Da li je krivac jedini krivac

Da li stvarno život jednog deteta vredi dve i po godine zatvora? – zapitala je Marina Dimitrov, majka devetogodišnjeg Alekse, koji je poginuo u junu 2018. na Divčibarama na rekreativnoj nastavi, kada ga je automobilom pokosio Beograđanin Vladimir Vukašinović (45), a nakon što je Apelacioni sud okrivljenom potvrdio prvostepenu kaznu od 30 meseci robije. Majčino pitanje izazvalo je buru reakcija u javnosti i na društvenim mrežama. Svi su, stavljajući se u poziciju roditelja, ogorčeni zbog ovako niske kazne vinovniku nesreće, čijom nepažnjom je oduzet jedan mladi život. Naravno, sve kritike javnosti usmerene su na sud. Međutim, pravni zastupnik porodice nastradalog Alekse, advokat Biserka Krpić tvrdi da je prvostepeni sud u Valjevu bio na “visini struke” tokom postupka, da je kazna, naravno, mogla i trebalo da bude veća, ali otvara i pitanje odgovornosti organizatora rekreativne nastave. Sa njom se slaže i Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, koji čak tvrdi da je kazna izrečena vozaču, u odnosu na sudsku praksu “prestroga” i pita tužilaštvo zašto nije pokrenut postupak protiv nastavnika, koji očigledno svoj posao nisu uradili kako treba. “Roditelji su nastavnicima poverili svoju decu. Oni su morali da urade sve da zaštite njihovu bezbednost”, kaže Okanović.
„Aleksa je tog dana preminuo u 10.10 sati. Učiteljica je u 10.50 sati pozvala mog supruga i rekla da je Aleksu udario automobil i da odmah dođemo u Valjevo. Nije nam rekla da je Aleksa već mrtav. Mi smo krenuli odmah. Sve vreme puta smo uporno zvali učiteljicu da vidimo kako je Aleksa, ali se ona nije javljala. Posle smo saznali da je razgovarala sa policijom i da nije mogla da se javi. Usput, na putu do Valjeva, moja sestra je na portalima pročitala vest da je Aleksa mrtav… To je bio šok i od tada smo u šoku koji ne prestaje“, priča za “Ekspres” Aleksina majka Marina Dimitrov.

Povezane vesti - Vozači strahuju od kazne, a ne od nesreće

Po dolasku u Valjevo, tek je usledio šok.
„Ušli smo u bolnicu. I sad mi se cela ta situacija tamo čini kao u magli. Samo su nam tutnuli papir da potpišemo pristanak za obdukciju, a onda su nas odveli u mrtvačnicu. Sve na brzinu. Samo smo se u sekundi suočili sa mrtvim detetom… Niko nas nije pitao kako smo, da li nam treba lek za smirenje i onda nas je jedan čovek poveo. Nismo ni znali kuda idemo. Odveo nas je u prodavnicu pogrebne opreme, da izaberemo kovčeg za Aleksu… Bruka i sramota… Zbog toga mi se Valjevo i smučilo. Zbog toga nisam imala snage da odem ni na jedno suđenje tamo“, priča Marina za “Ekspres”.
Od njihove advokatice Biserke Krpić su bili informisani o svemu što se dešavalo na suđenju. Marina veruje da je bilo mnogo zakulisnih radnji.
„Ono što je prvo veliko pitanje je kako je vozač Vukašinović prvog dana, kada je bio u pritvoru koristio svoj mobilni telefon. To znamo sigurno jer je to potvrdilo veštačenje njegovog telefona. On je u pritvoru i kod sebe imao telefon. Znamo, veštačenje je to potvrdilo da je imao pozive, slao poruke, ulazio je na internet, guglao je pojmove ’otkazale kočnice’, ’otkazao volan’. Nekom je poslao poruku ’razbio sam čašu’ i dobio odgovor ’neka si’, zatim je dobio poruku sa pitanjem ’kako si?’, na koju je odgovorio ’onako’… Znači, ubio je dete, ubio je moje dete, i kaže da je onako… Strašno! Posle smo čuli i da je kada je napravio nesreću, kada je ubio mog Aleksu, izašao iz svog vozila i prvo pogledao oštećenja na svom automobilu, a moj sin je mrtav ležao par metara dalje, na ulici“, priča Marina.
Prvostepena presuda Višeg suda u Valjevu je doneta u decembru prošle godine, i po njoj je vozač Vukašinović zbog teškog dela protiv bezbednosti saobraćaja osuđen na dve i po godine zatvora.
„Mi sumnjamo da je takva presuda doneta pod nekim uticajem. Znamo da Vukašinović vodi neki lokal u centru Beograda, da tu dolaze neki uticajni ljudi. Nemamo dokaze, ali prosto ne možemo da verujemo da je bez nekog i nečijeg uticaja doneta tako sramna presuda… Vrhunac sramote u sudskom postupku je bio kada su njegovi advokati tražili da se uradi veštačenje da li je Aleksa nastradao od udarca automobila ili od udarca na asfalt. Pa nije on sam pao na asfalt, nego je tamo završio od Vukašinovićevog udara, a on se branio da mu nije radio kočioni sistem. To je čovek koji nije video kolonu od 62 dece. Pa nisu oni mravi da ih ne vidiš… Suprug je išao kasnije na Divčibare. Merio je razdaljinu od prethodne krivine do mesta nesreće. To je 120 metara. Snimao je vozilo koja su tu razdaljinu prelazila normalnom brzinom od 50 kilometara na čas. Svi su imali pet i po sekundi do tog mesta. I mi se sada samo pitamo šta je on radio tih prokletih pet sekundi. Mogao je da skrene levo u livadu, desno na parking hotela. Ali ne, on je produžio pravo i udario u grupu dece i nama uništio ceo svet“, kaže Marina.

Povezane vesti - Nemoćni i nezaštićeni

Ona navodi i da su ona i suprug posle prvostepene presude očekivali da će Apelacioni sud postupiti drugačije.
„Tužilaštvo u Valjevu je uputilo žalbu na prvostepenu presudu i mi smo očekivali kaznu od osam do 12 godina zatvora. Vukašinovićevi advokati su sa druge strane u žalbi tražili smanjenje kazne, čak i da se ukine… I onda je Apelacioni sud potvrdio kaznu od dve i po godine zatvora. I za nas je to potpuni šok. Ja verujem da je takva vest šok za sve roditelje, čak i za one ljude koji nemaju decu. Svi mogu da shvate i naš bol i naš gubitak i naš šok presudom. Ostanete bez deteta, ostanete bez svega u životu, sve vam se sruši u jednoj prokletoj sekundi, i onaj ko vam je to uzeo bude osuđen na dve i po godine zatvora. Uz dobro vladanje, on je na slobodi još ranije. I to je pravda za nekog ko vam je oduzeo dete. Dete koje je u tom momentu imalo devet i po godina“, kaže Marina.
Apelacioni sud u Beogradu je prošlog petka na sajtu objavio da je potvrdio presudu Višeg suda u Valjevu kojom je Vukašinović osuđen na dve i po godine zatvora. Istovremeno Vukašinoviću je izrečena i mera zabrane upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od godinu dana, a oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.
“Ekspres” je ekskluzivno imao uvid u presudu Apelacionog suda u kome se navodi da je prvostepeni sud na osnovi svih dokaza, koje je detaljno ocenio, doneo pravilnu odluku, zbog čega su odbijene i žalbe tužilaštva i advokata okrivljenog, a presuda potvrđena.
U odluci Apelacionog suda navodi se da je prema presudi Višeg suda u Valjevu okrivljeni, kao vozač “tojote auris”, propustio da obrati pažnju na ostale učesnike u saobraćaju, zbog čega nije blagovremeno uočio organizovanu kolonu od oko 60 pešaka dece, koja je započela prelazak kolovoza. Udario je u kolonu pešaka, usled čega je Aleksa Dimitrov zadobio teške povrede, od kojih je nastupila smrt, dvoje dece je lakše povređeno, kao i jedna punoletna osoba.
„Okrivljeni je tvrdio da je uzrok nesreće iznenadna tehnička neispravnost kočionog uređaja, a koja se manifestovala kao tvrda kočnica. Naveo je da je po izlasku iz krivine ulevo video kolonu dece, da je stisnuo kvačilo i kočnicu, ali da nije bilo odziva kočnice, pa je namotao volan ulevo, ka ivičnjaku, da bi zaustavio vozilo. Međutim, njegova odbrana je opovrgnuta nalazom veštaka dr Dragana Ružića, koji je rekao da je vanrednim tehničkim i dodatnim pregledima utvrđeno da na sistemu za kočenje nisu uočene neispravnosti, koje bi uticale na usporenje i zaustavljanje vozila, da nije bilo ni neispravnosti na sistemu upravljanja, a na osnovu čega je zaključio da na vozilu nije bilo neispravnosti koje bi uticale na nastanak i tok saobraćajne nesreće“, konstatuje Apelacioni sud i navodi da je vozač Vukašinović sa zakašnjenjem uočio kolonu, da je tada pokušao da skrene levo i da je tada i došlo do kontakta vozila sa nekoliko pešaka.

Što se tiče kazne izrečene vozaču Vukašinoviću, Apelacioni sud konstatuje da je “prvostepeni sud pravilno imao u vidu sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena”.
Apelacioni sud je prokomentarisao i ono što je kroz ceo slučaj provejavalo kao “neodgovornost organizatora rekreativne nastave“, a koji su prelazak dece preko kolovoza organizovali van pešačkog prelaza, bez sjajnih prsluka i na nedovoljnoj udaljenosti za pravilno obeležavanje.
„Činjenica da kolona pešaka nije bila pravilno obeležena može se uzeti u obzir samo kao doprinos nastanku i posledicama saobraćajne nesreće, ali kojom se ne dovodi u pitanje da je osnovni propust napravio okrivljeni, koji nije obratio pažnju na ostale učesnike u saobraćaju, i nije blagovremeno uočio kolonu“, navodi apelacija uz objašnjenje da je “doprinos organizatora rekreativne nastave” pravilno ocenjen kao olakšavajuća okolnost za okrivljenog vozača.
Međutim, odgovornost organizatora rekreativne nastave nikada nije krivično procesuirana.

Povezane vesti - Agonija odbrane

Pravni zastupnik porodice nastradalog Alekse, advokat Biserka Krpić kaže za “Ekspres” da su u ovom slučaju, i tužilac i sudija u Valjevu bili primer stručnosti.
„Prihvatili su svaki naš dokaz, što je retkost u sudskoj praksi. Urađena su sva veštačenja, sudija je zaista bila dosledna… Naravno da je kazna mogla i trebala da bude veća. U pitanju je uskraćen život dečaku od devet godina. Mi smo tražili kaznu od osam godina, ali je izrečena kazna od dve i po godine zatvora“, kaže advokatica Krpić.
Ona navodi i da se kroz ceo postupak provlačilo pitanje odgovornosti učiteljica koje su decu vodile na rekreativnu nastavu, a koje nisu na adekvatan način organizovale prelazak dece preko ulice.
„Učiteljice su dolazile na suđenje kao svedoci. Plakale su, ali niko ni u jednom momentu njihovu odgovornost nije procesuirao“, kaže advokatica Krpić.
Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, za “Ekspres” kaže da je u ovom slučaju najveća odgovornost na vozaču, ali ocenjuje da je on u skladu sa sudskom praksom osuđen na vrlo strogu kaznu.
„Ja javno pitam zašto tužilaštvo nije pokrenulo postupak protiv organizatora rekreativne nastave? Oni su bili dužni da obezbede bezbedan prelazak dece preko ulice, a oni su to radili van pešačkog prelaza. Pešaci po zakonu prednost imaju samo na pešačkom prelazu. Ako su van pešačkog prelaza, pešaci su dužni da u slučaju da uoče kretanje vozila, to vozilo propuste, isto kao što je i vozač dužan da izbegne sudar sa pešakom, čak i van pešačkog prelaza. Nastavnici su bili dužni da osmatraju kolovoz. Ako je sud naveo da su decu vodili van pešačkog prelaza, da nisu imali svetleće prsluke, onda je to sud utvrdio kao dokaze. I šta se desilo, te činjenice su uzete samo kao olakšavajuća okolnost za vozača, a da nikakav krivični postupak nije preduzet protiv organizatora rekreativne nastave. I to je problem. Roditelji su njima poverili svoju decu i trebalo je da oni brinu o njihovoj bezbednosti“, kaže Okanović.

„Nisam agresivna, ali u sudnici bih ga napala fizički“

„Nisam agresivna, ali da sam išla u Valjevo na suđenje, ja bih fizički napala vozača Vukašinovića. I to je, pored utiska iz bolnice, jedan od razloga što nikad nisam otišla ni na jedno suđenje… Uvek sam bila neko ko se plašio smrti roditelja i kako ću to preživeti, na kraju sam dočekala mnogo gore od toga. Moje dete ništa vratiti neće! Čak i 30 godina robije da je dobio, moje dete to ne bi vratilo, ali dve i po godine je stvarno sramota. Moje dete je bilo puno života, odličan đak, trenirao je dva sporta, a pre svega je imao u sebi veličinu. I njega jednostavno više nema, a mi nikada nismo saznali šta se tu zapravo desilo. Neka deca pričaju da je Vukašinović gledao u telefon, neka da je bio okrenut nazad, gde je na zadnjem sedištu sedelo njegovo dete. To samo on zna, mi ne znamo“, kaže Marina i navodi da se nijednom nije susrela sa čovekom koji joj je usmrtio sina.
„Posle nesreće smo dobili telegram saučešća od porodice Vukašinović“, kaže Marina.

Učiteljica nam je rekla da joj treba vremena da „odtuguje“

Marina Dimitrov kaže za “Ekspres” i da su joj posle nesreće u kuću došle učiteljice i direktor subotičke Osnovne škole „Miloš Crnjanski“, koju je pohađao Aleksa, a sa kojima je i bio na rekreativnoj nastavi.
„Oni su u školi održali komemoraciju. Tu su mi dali Aleksinu đačku knjižicu sa svim peticama. Sa učiteljicom smo se posle toga čuli telefonom još nekoliko puta, a onda je i ona prestala da se javlja. Rekla nam je da joj treba vremena da ’odtuguje’. Možda je tako i bolje, sada mi ne treba niko“, kaže Marina.

Ona smatra i da je evidentno da je bilo propusta u radu nastavnika, ali da taj propust ne sme da bude opravdanje za izrečenu kaznu vozaču.
„Kazna je sramota za celo sudstvo“, smatra Marina.