AKCIJA "MREŽA": Dokazi vode ka privrednicima i političarima (I DEO)

Policijska akcija "Mreža", usmerena na istragu šverca cigareta koji je trajao punih 10 godina, bila je verovatno najznačajniji pokušaj da se razjasni ozbiljan finansijski kriminal u zemlji. "Ekspres" u četiri nastavka objavljuje kako je počeo i zašto je neslavno okončan ovaj pokušaj.

Pred kraj akcije "Sablja" i vanrednog stanja uvedenog posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, došlo se do poražavajućeg zaključka da i pored razjašnjenja mnoštva ozbiljnih krivičnih dela, koja su podrazumevala i ogromnu novčanu dobit od otmica i krijumčarenje droge, policija nije identifikovala, a pogotovu nije zaplenila ni simboličan deo te dobiti.

Tadašnja prestrojavanja na političkoj sceni i sve izvesniji izbori na trenutak su ostavili policiju, u oblasti istraživanja finansijskog kriminala, bez tereta politike. To je bila prilika da se upuste u raščišćavanje problema kojima se niko pre, a ni posle toga, nije bavio.

Verujući da će brzo moći da postigne ono što nije uspeo tokom "Sablje", ministar policije Dušan Mihajlović je odlučio da napadne ekonomsku moć mafije u Srbiji i pokrene posebnu akcija za istraživanje šverca cigareta. Kada je brzi efekat izostao, prestao je da gaji bilo kakva očekivanja od te akcije, a izveštavanje o njenom toku prihvatao je mrzovoljno i nezainteresovano.

EPA/MAST IRHAM

Tako je bilo sve do raspisivanja parlamentarnih izbora. Nekoliko nedelja nakon raspisivanja tih izbora, Mihajlović se detaljno upoznao sa dotadašnjim rezultatima akcije. Iako ne spada u ljude koji pokazuju svoje emocije, nije krio da je iznenađen onim do čega se došlo tokom relativno kratkog vremena. Najviše su ga iznenadila imena nekih ljudi i firmi koje je tu video, kao i dokazi koji su podupirali njihovo učešće u švercu. Neke je dobro poznavao i očekivao je da će se tu naći, ali neki su mu bili potpuno iznenađenje. Upravo zato što je poznavao aktere, izrazio je određenu skepsu - nije verovao da može da dođe do potpunog procesuiranja svih onih koji su obuhvaćeni akcijom nakon parlamentarnih izbora i neminovne promene vlasti u Srbiji.

Predlagao je neka rešenja koja bi realizaciju akcije učinila nezavisnom od očekivanog uticaja politike, ali za takva rešenja bilo je kasno. Razmišljao je i da se sa policijom neke od zemalja koje su najviše zainteresovane za problem suzbijanja šverca cigareta, i sa kojom je već uspostavljena saradnja poput Italije, napravi zajednički tim. Ali, za takav zahvat ostalo je nedovoljno vremena.
"Mrežom" je rukovodio pomoćnik ministra Miodrag Viković. Njegov predlog bio je da se uz šverc paralelno razjasni i način iznošenja novca iz zemlje, jer su novac iznosili isti ljudi, preko istih mehanizama. Mihailović je to prvo prihvatio, pa se onda malo "predomislio", da bi na kraju Vukoviću rekao: "Znaš šta, posao oko iznošenja novca ipak će raditi samo komisija Mlađana Dinkića..."

EPA PHOTO EPA/SASA STANKOVIC

Nije u to vreme bilo prilike za neku polemiku s ministrom. U međuvremenu su održana dva sastanka u Vladi Srbije koje je organizovao premijer Đinđić. Oba su bila posvećena suzbijanju šverca cigareta. Na sastanku su bili prisutni predstavnici svih državnih organa. Premijer je zahtevao preduzimanje svih raspoloživih mera na suzbijanju šverca cigareta, tražio je rezultate odmah i obećao hitnu promenu zakonske regulative, što se ubrzo i dogodilo.

Drugi sastanak je održan s predstavnicima svih registrovanih distributera cigareta u zemlji, kojima je rečeno da će svako nepoštovanje zakona biti oštro sankcionisano. To je dalo rezultate, ali niko nije pominjao razjašnjenje dešavanja iz nedavne. Pritom je policija od decembra 2000. imala detaljno objašnjenje mehanizma šverca koje je dao bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes. On je to samoinicijativno ispričao pre podnošenja krivične prijave protiv bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, verovatno verujući da će time olakšati svoju poziciju. Ali, kako to nije imalo direktne veze sa Miloševićem, te okolnosti nisu ni posebno obrađene.

EPA PHOTO EPA/SRDJAN SUKI

Aktivnosti novoformirane Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala na suzbijanju šverca cigareta od 2001. do proleća 2003. uglavnom su se svodile na zaplene manjih količina širom Srbije, od kojih nijedna nije bila presecanje delovanja organizovanih grupa. Zaplena 2.800 master boksova "monte karla" koju je 27. maja 2002. godine realizovao načelnik zaječarske policije Ika Matić, malo je poremetila tu sliku, mada nikada nije pouzdano utvrđeno ko je švercovao te cigarete.

U ozbiljnu istragu se ušlo kada je na čelo UBPOK-a početkom 2003. postavljen Bora Banjac, a ministar Mihajlović se setio Kertesove izjave iz marta 2001. i rekao Vukoviću: "Evo, sad imaš priliku da radiš ono što si predlagao oko šverca cigareta, možeš da kreneš od toga."

Kako je u međuvremenu izmenjen Zakonik o krivičnom postupku, ta Kertesova izjava iz 2001. nije imala nikakvu dokaznu snagu. Zato je Kertes ponovo saslušan kao osumnjičeni, u prisustvu branioca i tužioca, pri čemu je opet, takođe detaljno, ponovio ono što je ranije rekao. Policija je krenula tragom njegove i izjava još nekih ljudi koji su po drugim osnovama privođeni tokom "Sablja". Veoma brzo je stvoren solidan fond podataka koji su pokazivali da je moguće identifikovati brojne aktere šverca tokom 90-ih godina iz bezbednosnih, paravojnih, privrednih i političkih struktura u Srbiji.

Kada je ministar Mihajlović video da je to posao koji može dati odgovor na pitanje gde je novac iz nedavne srpske kriminalne prošlosti, rekao je: "Hajde, vidi koliko tu ljudi treba da se angažuje, šta vam treba, pripremi šta ja treba da potpišem i da se odmah počne sa tom akcijom."
Tako je počela "Mreža" koja je tako nazvana gotovo pred sam akcije, jer je napravljeni grafički prikaz o povezanosti učesnika u švercu cigareta neodoljivo podsećao na mrežu.

U Sledećem nastavku: Tri analitičarke naspram "uglednih" biznismena