KAKO DA ZA 90 MINUTA ZARADIŠ 900.000 EVRA

S Napolijem su igrali 0:0 i zapravo pobedili. Nastavak te nemoguće čarolije koja je moguća samo u snovima i u fudbalu nije nemoguć jer sadašnja Crvena zvezda ni sama ne zna šta uistinu može i gde su njene granice. Ali nezdravo je preterivati

Crvena zvezda je odigrala 0:0 i - pobedila... Misli se na utakmicu s Napolijem, prvu u ovogodišnjoj grupnoj fazi Lige šampiona pred prepunim tribinama stadiona „Rajko Mitić“. Ostala je i priča da se nekadašnji klupski šampion kontinenta radovao bodu, bar tako tvrde zlobnici, kao neki njegovi navijači dvojci iz matematike. S pravom, jer je Zvezda posle 26 godina konačno zaigrala u grupnoj fazi Lige šampiona i osvojila bod, što znači da ovu fazu takmičenja neće završiti s „krompirom“ u tabeli kao što se to nekima iz komšiluka u skoroj prošlosti događalo. Zbog ove utakmice, koja je bila i više od utakmice, posle svega se rodio i vic koji trenutno kruži Srbijom, a glasi:

„Kako da za 90 minuta zaradiš 900.000 evra? Tako što ćeš u toku utakmice Lige šampiona jednom preći centar“... Nastavak iste pošalice počinje konstatacijom: „Ako to učiniš tri puta, moguće je da pogodiš mrežu protivnika i tada inkasiraš 2.700.000...“

Ni to nije (ne)moguće. Bar kad je u pitanju ova i ovakva Crvena zvezda, koja - utisak je ponekad - ni sama ne zna koliko uistinu može. Uostalom, sve ovo što se trenutno događa Crvenoj zvezdi i srpskom fudbalu zahvaljujući Crvenoj zvezdi i nije ništa drugo do privremena čarolija nemogućeg.

Jeste ovogodišnja grupa C Lige šampiona tzv. grupa smrti. I jeste da bi bilo manje bolno da je srpski šampion u nekom drugom društvu, a ne s Liverpulom, PSŽ-om i Napolijem. I svet i Evropa znaju da su to, čak i za Crvenu zvezdu, čija je fudbalska prošlost apsolutno briljantna, u ovom času previše moćni rivali, koji s pravom vide sebe u završnici velelepnog takmičenja koje, opet, fudbal kao najveća igra svih vremena naveliko slavi. I u kojem i siromašni i bogati, uz uslov da imaju rezultate, mogu mnogo da zarade. Pogotovo oni bogati. Uostalom, ne kaže srpski narod slučajno da para na paru ide. I tek ima da ide.

Uoči ovogodišnjih okršaja u najatraktivnijem fudbalskom klupskom takmičenju na svetu vrednost tima Liverpula na berzi, preračunata u evre, iznosila je 876 miliona. PSŽ je vredeo 820, a Napoli 489 miliona. Gde je tu šampion Srbije? Na gotovo beznačajnoj sumi od oko 35 miliona evra. Kad je tako, a jeste, onda Liga šampiona u ovom formatu i na ovaj način i nije ništa drugo do komforna grobnica za šampione iz malih i siromašnih zemalja. Srbija je jedna od njih.

Ako je Zvezda i uzela (ne) očekivano bod Napolitancima, pitanje je i da li do kraja uzbudljive i apsolutno neizvesne fudbalske trke može unesrećiti još nekog od velikih i nestvarno favorizovanih rivala.

- Istina je i to da su svi iz grupe još pre početka takmičenja planirali da će protiv Crvene zvezde uknjižiti maksimum, odnosno svih šest bodova - konstatuje Aleksandar Janković, bivši trener crvenobelih.

- Napoli se, zanet takvim razmišljanjem, opekao već na prvom stepeniku. Sad znaju koliko su pogrešili, ali za svaku vrstu kajanja je kasno.

Bodovi važni i skupi

Istina je da su Napolitanci potpuno neplanirano, a uz vidnu fudbalsku nadmenost, izgubili bodove u Beogradu. Ali i malo više od dva boda, što na neki način može da bude i objašnjenje za neočekivanu nervozu neprimerenu liku i delu fudbalskog gospodina Karla Ančelotija, jednog od najboljih stručnjaka koje fudbalski svet trenutno ima. Aleksandar Janković, srpski trener koji dobro zna manire evropskih klubova, objašnjava to ovako:

- U Ligi šampiona bodovi nisu samo važni, oni su danas i izuzetno skupi.

Dobrivoje Tanasijević, u svetu fudbala i filma prepoznatljiv i maksimalno uvažen kao Den Tana, a ne tako davno i prvi čovek Crvene zvezde, imao je ovih dana bliske kontakte s mnogim fudbalskim zvaničnicima iz UEFA, ali i iz fudbalskog establišmenta Napolija i Italije koji su došli u Beograd zarad meča Zvezda-Napoli.

- Klubovi iz bivših komunističkih zemalja nisu omiljeni u evropskom fudbalskom miljeu - kazuje Den Tana. - Čak su i Napolitanci po sopstvenom priznanju, a zbog svega, stigli u Beograd s vidljivom nervozom. Međutim, sve ono što su videli i doživeli bilo je prijatno iznenađenje za njih. Otišli su kući s osmehom na licu, ne krijući sreću zarad gostoprimstva koje su doživeli i predrasuda kojih su se, bar kad je fudbalski Beograd u pitanju, verujem, za sva vremena otarasili.

Naravno, bili bi još srećniji da je Napoli u ličnom prtljagu, osim povratne karte, imao i maksimum bodova.

Den Tana i Borjan

Pitanje je sad da li sudbinu Italijana, bar na utakmicama u Beogradu, može da doživi još i PSŽ ili u ovom času i (sve)moćni Liverpul, bez obzira na to što su po nekim prognozama u tom odmeravanju snaga Zvezdine šanse da primi pet ili šest lakih komada neuporedivo veće.

- Ja se toga, bez obzira na snagu protivnika, ne plašim - kategoričan je Den Tana. - Iskustvo mi kazuje da su i neki mnogo veći fudbalski sastavi primali i po sedam golova, pa iza svega nije stajala propast tog i takvog kluba, odnosno reprezentacije. Čak verujem u nemoguće, a to je da Zvezda na kraju grupne faze ostane u Evropi. Doduše, ne kao učesnik Lige šampiona, već kao neko ko će u grupi biti treći i takmičenje nastaviti u Ligi Evrope.

Den Tana zna i kako je to ostvarivo. Uz malo sreće, uverava, neophodno je da se ispuni i sledeće:

- Ukoliko na preostalim mečevima golman Crvene zvezde bude najbolji na terenu, treće mesto u grupi nam je zagarantovano - kazuje uz osmeh nepopravljivog optimiste Den Tana.

Ne priča Den Tana sve ovo slučajno. Uostalom, i statističari su izračunali da je Milan Borjan definitivno najbolji golman Crvene zvezde u 21. veku. Kao i da Zvezda, uprkos neverici i nepoverenju kad su u pitanju pojedinačne vrednosti svakog od četiri beka, igra moćno u odbrani. I prima malo golova. U proseku, otkako taj tim s klupe predvodi Vladan Milojević, mreža crveno-belih u Evropi tresla se na svakih 180 minuta.

- Gledao sam pažljivo sve mečeve u kvalifikacijama, kao i onaj protiv Napolija, na kraju i večiti derbi. Smelo i odgovorno tvrdim da, kad u timu Crvene zvezde nema Vujadina Savića, tim Zvezde je 50 odsto slabiji. On je danas, dopadalo se to nekome ili ne, najbolji odbrambeni igrač u Srbiji. Dokaz za to je i taj što je ceo Napoli držao u šaci - kategoričan je Milan Živadinović, takođe bivši trener crveno-belih.

Crvena zvezda je u kvalifikacijama Lige šampiona eliminisala letonski Spartaks (0:0, 2:0), litvansku Suduvu (3:0, 2:0), Spartak iz Trnave (1:1, 2:1) i na kraju austrijskog šampiona Salcburg (0:0, 2:2). Borjanovu mrežu nisu zatresli ni momci u azurnoplavim dresovima: Insinje, Mertens, Hamšik...

Iskustvo pomera granice

- Zvezdu tek čekaju iskušenja, sve moćniji protivnici, sve teže utakmice. Ali ni Zvezda neće biti u istoj poziciji u kojoj je bila na startu. Sve ono što je ovaj tim sputavalo na startu Lige šampiona, u duelu s Napolijem, više ne postoji. Uverili su se momci da ni najveći u Evropi nisu bauk, da uz dobru koncentraciju, neophodnu agresivnost, maksimalno izvršavanje taktičkih zadataka, malo sreće i fer suđenje nije nemoguće napraviti pozitivan rezultat. Zato verujem da bod protiv Napolija nije i jedini koji će Zvezda osvojiti u grupnoj fazi Lige šampiona - kazuje Aleksandar Janković.

Kao stručnjak koji voli da stvara i stvarajući projektuje budućnost timova koje vodi, mladi mada već dokazani trener zaključuje:

- Ipak, eventualni bodovi i sve drugo trebalo bi u ovom trenutku da manje zanima našeg šampiona. Mnogo bitnije je da se stekne iskustvo i pomere granice, organizuje igra i u ovoj sezoni osvoji titula šampiona Srbije kako bi Zvezda i u narednom ciklusu ponovo bila učesnik Lige šampiona. U narednom, ali i u narednih deset. Tek tada će ovaj bod protiv Napolija i eventualno još neki u nastavku takmičenja imati pravu vrednost. Da li je Zvezda slučajno ili uprkos svemu sasvim zasluženo tu gde jeste? I da li su u pravu oni koji kazuju kako srpski šampion u ovom času funkcioniše po principu dve krajnosti?

- Da, upravo tako. Na trenutak smo u agoniji, a onda sledi tren pun nade - kazuju glasno oni čijim venama teče crveno-bela krv. Agonija je posledica iskrenosti prema samom sebi i prema rivalima, kao i saznanje da Crvena zvezda mora stati na crtu velikanima koje predvode Đanluiđi Bufon, Dani Alveš, Tijago Silva, Marko Verati, Anhel di Marija, Nejmar, Edison Kavani, Mbape (PSŽ), odnosno Virdžil van Dajk, Džejms Milner, Fabinjo, Adam Lalana, Sadio Mane, Roberto Firmino ili Mohamed Salah (Liverpul).

- Volim Zvezdu, u Zvezdi sam skoro 70 godina, i sve ovo što se događa čini me srećnim i ponosnim. Dakle, sve pa i ovaj startni rezultat u Ligi šampiona. Znam, međutim, da ono najteže tek dolazi i da će moja Zvezda biti na velikim iskušenjima, da su PSŽ i Liverpul apsolutne veličine i sastavi koje je teško nadigrati i pobediti. Zato bi se neprimeren optimizam pred duele s tako moćnim ekipama, u čijim sastavima su mnoge planetarne zvezde, mogao tumačiti i kao neka vrsta nesportskog i nepotkrepljenog optimizma. S druge strane, godine provedene u fudbalu i iskustvo iza mene kazuju da je u fudbalu sve moguće. Protivnici su moćni, ali i Zvezda je na svoj način jaka jer ima dobar tim i dobrog trenera. Uz malo sreće ništa nije nemoguće, odnosno sasvim je moguće da Zvezda završi kao treća u grupi. Setite se da je i lane bila autsajder, da je i u Ligi Evrope imala jaku grupu u kojoj nije bila među favoritima i da je na kraju, a iskreno malo je onih koji su to očekivali, proleće dočekala u Evropi. Ovo što se sada događa nije ništa drugo do kontinuitet dobrih rezultata na međunarodnoj sceni - reči su Vladice Popovića, nekadašnjeg asa crveno-belih i stručnjaka s kojim je Zvezda u Tokiju 1991. postala klupski šampion sveta.

Talija voli Milojevića

I Milan Živadinović je u prošlim vremenima nosio crveno-beli dres, ali i sedeo na klupi višestrukog srpskog šampiona. O onome što trenutno preživljava njegov klub na evropskoj sceni kazuje:

- Ovaj trener Zvezde je čovek sreće, najtaličniji i najsrećniji trener koga znam. Baš zato ga i volim. Ko nema tu harizmu, i ne treba da se bavi trenerskim poslom - govori popularni Živa.

A na pitanje da li Crvena zvezda može da povrati ugled srpskog klupskog fudbala kroz nastavak takmičenja u Ligi šampiona, kaže:

- Da li Zvezda može u nastavku takmičenja da osvoji još neki bod? Naravno da može, ali uz ispunjenje četiri uslova. Prvi je obaveza trenera Milojevića da osveži tim jer se iz aviona vidi da su momci umorni. Drugi je da s tim timom što pre pobegne bar na tri dana iz Beograda. Dakle, pred okršaje s PSŽ-om i Liverpulom, pravac šuma! Tako je nekada radio Miljan, tako sam radio i ja. Znam šta govorim jer znam šta znači kad ekipu skloniš iz okruženja u kojem te svi okolo, i oni dobronamerni i još više zlonamerni, tapšu po ramenu. Treća stvar je čisti psihološki zahtev koji se svodi na to da trener razuveri igrače od onoga u šta su poverovali, a to je da su posle remija s Napolijem najuspešniji tim u regionu. Šta znači najuspešniji? Ništa. Šeki (Šekularac) je sa Zvezdom stigao do finala Kupa UEFA i to je proglašeno neuspehom! Sad je ovo, kao, nešto što te čini najboljim u okruženju. Smešno!

Na kraju, Milojević ima još jedan zadatak, a to je da posle osveženja ekipe zadrži dobru atmosferu kakvu trenutno ima i da uz maksimalnu podršku saradnika prilagodi taktiku protivniku. Kad sve to ispuni, onda nema ama baš nikakvog razloga da Zvezda strepi, bez obzira na ime i reputaciju protivnika.

Vladan Milojević je dolaskom u Zvezdu doneo nešto uistinu novo. Pod jedan, spoznaju da se i bez velikih reči može uraditi dosta. Jedino što je možda zvučalo bombastično jeste njegova izjava po dolasku na „Marakanu“, kada je kazao da je jedino što garantuje žestok rad. Igrači znaju da je obećanje i ispunio, oni koji prate Zvezdu sad su svesni da je iz tog i takvog rada rođen uspeh. I napravljen je tim koji je po mnogo čemu prepoznatljiv i van granica Srbije. Pre svega, a to je bilo i te kako vidljivo na evropskim mečevima, u pitanju je taktički svestran tim. Ili tim koji po instrukcijama šefa struke zna da natera svakog rivala da pogreši. Napolitanci su prošli još gore. Tog rivala Zvezda je čak naterala da se pati. Da li možda na ovim premisama Dragan Džajić gradi umereni optimizam pred evropske okršaje koji čekaju njegovu Zvezdu?

- Još jednom moram da konstatujem da imamo tešku grupu i da nas posle uvodnog meča čekaju ne samo nova već i znatno veća iskušenja. Moja filozofija je bila i ostala da se utakmice, bez obzira na snagu rivala, dočekuju u raspoloženju da i ti možeš da odigraš kvalitetno. I da postigneš povoljan rezultat. To pogotovo važi za mečeve u Beogradu. Priča da je Zvezda pružila dostojan otpor nije moja priča. To zna i ova generacija, koja je na dobrom putu da shvati kako je uz neophodnu dozu vere u sebe i maksimum opreza svaki rezultat moguć.

Na podsećanje da je pred Crvenom zvezdom kapu skidao i legendarni Bil Šenkli, da je Zvezda u duelu s tada njegovim Liverpulom i po tri minuta držala loptu u posedu, odnosno da je taj Liverpul pobeđivala i na „Enfildu“, ali i na „Marakani“, Džajić uz osmeh konstatuje:

- Da, bila su to vremena kada je Zvezda igrala možda i najlepši fudbal u Evropi. Danas je druga priča. Ako nas, međutim, i u nastavku takmičenja bude krasila disciplina u igri, borbenost i dobre taktičke zamisli, onda je mnogo toga moguće. Čak i ono nemoguće! Koliko juče i ovo što se događa danas bilo je samo pusta želja. Veliki san. Danas je sve to stvarnost, u kojoj Zvezda živi po principu bolje nešto od nečega nego ništa od ničega, potvrđujući istovremeno da na svetu ne postoji ništa tako genijalno, lepo i neponovljivo kao što je fudbal.

Evropa je zabranila defanzivni fudbal

Milovan Đorić, prvi srpski bek u istoriji, nikada nije mislio tuđom glavom. I retko kad je imao isto mišljenje kao drugi. Ovom prilikom svojim kazivanjem zapravo samo potvrđuje da u svakom, pa i ovom ludilu od velikih iščekivanja izostaje sistem pozitivne projekcije. Izdvajamo nekoliko njegovih zapažanja:

- Neće sreća Zvezdu pratiti uvek i na svakoj evropskoj utakmici. Mislim da je sve kredite potrošila i da sada dolaze neki drugi dani... - Za ono što je pokazala u večitom derbiju, umor nije i ne sme da bude opravdanje. Evropa ne trpi umorne timove...

- Zvezdin tim je šupalj u odbrani, oni uprkos vidljivim pokušajima ne mogu da povežu ozbiljnu akciju. Takvom igrom nemoguće je pokoriti Evropu... - Da bi protivnik pogrešio, moraš da ga napadaš. Da li Zvezda tako nešto čini ili...

- Pred meč u Salcburgu govorio sam da u timu mora biti Pavkov. Nije bio, ušao je tek u drugom poluvremenu. A da jeste...

- To što je Zvezda odigrala u Salcburgu je fudbalska dekadencija. Evropa takav fudbal danas ne trpi, Evropa je zabranila defanzivan fudbal...

- Onaj ko je doveo Kafua, Boaćija i Marina, potvrdio je želju da se igra ofanzivan fudbal. Zvezda uprkos činjenici da u timu ima ta tri napadača to ipak ne radi. Ako hoće rezultat u evropskim mečevima, Zvezda jednostavno mora da napada, da igra ofanzivno...