Izdaja kuma

On se, naime, sastao sa navijačima "Principa“ kojima je do 4. februara, odnosno do hapšenja, upravljao Veljko Belivuk zvani Velja Nevolja. Prelić je, prema saznanjima bezbednosnih službi, sa navijačima započeo dogovore o preuzimanju "Principa“, što je izazvalo buru na obe strane.

Sastanak ne samo da nije bio po volji uhapšenom Belivuku, nego ni Prelićevim vernim saborcima iz "Alkatraza“, koji upravo Belivuka i njegovu kriminalnu ekipu krive i za njihovo proterivanje sa tribina, ali i za ubistvo njihovog drugog vođe – Ljubomira Markovića Kiće, inače Prelićevog kuma.

Kako je Prelić na slobodu izašao skoro 20 meseci ranije nije jasno, budući da se Ministarstvo pravde o njegovom puštanju još nije javno oglasilo. 

"U svakom slučaju, Prelićeva sloboda odjeknula je među navijačima ’Alkatraza’, ali je oduševljenje njegovih saboraca kratko trajalo. Prelić se najpre sastao sa svojim nekadašnjim saborcima iz ’Alkatraza’, ali je odmah organizovao i sastanak sa navijačima ’Principa’, koji od hapšenja Belivuka čekaju na novog vođu na tribini.

Belivukova policijska mreža

Ko je kome gazda

Ko je kome gazda

Hronika 21.06.2021. 09:00

Belivukova policijska mreža

Prelić je taj sastanak organizovao u tajnosti, ali se sve vrlo brzo pročulo i naravno da je izazvalo pravu buru negodovanja kod navijača ’Alkatraza’. Pre svega, zato što ih je Belivuk i proterao sa tribina, a ponajviše što upravo njega krive za Kićino ubistvo, koje zvanično još nije rasvetljeno“, kaže za "Ekspres“ izvor upućen u dešavanja sa navijačima.

On navodi da su zadovoljni samo navijači "Principa“ koji već pet meseci traže novog vođu. Kao naslednici Belivuka navodno su bili u opticaju i Damjan Šobić i Miloš Radisavljević Kimi, ali je konačni izbor pao na Prelića, koji je već dobio i novi nadimak – Prele Nevolja.

Bris Taton (28) napadnut je u bašti kafea „Ajriš pab“ na Obilićevom vencu neposredno pred početak fudbalske utakmice beogradskog Partizana i francuskog Tuluza 17. septembra 2009. godine, a od zadobijenih povreda preminuo je 29. septembra u Kliničkom centru. Prema obdukcionom nalazu, Taton je bio pretučen rukama, nogama, palicama i bakljama, a zatim je pritisnut na metalnu ogradu u Kosmajskom prolazu, odakle je bačen sa stepenica. Klinički centar je posle Tatonove smrti saopštio da je francuski navijač preminuo zbog teškog moždanog oštećenja koje je dovelo do popuštanja vitalnih funkcija.

Slučaj "Taton"

Svedoci su tokom suđenja napad na Francuze opisali kao brz i brutalan. Jedan do zaštićenih svedoka opisao je napad: „U jednom momentu, začuo se topovski udar. Čujem: ’Brate, ajmo! Počelo je!‘ Deset do 15 mladića opkoljava momke koji sede. Čuje se lomljava stakla. Vidim da momku koji sedi nabijaju baklju u lice...“

Dva dana posle napada, srpska policija uhapsila je jedanaest osumnjičenih osoba, dok su za beguncima Đorđem Prelićem i Dejanom Puzigaćom, koji su tada označeni kao organizatori napada, raspisane poternice.

Prelić je odmah posle napada pobegao iz Srbije, navodno jedno vreme se krio u regionu, u Hrvatskoj, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji, a potom u Holandiji i Belgiji. Tri i po godine kasnije, lociran je i uhapšen u Španiji, u Barseloni, i to zbog narušavanja javnog zdravlja, otuđenja vozila i korišćenja lažne putne isprave, a naredne godine izručen je Srbiji. U to vreme, njemu su u odsustvu već bile izrečene dve kazne kao organizatoru nereda u kojima je ubijen Taton. Viši sud Preliću je najpre početkom 2011. godine izrekao presudu od 35 godina zatvora, da bi zatim godinu dana kasnije Apelacioni sud u Beogradu mahom prepolovio kazne svim osuđenima, pa je i Preliću kazna bila smanjena na 15 godina zatvora. Po deportaciji u Srbiju, Prelić je dobio priliku za novo suđenje. Viši sud osudio ga je na 12 godina, a Apelacioni je preinačio tu odluku i konačno ga pravosnažno osudio na 10 godina zatvora.

Prelić je na suđenju negirao bilo kakvu vezu sa Tatonovom smrću, tvrdeći da nije ni učestvovao u tuči.
„Optužnica je morala da bude odbačena. Opšte je poznato da nemam nikakve veze sa ovim delom. Kada se sve sabere i oduzme, znam da nisam kriv. Priznajem da sam bio nedostupan sudu, ne sudu, nego prethodnoj izvršnoj vlasti. Bivšeg predsednika Tadića smatram i tužiocem i sudijom i dželatom. Žao mi je što Slobodan Ružić, advokat porodice Taton, nije prisutan u sudnici kako bi mogao lično da im prenesem da nisam ubio njihovog sina“, rekao je Prelić.
Osim za Prelićem, u ovom postupku tragalo se i za Dejanom Puzigaćom, i to sve do septembra 2015. godine kada je uhapšen u Atini. On se tokom bekstva zamonašio, a na suđenju je posle izručenja Srbiji rekao da je veći deo vremena od bekstva proveo na Tajlandu.

„Tamo sam se zamonašio u manastiru Ruske pravoslavne crkve, odnosno Moskovske patrijaršije, i sada mi je ime Sava“, rekao je Puzigaća, navodeći da je tačno da je nekada bio navijač Partizana, da je učestvovao u tučama, ali da nije učestvovao u tuči u kojoj je ubijen Taton.

„Šetao sam tog dana po gradu, imao sam ranac u kom sam nosio tri baklje jer su to navijački rekviziti za slavlje, pa i pobeda na predsedničkim izborima se slavi uz baklje. Imao sam i palicu, za slučaj da mogu da se branim ukoliko me neko napadne. Išli smo i do Obilićevog venca jer nam je neko rekao da tamo ima francuskih navijača. Međutim, u vreme tuče nisam bio tamo. Tek kasnije, za vreme utakmice, čuo sam da je neki mladić skočio“, rekao je Puzigaća, navodeći da je iz Srbije pobegao zbog „medijskog linča i nepravde“.
Tokom skrivanja, Puzigaća je bio osuđen na 14 godina zatvora, ali je posle izručenja Srbiji zatražio ponavljanje postupka. Presudom Višeg suda on je u ponovljenom suđenju bio osuđen na 12 godina zatvora, ali mu je Apelacioni sud povećao kaznu na 13 godina robije, i on se i sada nalazi na odsluženju kazne.

Kićino ubistvo

Za ubistvo Tatona bio je osuđen i Ljubomir Marković Kića, deo starog tabora „Alkatraza“, još iz vremena kada je ovu navijačku grupu predvodio Miloš Radisavljević Kimi. Kao učesnik u ubistvu Tatona, Marković je najpre bio osuđen na 30 godina zatvora, ali mu je ta kazna kasnije preinačena i prepolovljena na 15 godina. Smatran je jednim od vođa „Alkatraza“, zbog čega su mu posle izricanja kazne navijači Partizana redovno klicali i pružali podršku na gotovo svakoj utakmici, i fudbalskoj i košarkaškoj. Ali ne zadugo...

Najunosnije zanimanje - navijač

Hronika 14.11.2020. 15:06

Najunosnije zanimanje - navijač

Usledile su promene u prevlasti navijača. Hapšenje vođa „Alkatraza“ iskoristila je druga ekipa navijača, koju je tada predvodio Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, vođa navijačke grupe „Janjičari“. Sve do oktobra 2016. kada je ubijen u klasičnoj mafijaškoj likvidaciji, odnosno sukobu koji je na beogradskim ulicama rezultirao ratom između dva narko-klana, škaljarskog i kavačkog, čiji je saradnik bio Stanković. Samo mesec dana posle Stankovićevog ubistva, Belivuk, koji je preuzeo ulogu vođe „Janjičara“, u jedinom intervjuu objasnio je kako je ova grupa preuzela Partizanove tribine.

„Na južnu tribinu smo došli kao obezbeđenje članova ’Alkatraza’, ali smo ubrzo uvideli da nije ispravno to što oni rade, pa smo rešili da stvar uzmemo u svoje ruke“, pričao je Belivuk, a zatim se nadovezao na sukob sa nekadašnjim vođom „Alkatraza“ Aleksandrom Vavićem, čiji je kafić „Holivud“ na Karaburmi u jeku borbe za preuzimanje tribina, u decembru 2013, potpuno demoliran u napadu maskiranih mladića, naoružanih bejzbol palicama.

„Ušli smo u otvoren sukob s tim nebitnim Vavićem, koji je prethodno ovde predstavljao strah i trepet“, rekao je Belivuk ne spominjući demoliranje kafića. Policija je ubrzo posle demoliranja Vavićevog kafića uhapsila osumnjičene napadače, među kojima je bio i Belivuk, ali je krivičnu prijavu protiv njega u ovom slučaju odbacilo tužilaštvo.

Ljubomir Marković Kića za to vreme se nalazio na izdržavanju zatvorske kazne, a na slobodu je izašao 2017. godine. Navodno, na početku se klonio svega što bi moglo da ga dovede u opasnost da bi kasnije započeo dogovore o formiranju nove navijačke grupe. U to vreme Belivuk je već neprikosnoveno vladao južnom tribinom, „Janjičare“ je preimenovao u „Principe“, iza sebe je imao kavački klan i njihovog najjačeg vođu – Radoja Zvicera, a sa njim i kontrolu nad celokupnim beogradskim narko-tržištem.

S druge strane, Marković je započeo dogovore o formiranju nove navijačke grupe, kojom je pored njega trebalo da upravlja i vođa grupe „Šedous“ Goran Klještan zvani Boske. Njihovi planovi se, međutim, nisu ostvarili. Početkom oktobra 2019. godine Klještan je preminuo u teretani tokom treninga, a zatim je 1. novembra 2019. ubijen Marković. Likvidacija je izvršena u Ulici Grčića Milenka samo nekoliko sekundi nakon što je Marković sa grupom prijatelja izašao iz balona u kom je igrao mali fudbal. Na video-snimku koji su zabeležile nadzorne kamere jasno se vidi da je vođa „Alkatraza“ sa torbom na ramenu stajao ispred balona i čekao da pređe ulicu i uputi se ka svom automobilu, kada mu je s leđa prišao maskirani napadač, koga su očevici opisali kao mlađeg muškarca, obučenog u dužu, svetlu, jaknu sa kapuljačom na glavi. Marković ga je video kada mu je bio na svega metar-dva udaljenosti i odmah se dao u beg preko ulice ka benzinskoj pumpi, ali je ubica pojurio za njim i zapucao... Marković je pogođen sa pet hitaca, a svedoci ubistva ispričali su da je mladić sa kapuljačom potom seo u crni BMW X5 šabačkih registarskih oznaka i uputio se ka Ustaničkoj ulici. U potrazi za ubicom policija je odmah pokrenula akciju „Vihor“, ali do danas Markovićevo ubistvo zvanično nije rasvetljeno. Operativni podaci policije ukazuju da je Markovića ubila osoba koja je bliska Belivuku, odnosno deo je njegove kriminalne ekipe, kao i da je Marković odranije poznavao ubicu, i to sa izdržavanja kazne u KPZ Zabela u Požarevcu, u kome su se nalazili u isto vreme.

Huk južne tribine

Diplomatija ima dva kraja

Diplomatija ima dva kraja

Hronika 19.07.2021. 20:10

Huk južne tribine

Posle ubistva Markovića, Đorđe Prelić, njegov kum, objavio je čitulju u novinama: „Ovakav scenario nisam zamišljao ni u najgorim noćnim morama. Najbolji čovek na svetu ovako nešto nije zaslužio. Ti si moj saputnik, saborac, drug, brat i kum, i to mi ne mogu oduzeti kukavice iz šumice. Volim te do smrti i nazad i tako sve ukrug.“

U međuvremenu, Veljko Belivuk je oslobođen optužbi za ubistvo Vlastimira Miloševića, zbog kog je bio hapšen 2017. godine. Izdržao je kućni pritvor od godinu dana zbog prebijanja člana obezbeđenja Miloša Vazure, a zatim je na slobodi demonstrirao svoju moć ne samo na južnoj tribini, nego i u podzemlju, i to kao najjači beogradski saradnik kavačkog klana. Osim narko-biznisa, Belivuk je započeo i rat sa serijom zločina, u kojoj su mu se na meti našli i njegovi i suparnici Radoja Zvicera. Sve do 4. februara ove godine, kada su on, njegov glavni saradnik Marko Miljković i 20 najbližih pripadnika klana uhapšeni. Grupa je trenutno osumnjičena za stvaranje kriminalne organizacije, tri otmice i ubistva, a policija radi na prikupljanju dokaza za još nekoliko brutalnih zločina, koji se za sada samo operativno dovode u vezu sa Belivukom i njegovom grupom.

Navijači Principa Belivuku su od hapšenja davali bezrezervnu podršku, čak javno preteći njegovim neprijateljima, uz parolu: „Kad se Vuk vrati, bićete u nevolji.“ Međutim, očigledno im nije dugo trebalo da uđu u pregovore sa novim vođom.

Došao sa Vavićem

 

Đorđe Prelić se na „jugu“ pojavio 2008. godine zajedno sa Aleksandrom Vavićem i brzo se uklopio i uspinjao na „navijačkoj lestvici“. Postao je deo navijačke grupe „Alkatraz“ i veoma brzo stekao imidž „viđenijeg“ „grobara“. U vreme njegovog staža na tribini „Alkatraz“ je postao najorganizovaniji i najmoćniji. Sve do utakmice sa francuskim Tuluzom.

 

Hapšenje Šobića

 

Kao jedan od mogućih navijačkih naslednika Belivuka pre Prelića pominjao se i Damjan Šobić, takođe jedan od vođa „Alkatraza“. Šobić je, inače, tri nedelje posle hapšenja Belivuka takođe bio hapšen kada je policija kod njega u stanu na Paliluli pronašla pištolj i 13 komada municije. Protiv njega je tada podneta krivična prijava zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Šobić je i pre četiri godine zbog istog krivičnog dela bio osuđen na godinu i po dana zatvora, a do aprila 2014. bio je i na poternici Srbije, zbog nasilja na sportskim priredbama, koja je za njim bila raspisana 15. novembra 2011. zbog optužbi da je izazvao nerede na fudbalskoj utakmici OFK–Partizan 2008.

 

Odlazak "Principa"

 

Dan nakon ubistva Ljubomira Markovića Kiće održana je utakmica Partizan–Vojvodina na kojoj su mu navijači odali poštu. Na istočnoj tribini bio je okačen transparent na kojem je pisalo: „Brate, ovo nisi zaslužio. Kićo, večna ti slava.“ Sve tri frakcije navijača su parolama i skandiranjem odale poštu ubijenom Markoviću, s tim što su navijači „Principa“ napustili tribinu u trenutku kada je većinski deo okupljenih navijača skandiralo ime ubijenog. Na tribinama je tada uočen i Veljko Belivuk.

 

Vođe „Alkatraza“

 

Đorđe Prelić je zbog ubistva Brisa Tatona najpre osuđen na 35 godina zatvora, ali je ta presuda preinačena na 10 godina. Iza rešetaka se našao 2013. godine. Miloš Radisavljević Kimi 2012. godine osuđen je na 16 meseci zatvora zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke Brankice Stanković tokom utakmice Partizan–Šahtjor 2009. Aleksandar Vavić, najstariji od braće Vavić, bio je ranjen 2011. godine kod Pete beogradske gimnazije. Višestruko je osuđivan za različita dela, 2013. jer je nožem ranio Stefana Gajića.