gazda prihvati. Imate mnogo igrača, vaše je samo da izaberete ko će da bude u prvom timu, postepeno da ga gurate. Morate da znate cilj kluba. Pre mene je u klubu bio Hodžson, sadašnji selektor Engleske. Oni idu više na priču, retoriku i šta ti ja znam. Ali Kinez obožava naše Srbe. Nažalost, pokvarili smo taj odnos sa Kinom u fudbalu jer su se umešali raznorazni menadžeri, koji su nekvalitetnu robu nudili a uzimali velike pare. Treneri su svi dobro radili, ali su bili pod pritiskom tih takozvanih menadžera koji dođu, ponude tri igrača, izmišljena biografija, uzmu velike pare i prevare trenera. I onda vi snosite posledice, sa njima nema zezanja.

Zvezda je imala brojne primere sa gomilom igrača koji su dolazili sa menadžerima, velike pare i onda nisu igrali ni minut?

- Oni su ih dovodili bukvalno sa autobuske stanice. Ja sam im doveo jednog igrača, rekao sam im: "Radite sa ovim kako treba i biće najbolji centarfor Evrope."

To za Abubakara govorite?

- Da. On nije u Zvezdi uspeo zato što su bili treninzi za srčane bolesnike.

Kako to mislite?

- Razgovaram posle treninga sa Koromanom, sa Lazetićem, Milijašem. Kažu: "Šefe, ovo je tragedija" i onda naravno kad progovoriš javno oni krenu na tebe, jel' gledajte, kad kreneš da prozivaš jednu prostitutku sve prostitutke se ujedine da te proglase da si ovakav i onakav.

Kakav vam je odnos danas sa ljudima iz Zvezde?

- Sa Božovićem fenomenalan, sa Kokezom fenomenalan, sa Mijailovićem fenomenalan. Zašto? Pa ipak sam ja rođen u Crvenoj zvezdi, bio najveći talenat, ja sam trebao da budem treća zvezda - Rajko Mitić, Šekularac, pa Živadinović. Umesto mene je ušao Dragan Džajić.

Vi ste bili naslednik Šekularca?

- Tako je, tako su me zvali, ja sam bio čudo od igrača. Ali povreda leđa me zaustavila.

Kakav je vaš odnos sa Džajom bio posle?

- Pa Džajić je malo imao kompleks. Gledajte, ja nisam imao protiv njega ništa, čak sam mu mnogo pomagao kad je došao sa Uba, rekao sam: "Ne stidi se, ne plaši se, ja sam kapiten podmlatka. U prvom timu sam standardan igrač, ja ću ti pomoći i to je to." Ali on je imao kompleks i voleo je uvek ove slatkorečive uvlakače.

MOJ PEPEO DA PROSPU PO "MARAKANI"

Zvezda je sad proslavila 25 godina od Barija, jeste li bili na proslavi?

- Zvali su me, nisam mogao. Kakve ja veze imam sa Barijem?

Pa bilo je tamo mnogo zvezdaša.

- Pa ja sam zvezdaš, ali evo šta je moj cilj. Pepeo kad umrem da se raspe po terenu Zvezde i kad se igra derbi da ne može lopta u Zvezdin gol.var d=document;var s=d.createElement('script');