Dve tajne sobe – bunkera u ozloglašenoj vikendici u Ritopeku, koji su za krvave zločine koristili pripadnici klana Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja, prvobitno su korišćene kao laboratorije za uzgajanje marihuane, saznaje „Ekspres“. Narko-proizvodnja bila je prva namena tajnih bunkera u kući, čiji je vlasnik Belivukov prijatelj Vlada Draganić (47), zvani Vladica, a do ove informacije Tužilaštvo za organizovani kriminal i policija došli su zahvaljujući tome što je jedan od uhapšenih Belivukovih saradnika odlučio da „progovori“.
„O tajnom bunkeru unutar kuće, koji je pronađen prošlog meseca, progovorila je osoba koja nijednom nije bila u toj sobi strave, čak nije ni znala precizno gde se ta soba nalazi. Ta osoba je samo od drugih pripadnika grupe ranije saznala da postoji tajna soba, koja je nekad služila za uzgajanje marihuane, i da je kasnije pretvorena u bunker u kome su članovi Belivukove ekipe dovodili svoje žrtve, ubijali ih, a njihova tela zatim sakatili i mleli u industrijskoj mašini za mlevenje mesa. A onda je ta osoba odlučila da progovori“, kaže izvor „Ekspresa“.
Odmah po izjavi ovog člana Belivukove ekipe usledio je novi pretres kuće u Ritopeku, u kome je i otkrivena tajna soba, a u kojoj je policija pored mašine za mlevenje mesa pronašla i zaplenila arsenal oružja. U utorak je usledio još jedan pretres, u kome je nađena još jedna tajna soba za mučenje i ubijanje Belivukovih žrtava.
Zaplenjeno oružje odmah je poslato na veštačenje, dok su forenzičari na razotkrivanju eventualnih DNK tragova na pronađenoj mašini za mlevenje mesa angažovani odmah u kući u Ritopeku. Ministar policije Aleksandar Vulin izjavio je da je nakon obavljenih veštačenja potvrđeno da se u mašini za mlevenje mesa, pronađenoj u kući koja je pripadala klanu Veljka Belivuka, nalazi više DNK uzoraka različitih žrtava.
„Nakon što smo pronašli tajnu prostoriju u kojoj se, osim oružja i eksploziva, nalazila industrijska mašina za mlevenje mesa, pripadnici MUP-a i Tužilaštva za organizovani kriminal definitivno su potvrdili da se u toj mašini nalazilo više DNK različitih žrtava tog klana“, rekao je Vulin i dodao da nijedan zločin klana Belivuk–Miljković neće ostati nerasvetljen.
Tela bacana u Dunav
„Ta ’ubilačka grupa’ je mučila ljude, ubijala ih i na kraju na najstrašniji način mlela njihove ostatke da bi ih uništila i razbacala“, rekao je ministar Vulin.
Inače u tajnu prostoriju koja je prva otkrivena ulazilo se kroz garažu, u prizemlju, u nivou ulice. Bunker je bio sakriven iza duplog zida, pregrađen rigips pločom. Soba je izgledala kao prava klanica, sa tamnim pločicama, slivnikom i odvodom na podu. Na fotografijama koje je objavio MUP vidi se i ogromna mašina za mlevenje mesa koja je prekrivena najlonom.
Prema naredbi o pokretanju tužilačke istrage, odmah posle hapšenja Belivuka i njegovih saradnika, ova kriminalna grupa osumnjičena je za tri ubistva – ubistva člana „Pink pantera“ Milana Ljepoje, navijača Gorana Veličkovića i navijača Crvene zvezde Zdravka Radojevića.
Sva trojica namamljena su i ubijena u kući u Ritopeku, a nova veštačenja naknadno pronađenih tragova pokazaće da li je u ovoj kući bilo još žrtava.
Vlasnik kuće, Draganić, koji je uhapšen zajedno sa Belivukom, inače je rodom iz Hrvatske i do 1995. je živeo u Lici, kod Gospića, a u Srbiju je izbegao u akciji „Oluja“.
Njegove komšije sa kojima je policija razgovarala izjavile su da je Draganić pričao da je od 1991. do 1995. bio na ratištu u Krajini. Zatim je došao u Beograd, gde je uz pomoć rođaka otvorio pečenjaru prekoputa kapele u Deligradskoj ulici, kod Kliničkog centra, ali ju je posle zatvorio. Zatim je jedno vreme držao manji kafić u Ruzveltovoj ulici, a kuću koja je služila za zločine kupio je pre 15 godina. Niko od komšija nije znao da se bavi kriminalom. Kuća se inače nalazi u naselju Livadice, a prekoputa je Park prirode „Ponjavice“, gde se nalazi navodno strelište na kojem su članovi ekipe Velje Nevolje vežbali pucanje. Deli ih samo Dunav. Policija pretpostavlja da je Belivukova grupa baš zbog ove lokacije i odabrala Draganićevu kuću kao bazu za okupljanje, ali i za ubistva žrtava. Prvenstveno im je odgovarala zbog dve tajne sobe, koje je Draganić kamuflirao pregradnim zidovima, ali i zbog blizine Dunava u koji su, kako se za sada samo pretpostavlja, bacili ostatke tela svojih žrtava.
U dosadašnjoj istrazi nije nađeno nijedno telo od tri potvrđene žrtve Belivukove grupe. Pretpostavlja se i da ova grupa stoji i iza nestanka još desetak osoba, kojima se izgubio svaki trag u poslednjih godinu dana, kada je ovaj klan i zavladao srpskim podzemljem i započeo svoja zlodela.
Ubistvo Halabrina
Od početka misteriozne serije nestanaka nađeno je samo telo Aleksandra Halabrina (26), mladića iz Janošika kod Alibunara, ali za sada nije poznato da li se njegov nestanak i ubistvo vezuje za Belivukov klan. Aleksandar je nestao 20. marta u Beogradu, a njegovo telo nađeno je dva meseca kasnije zakopano u njivi u mestu Parcani kod Sopota. Utvrđeno je da je mladić ubijen hicem iz vatrenog oružja u glavu.
Aleksandrova majka Mara Halabrin za „Ekspres“ kaže da njen sin jeste imao veze sa navijačkim vođama, ali da joj policija nije potvrdila da iza ubistva njenog sina stoji Belivukov klan.
„Išla sam i u policiju i u tužilaštvo nekoliko puta. Nijedan biološki trag koji bi doveo do ubice nije nađen na telu mog sina. Kažu mi da je zbog toga moguće da ubica nikad ne bude nađen, ali i da će možda nekad neko da progovori“, kaže Mara.
Ona krivi policiju da, po prijavi nestanka, nije uradila sve što je bilo potrebno.
„Bilo je vanredno stanje, i ja sam dva puta odlazila u beogradsku policiju, ali načelnik odeljenja za potrage nije hteo da me primi. Prvi put mi je na portirnici samo rečeno da oni znaju za slučaj i da rade na tome, a drugi put da im niko nije ni prijavio nestanak mog sina, iako sam ja tri dana po nestanku slučaj prijavila policiji u Plandištu“, kaže Aleksandrova majka.
Ona kaže i da je Aleksandar bio dobar dečko. Završio je medicinsku školu u Beogradu, potom je dve godine živeo u Slovačkoj.
„Čula sam da je tamo radio za nekog moćnog Crnogorca, na obezbeđenju klubova. Onda se vratio u Srbiju. Živeo je u Beogradu, a kući se vratio mesec i po dana pre nestanka. I od kuće je svaki dan odlazio za Beograd. Primetila sam da se nešto čudno dešava. Videlo se po njemu da mu nešto smeta, da hoće da izađe iz toga u čemu je bio. Kobnog 20. marta je po njega u Janošik automobilom došao izvesni Stefan Mirković zvani Goša. On ga je odvezao u Beograd. Navodno je sa njima bio još jedan mladić, čije ime na znamo. Kako je Goša ispričao, Aleksandar je trebalo da se vidi sa izvesnim Vladimirom Kovačem na Banjici, i oni su se zaista i videli. Taj Kovač, navodno Aleksandrov drug, bio je i njegov poslednji kontakt. Kovač ga je poslednji video živog. Ali mi ne znamo da li je on i šta je ispričao policiji. Navodno, on nije hteo da sarađuje sa policijom. On je par dana nakon što je Aleksandrovo telo nađeno uhapšen zbog oružja i bio je četiri meseca u pritvoru, pa je pušten na slobodu uz nanogvicu. Mi smo išli u beogradsku policiju i tamo su nam rekli da su oni saslušali Kovača dok je bio u zatvoru, ali nam niko ništa više nije rekao“, priča Mara.
Ona kaže i da je tek posle zločina saznala sa kim se njen sin u Beogradu družio.
„Aleksandar je bio sa Nenadom Alajbegovićem Alibegom, vođom navijača, kada su na njega pucali u januaru ove godine. On je razgovarao sa prijateljem iz Slovačke telefonom, kada je odjeknuo hitac koji je pogodio Alibega, i naš Aleksandar je ranjenog Alibega stavio u automobil i odvezao u bolnicu. On mu je spasao život. Verujem da je Alibega i upoznao preko tog Goše, koji je sa Alibegom živeo u istoj zgradi… To jesu navijači, Aleksandar se družio sa njima, ali ne predugo… Šta se desilo, ne znam ni sad. Kada je uhapšen Belivuk, ja sam išla u policiju da proverim da li ta grupa ima veze sa ubistvom mog Aleksandra. Rekli su mi da te zločine radi neko više odeljenje i da će im, ako oni budu nešto utvrdili, javiti… Ali ja sam izgubila poverenje u policiju. Pa oni nisu ni pregledali video-zapise sa kamera kada je on nestao. Možda će nekad neko od njegovih drugova progovoriti, ali što se tiče policije, nemam utisak da su oni na tragu ubici mog sina“, kaže Mara Halabrin.
DNK tragovi ubijenog RadojevićaPorodica nestalog navijača Zdravka Radojevića, koji je nestao u novembru prošle godine, prva je obaveštena da je on ubijen u kući u Ritopeku. Njegova rodbina dobila je u februaru informaciju da je uhapšena grupa za koju se sumnja da je otela i ubila Radojevića, a zatim im je rečeno da je Radojevićev DNK nađen u dnevnoj sobi u Ritopeku. Njegova udovica je potom pozvana u Specijalno tužilaštvo zajedno sa svim porodicama za koje se sumnja da su porodice ubijenih osoba, ali od tada nisu dobili nijednu zvaničnu informaciju. Radojevićeva porodica tvrdi da se on nije bavio dilovanjem narkotika. „On je imao automobile na auto-placu, koji su mu bili oteti, i mogao je da bude žrtva uhapšene grupe samo zbog novca koji je imao“, rekao je Radojevićev rođak.Vozio drogu u Češku„Od policije sam čula da je moj sin Aleksandar često putovao za Češku. Ja za to nisam znala. Rekli su mi da sumnjaju da je radio za nekog bitnog i da je navodno prevozio drogu. Moj sin je bio jako zatvoren, nije mi puno pričao, ali mi je jednog dana kada se na televiziji pričalo o ratu škaljarskog i kavačkog klana, rekao: ’Ja sa ovim nemam ništa’“, kaže Mara Halabrin.Loš uviđajMara Halabrin je na policiju kivna i zbog loše urađenog uviđaja u selu Parcani, gde je nađeno zakopano telo njenog sina Aleksandra. „Prvo su novinari dva-tri dana nakon što je u Parcanima nađeno telo mog sina na tom mestu našli ručni sat. Pokazali su mi fotografiju tog sata. Bilo mu je polomljeno staklo. To nije sat mog sina… Mesec i nešto dana kasnije, moja sestra je otišla na mesto gde je Aleksandar bio zakopan i tamo je našla njegov pasoš. Policija ga nije pronašla na uviđaju“, kaže Mara Halabrin.
